1941-1960

1941

Januar 1941

politika.png
06.januar 1941.
sad.gif

 Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt definisao u govoru u Kongresu svojevrsni   politički koncept poznat kao „četiri slobode“-  sloboda govora, sloboda religije, sloboda od straha i sloboda od siromaštva.

pevač.png
09.januar 1941.
sad.gif

 Rođena američka pevačica, muzičarka i aktivistkinja Džoun Bajz Šandos.

rođenje.png

09. januar 1941. / Njujork  / SAD                     

sad.gif
0001 Dzoan Baez.jpg
0002 Baez i Dilan.jpg

Džoun Bajz se tokom Vijetnamskog rata snažno protivila vojnoj intervenciji SAD u Indokini, što je imalo ogroman odjek u javnosti, posebno među mlađim generacijama. Potiče iz protestantske porodice Meksičkog, Engleskog i Škotskog porekla. Njen otac, Albert Baez, fizičar, jedan je od pronalazača rengenskog mikroskopa i autor jednog od korišćenijih udžbenika za fiziku u Americi.

Njena muzička karijera  počinje 1959. godine na Folk festivalu u Nju Portu, kada je i snimila svoj prvi album “Džoan Baez” za veliku izdavačku kuću, Vanguard Records.  Šezdesetih godina XX veka Baez je postala ključna osoba za oživljavanje i vraćanje Američkim korenima, upoznavajući svoju publiku sa tada manje poznatim Bob Dilanom , sa kojim je bila u ljubavnoj vezi između 1962. i 1965. godine. Rat u Vijetnamu i građanska prava postali su važna tema tih godina. Baez se fokusirala na obe teme, te je njena muzika postala neodvojiva od njenog političkog angažovanja. Njeno izvođenje pesme od Pita Segera “We shall overcome”, himne građanskih prava, na maršu Luter Martin Kinga u Vašingtonu zauvek ju je vezao za tu pesmu a Baez je sve češće i učestvovala na marševima za građanska prava.

Džoan je sve više i više je javno izražavala svoje neslaganje sa ratom koji Amerika vodi u Vijetnamu govoreći da ne plaća 60% poreza koji bi trebao da se izdvaja za vojsku i ohrabrivala je muškarce da dezertiraju na svojim koncertima. 1965. godine osnovala je Institut za studije o nenasilju a 1967. godine je bila uhapšena dva puta i pritvorena mesec dana za učestvovanje u građanskom protivljenju Vijetnamskog rata, blokirajući ulaz za draftovanje vojnika. Takođe se posvetila ranih 70-tih godina formiranju američkog Amnesty International-a i od tada radi na poboljšanju ljudskih prava u Latinskoj Americi, Južnoistočnoj Aziji, južnoj Africi, Evropi i Americi. Baez je osnovala i svoju grupu za ljudska prava “Humanitas International” koja je imala zadatak da istražuje ugnjetavanje ljudi bez obzira gde se dešavalo i da kritizira sve režime. 1981. godine trebala je da nastupi u Čileu, Brazilu i Argentini ali je bila sprečena u tome jer su se tadašnje vlasti plašile da bi mogla da dopre do širokih masa.

16477-200.png
13.januar 1941.
irska.gif

 Umro irski pisac Džejms Džojs, jedan od najvećih književnika XX veka. 

rođenje.png

02. februar 1882. / Dablin  / Irska                      / Ujedinjeno Kraljevstvo 1882 

1920px-Flag_of_the_United_Kingdom.svg.pn
irska.gif
smrt.png

13. januar 1941.    / Cirih    / Švajcarska 

švajcarska.gif
vreme.png

 58

 Rođen je u dablinskom predgrađu Rotamu, kao najstarije od četrnaestero dece. Otac je bio poslovni fanatik, koji nije mario ni za kakav intelektualni napor, dok je veoma religiozna majka često obitavala u svetu muzike. Vaspitavan u strogom katoličkom duhu, mladi Džejms, pod majčinim uticajem, umalo nije izabrao sveštenički poziv. Ali, u jednoj mladalačkoj krizi napravio je drastičan rez: otrgao se i od religije i od porodice, izabravši Odiseja za svog junaka i duhovnog vodiča.

 

Jedan je od utemeljitelja modernog romana. Prve uspehe postigao je zbirkom novela „Dablinci” iz 1914, u kojima Džojs prikazuje svakodnevicu i raznolika duševna stanja svojih junaka, kao i zanimljivim autobiografskim romanom Portret umetnika u mladosti koji je čitalačkoj publici predstavljen 1916. Moglo bi se reći da je njegovo najpoznatije delo Uliks objavljen 1922, a vrhunac njegova stvaralačkog genija svakako predstavlja Bdenje Finegana iz 1939. Iako je većinu svog života proveo izvan Dublina, ova rana iskustva u Irskoj su ostavila ogroman uticaj na njegov život i njegova dela.

 

Džejms Džojs.jpg

Počeo je kao buntovnik protiv uskogrudosti irske provincije, ali je glavni grad Irske Dablin, njegovu istoriju, žitelje i topografiju učinio središnjom temom svog dela. U najpoznatijem delu, romanu „Uliks“, na 700 strana opisao je jedan dablinski dan svog junaka, prema jednom književnom kritičaru „na vešt i katkad neprimetan način, lica i događaji paralelni su onima u Homerovoj „Odiseji“, čiji se gotovo svaki detalj može naći u „Uliksu“. Ostala dela: romani „Portret umetnika u mladosti“, „Fineganovo bdenje“, pesme „Kamerna muzika“, pripovetke „Dablinci“, drama „Izgnanici“ itd.                                                  https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%8F%D0%B5%D1%98%D0%BC%D1%81_%D0%8F%D0%BE%D1%98%D1%81

16477-200.png
18.januar 1941.
srbija.gif

 Rođen Novica Petković, teoretičar književnosti, kritičar, profesor srpske književnosti XX veka na beogradskom Filološkom fakultetu, jedan od najvećih znalaca srpske poezije uopšte. 

rođenje.png

18. januar 1941.    / Donja Gušterica - Lipljan  / Srbija              / Kraljevina Jugoslavija 1941

188px-Flag_of_Yugoslavia_(1918–1941).svg
srbija.gif
smrt.png
srbija.gif

07. avgust 2008. / Beograd                            / Srbija

vreme.png

 67

 Bio je lektor na univerzitetu u Moskvi i na Humboltovom univerzitetu u Nemačoj a bavio se i prevođenjem ruskih semiotičara. Dobitnik je nagrada "Milan Bogdanović", za najbolji rad iz istorije književnosti, Matice srpske "Mladen Leskovac", za najbolji prevod "Jovan Maksimović", nagrade Vukove zadužbine za njegovo životno delo kritičko izdanje "Sabranih dela Momčila Nastasijevića". Druga dela: "Slovenske pčele u Gračanici", "Poezija u ogledalu kritike".

Rođen je 1941. u Donjoj Gušterici, kod Lipljana, na Kosovu. Diplomirao je 1963. na grupi za srpski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, gde je odbranio doktorsku disertaciju „Lingvistički osnovi poetike Opojaza“ 1974. godine, i do 1983. radio kao profesor, nakon čega je prešao na Institut za književnost i umetnost SANU u Beogradu. Od 1992. je bio profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, gde je predavao srpsku književnost 20. veka. Dopisni član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske je postao 27. juna 1997, a redovni 21. juna 2004. godine.

Novica_Petkovic.jpg
rat.png
22.januar 1941.
velika britanija.gif

 DRUGI SVETSKI RAT

188px-Flag_of_Italy_(1861-1946)_crowned.

 Italijanske snage kapitulirale u Tobruku, u Libiji, pred britanskom Osmom armijom posle 11 dana opsade.    

 Operacija "Kompas" - Iako je raspolagao sa desetostruko manjim snagama, britanski general Vavel započeo je planirati protivofanzivu koja će italijansku vojsku proterati iz Egipta i odbaciti je dalje od Sueckog kanala i naftnih polja. Britanski protivnapad pod nazivom "operacija Kompas" počeo je 9. decembra 1940, a izvele su ga 7. oklopna divizija i 4. indijska divizija, koja je nakon nekoliko dana zamenjena 6. australijskom divizijom. Trideset hiljada britanskih vojnika je brzo probilo italijanske linije, pa je u samo prva dva dana zarobljeno gotovo četrdeset hiljada italijanskih vojnika. Sledećih dana Britanci su vratili u svoje ruke Sidi Barani, te su uprkos italijanskom otporu u pojedinim mestima, kao u gradiću Bardija, za samo deset dana Britanci potpuno izbacili italijansku vojsku sa egipatske teritorije. Britanska ofanziva tu nije stala već se sledećih nedelja nastavila prodorom u Libiju. Britanske jedinice su napredovale mediteranskom obalom, pa su 22. januara 1941. zauzele grad Tobruk, a u februaru je kod mesta Beda Fom Italijanima nanesen još jedan težak poraz. Osim Tobruka, zauzet je Bengazi i cela libijska provincija Kirenaika, a britanski tenkovi su stigli do mesta El Agejila duboko u libijskoj teritoriji.  https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%A2%D0%BE%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%B0

Tobruk_1941_-_British_Matilda_tanks.jpg
general.png
političar.png
29.januar 1941.
grčka.gif

Umro grčki general i političar Joanis Metaksas, koji je kao predsednik vlade i ministar vojske 1936. godine raspustio skupštinu i uspostavio ličnu diktaturu. 

rođenje.png
smrt.png

12. april 1871.     / Itaka  / Grčka                      

29. januar 1941. / Atina  / Grčka

vreme.png

 69

 Učestvovao je u ratu protiv Osmanlijskog carstva 1897. i u balkanskim ratovima 1912. i 1913. U Drugom svetskom ratu u oktobru 1940. odbio je ultimatum fašističke Italije, iako je i sam bio sklon sličnom političkom sistemu, i organizovao odlučan i uspešan otpor italijanskoj agresiji. 

Rođen u Itaki, Metaksas je bio profesionalni oficir, svedok grčko-turskog rata 1897. godine. Nakon studija u Nemačkoj, vratio se da bi se pridružio Generalštabu i bio deo modernizacijskih procesa grčke vojske pre Balkanskih ratova (1912-1913), u kojim je aktivno učestvovao. Bio je postavljen za načelnika grčkog Generalštaba 1913. i unapređen u čin general-potpukovnika 1916. Pripremao je planove za vojne napade i diplomatske aktivnosti u Prvom i Drugom balkanskom ratu koji su doveli do okupacije onoga što danas formira severne provincije Grčke TrakijeMakedonije i Epira.

Oanis Metaksas.jpg

Nepokolebljivi monarhista, Metaksas je podržao Konstantina I i protivio se ulasku Grčke u Prvi svetski ratElefterios Venizelos, premijer, podneo je ostavku zbog odbijanja Metaksasa da pomogne saveznicima u neuspešnoj dardanelskoj kampanji i koristi rat kao glavni adut na izborima. Kada je Venizelos osvojio izbore u maju 1915, mobilisao je vojsku da pomogne Srbiji, ali je bio odbijen od strane kralja. Ovo odbijanje povećalo je jaz između monarhista i venizelista, stvarajući “Nacionalni raskol” koji je mučio grčku politiku nekoliko narednih decenija. Venizelos je naredio Metaksasovu internaciju (1917-20).

 

Nakon pada monarhije 1923. Metaksas je napustio Grčku, ali se vratio u zemlju 1926. Bio je jedan od vođa rojalističkog pokreta i znatno pridoneo restauraciji monarhije (1935). Nakon toga bio je ministar rata (1935–36) i ministar predsednik (od 1936). Kao ministar predsednik raspustio je parlament i uveo diktaturu. Po njemu je nazvan odbrambeni sistem utvrđenja (Metaksasova linija) podignut 1936–40, duž granice prema Bugarskoj i delom prema Albaniji. Nakon izbijanja II svetskog rata držao se politike stroge neutralnosti. Pred kraj oktobra 1940. odbio je talijanski ultimatum kojim su tražena uporišta na grčkoj teritoriji i pružio energičan otpor njihovoj oružanoj agresiji.

grčka.gif
grčka.gif

Februar 1941

politika.png
05.februar 1941.
Flag_of_the_NSDAP_(1920–1945).svg.png
188px-Flag_of_Yugoslavia_(1918–1941).svg

Na tajnom sastanku u Berlinu, Nacistička Nemačka izvršila jak pritisak na vladu Kraljevine Jugoslavije da pristupi Trojnom paktu.

 Tajni sastanak je održan između šefa diplomatije nacističke Nemačke Joakima fon Ribentropa i specijalnog izaslanika jugoslovenske vlade Danila Gregorića. Jugoslavija je pristupila Trojnom paktu 25.marta 1941. u nadi da će izbeći rat.

16477-200.png
05.februar 1941.
australia-flag-animation.gif

Umro australijski pisac, pesnik i novinar  Endru Barton “Banjo“ Peterson, autor brojnih balada i pesama o australijskom životu, naročto u ruralnim predelima.

rođenje.png

17. februar 1864.     / Orandž / Australija                  Britanska imperija 1864 

1920px-Flag_of_the_United_Kingdom.svg.pn
australia-flag-animation.gif
australia-flag-animation.gif
smrt.png

05. februar 1941.    / Sidnej    / Australija

vreme.png

 76

banjo.jpg

 Peterson je obeležio rano razdoblje australijske književnosti. Danas se smatra jednim od najznačajnijih australijskih pisaca u istoriji. Pisao je pesme o životu u Australiji, fokusirajući se na ruralne predele, posebno na krajolik oko mesta Binalong u Južnom Velsu, gde je proveo većinu svog detinjstva. Pseudonim "Banjo" preuzeo je 1885. godine po imenu svog najdražeg konja.

Autor je izvrsnih balada među kojima je i "Čovek sa snežne reke". U romanu "Brak"  na slikovit način opisao je život na ovčarskim farmama Australije.

banjo-paterson-on-australian-10-dollar-n
rat.png
09.februar 1941.
Flag_of_the_NSDAP_(1920–1945).svg.png

 DRUGI SVETSKI RAT

 Nemački Afrički korpus generala Ervina Romela prešao iz Italije u severnu Afriku, što je bio uvod u teške borbe na Afričkom frontu, okončane 1943. pobedom savezničkih snaga u kojima su glavninu činile trupe iz britanskih kolonija.

predsednik.png
16.februar 1941.
severna koreja.gif

Rođen Kim Džong Il, vođa Severne Koreje od 1994. do 2011.godine.

rođenje.png

16. februar 1941.     / Habarovsk / Rusija                               Sovjetski Savez 1941 

rusija.gif
sssr.png
smrt.png

17. decembar 2011. / Pjongjang  / Severna Koreja

severna koreja.gif
vreme.png

 70

330px-Kim_Jong_il_Portrait-2.jpg

 Jedina zvanična biografija Kim Džong Ila tvrdi da je rođen na planini Pektu u severnom delu Koreje 16. februara 1942. Međutim, u sovjetskoj evidenciji stoji da je rođen u sibirskom selu Vjatskoe, nedaleko od Habarovska i to 16. februara 1941. To je mesto gde je njegov otac bio komandant bataljona 88. sovjetske Brigade, koju su činile izbeglice iz Kine i Koreje.

Od 1973. bio je sekretar za organizaciju i propagandu, a od 1974. član Politbiroa CK Radničke partije Koreje. Godine 1980. otac Kim Il Sung službeno ga je proglasio svojim naslednikom (Dragi vođa). Godine 1990. postao je predsednik Veća za odbranu, a u decembru 1991. vrhovni zapovednik oružanih snaga. U julu 1994. nasledio je oca, ali se u početku održavao samo zahvaljujući očevoj harizmi, pa je službeno priznat generalnim sekretarom Radničke partije Koreje tek 1997. Nastavio je očevu politiku koja je Severnu Koreju pretvorila u državu brutalne diktature, ekonomskog sloma i masovne gladi. Human Rights Watch ga smatra odgovornim za smrt stotine hiljada, a možda i milion Korejaca tokom svoje vladavine zbog rasprostranjene gladi koja se mogla sprečiti, javnih smaknuća i stravičnih uslova u koncentracionim logorima. 

Kim Džong Il je preminuo 17. decembra 2011. godine, od srčanog udara. Lokalni mediji su izjavili da je umro od infrakta proisteklog od napornog rada. Nakon smrti je proglašen večnim predsednikom Radničke partije. Na vlasti ga je nasledio najmlađi sin Kim Džong Un.

1059032-200.png
21.februar 1941.
kanada.gif

U avionskoj nesreći poginuo kanadski fiziolog Frederik Grant Banting, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu (fiziologiju)  - sa Čarlsom Bestom 1921. izolovao insulin. Prva osoba koja je primenila insulin na ljudima u cilju lečenja dijabetesa.

rođenje.png

04. novembar 1891. / Aliston                 / Kanada                   Britanska imperija 1891

kanada.gif
1920px-Flag_of_the_United_Kingdom.svg.pn
smrt.png

21. februar 1941.       / Musgrejv Harbor / Kanada

kanada.gif
vreme.png

 49

images (1).jpg
banting-best-photo-2843-landscape-medium

 Ser Frederik Grant Banting je bio kanadski medicinski istraživač, lekar, slikar i dobitnik Nobelove nagrade koji je zabeležen kao prva osoba koja je koristila insulin na ljudima u cilju lečenja dijabetesa.

Posle Prvog svetskog rata Banting se vratio u Kanadu i između 1919. g. i 1920. g. specijalizirao je ortopediju u dečjoj bolnici u Torontu. 1920. g. preselio se u London gde je na Univerzitetu Vestern Ontario držao predavanja iz endokrinologije. 1920. za vreme rutinskog čitanja medicinskih časopisa zapisao je ideju kako izolovati sekret gušterače, što je bio presudni korak za lečenje dijabetesa. Nezadovoljan svojim radom i motivisan novom idejom Bantig je napustio London i preselio se u Toronto. Na Univerzitetu u Torontu je 17. maja 1921. počeo svoje istraživanje, pod mentorstvom profesora Džona Makleoda i uz pomoć mladog studenta Čarlsa Besta.

 

Tokom leta 1921. Banting je testirao svoju ideju. Psima bi podvezao glavni vod gušterače koja bi delomično atrofirala. Nekoliko nedelja kasnije bi psima odstranio gušteraču, koja bi po njegovim idejama tada bila puna čistog sekreta. Ekstrakt toga sekreta davao je psima sa dijabetesom i analizirao nivo šećera u krvi. Nakon nekoliko meseci intenzivnog rada, metoda koju je Banting koristio pokazala uspešnom. Psi sa dijabetesom su živeli normalno, nivo šećera u krvi im je bio regulisan uz pomoć ekstrakta gušterače. Ovi rezultati dali su posticaj daljem istraživanju. U istraživanje su se direktno uključili profesor Meklaud i hemičar Džejms Kolip. Intenzivnan istraživački rad ove ekipe doveo je do izolovanja i proizvodnje korisnog ekstrakta koji je nazvan insulinNekoliko meseci kasnije počela je masovna proizvodnja i uskoro su produženi životi milionima ljudi koji su bolovali od endokrine bolesti diabetes mellitusBanting i Meklaud su 1923. godine dobili Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu.

Banting je podelio novac od nagrade sa svojim asistentom Bestom, smatrajući da je Best više zaslužio nagradu nego Meklauda, koji je zauzvrat podijelio svoj novac od nagrade s Kolipom. Banting je okarakterisan kao prvi svetski poznati naučnik iz Kanade. Kanadska vlada mu je dala doživotnu finansijsku pomoć za istraživanja. 1934. britanski kralj Džordž V proglasio je Bantinga vitezom.

Banting je poginuo 21. febraura 1941. u avionskoj nesreći prilikom putovanja u Englesku. Avion se srušio ubrzo nakon poletanja 16 km od mesta Musgrave Harbor. Tačna svrha njegovog leta je ostala nepoznata. Banting se amaterski bavio slikarstvom. Dva puta se ženio, imao je jednog sina iz prvog braka.

Nikolaje Pauleskurumunski fiziolog i profesor medicine, uspeo je 1916. godine da izoluje ekstrakt gušterače koji je nakon primene na psima s dijabetesom kod njih normalizova nivo šećera u krvi. Posle Prvog svetskog rata uspeo je izolovati antidiabetički hormon gušterače koji je on nazvao pankrein (insulin). Na tu temu napisao je nekoliko naučnih radova, 1922. osigurao je autorska prava za svoju metodu proizvodnje pankreina.

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A4%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA_%D0%91%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B3

332.jpg
119.jpg