Oto Hajnrih Varburg
novembar 2020
Oto Hajnrih Varburg (8. oktobar 1883 - 1. avgust 1971) je nemački biohemičar i fiziolog, dobitnik Nobelove nagrade za fiziologiju i medicinu 1931. godine, za istraživanja o citohromima u ćelijskoj respiraciji. Oto Varburg se danas smatra jednim od vodećih citologa 20. veka. Nobelovu nagradu je dobio za otkrivanje osnovnog uzroka pojave tumorskih ćelija (otkrio pre 1923. godine). Došao je do saznanja da je rak rezultat antifiziološkog načina života. Sa ovom činjenicom i očito, spasonosnim znanjem upoznat je veoma mali broj ljudi širom sveta. Da tako bude i ostane potrudio se postojeći sistem kojim upravljaju ONI večito željni profita i kontrole čovečanstva bez obzira na visoku cenu koju je isto platilo i još uvek plaća.
Antifiziološkim načinom prehrane (pretežno hranom koja zakiseljuje) i fizičkom neaktivnošću telo stvara kiselu sredinu slabo snabdevenu kiseonikom. Ćelijska kiselost istiskuje kiseonik, a pomanjkanje kiseonika u ćelijama stvara kiselu sredinu.
Dr Varburg je rekao: "Manjak kiseonika i kiselost su dve strane iste medalje: ako neko ima jedno, ima i drugo”.
Ako imate previsoku kiselost, automatski će vam nedostajati kiseonika u organizmu; ako vam nedostaje kiseonika, imaćete zakiseljen organizam. Kisela sredina je sredina bez kiseonika.
“Oduzmete li zdravoj ćeliji 35 odsto njenog kiseonika, možete je pretvoriti u ćeliju raka za samo dva dana”, tvrdio je dr Varburg.
“Sve normalne ćelije imaju apsolutnu potrebu za kiseonikom, ali tumorske ćelije mogu da žive bez njega. To je pravilo bez izuzetka”.
U svom delu “Metabolizam tumora“ dr Varburg je pokazao da svi kancerogeni oblici ispunjavaju dva temeljna uslova: krvnu kiselost i hipoksiju (nedostatak kiseonika). Tumorska tkiva su kisela, dok su zdrava alkalna. Otkrio je da su tumorske ćelije anaerobne (ne udišu kiseonik) i da ne mogu da prežive u visokoj koncentraciji kiseonika.
Tumorske ćelije mogu da prežive samo uz pomoć glukoze i u sredini bez kiseonika. Stoga, karcinom nije ništa drugo nego odbrambeni mehanizam, koji naše ćelije koriste da bi preživele u kiseloj sredini bez prisustva kiseonika.
Zdrave ćelije žive u alkalnoj sredini punoj kiseonika, koja omogućava njihovo normalno funkcionisanje. Tumorske ćelije žive u kiseloj sredini siromašnoj kiseonikom.
Dobitnik Nobelove nagrade pre više od sedamdest pet godina, dr Oto Varburg opisao je šta se događa unutar kancerozne ćelije: "Normalna ćelija postaje neprijateljska kada više nije u stanju da uzima kiseonik da bi pretvarala glikozu u energiju putem oksidacije. U odsustvu kiseonika ćelija se preobrati na primitivan program ishrane kako bi se održala stvarajući glikozu - fermentacijom. Mlečna kiselina proizvedena fermentacijom smanjuje ćelijski pH (balans kiselo alkalni) i razara sposobnost DNA i RNA da kontrolišu ćelijsku deobu... Ćelija onda počinje da se nekontrolisano umnožava. Mlečna kiselina istovremeno uzrokuje intenzivan lokalni bol i razara ćelijske enzime. Zbog toga se rak pojavljuje kao brzo rastuća ćelijska masa sa jezgrom mrtvih ćelija"
"Niko danas ne može reći da ne zna šta je kancer i šta je njegov uzrok. Naprotiv, ne postoji bolest čiji su početni simptomi bolje shvaćeni, tako da današnje neznanje nije više opravdanje da se ne može učiniti više na prevenciji", izjavio je doktor Varburg još 1966. godine.
Kiselost i alkalnost organizma zavisi od hrane koju jedemo. Nakon što je završen probavni proces, hrana, zavisno od svog nutritivnog profila, stvara uslove kiselosti ili alkalnosti u telu. Pojednostavljeno rečeno, alkalnost organizma zavisi o toga šta jedemo.
Kiselo ili alkalno stanje meri se PH skalom od 0 do 14, gdje je 7 neutralna zona. Od 0 do 7 je kiselo, a od 7 do 14 je alkalno.
Naše ćelije, da bi mogle uspešno da funkcionišu, treba da imaju lagano alkalan pH, malo iznad 7.
Kod zdravog pojedinca pH krvi nalazi se između 7,40 i 7,45. Krv se neprestano sama reguliše kako ne bi upala u metaboličku kiselost.
Međutim, neka hrana zakiseljuje krv i zagađuje telo.
HRANA KOJA ZAKISELJUJE ORGANIZAM
Rafinisani šećer i svi njegovi derivati. Od svih je najgori, jer nema belančevina, masti, vitamina ni minerala, samo rafinisane ugljene hidrate, koji škode pankreasu. Njegov pH je 2,1 (veoma kiseo).
- Meso (sve vrste).
- Proizvodi životinjskog porekla,
- Mleko i sirevi, pavlaka, jogurt itd.
- Rafinisana so.
- Rafinisano brašno i svi njegovi derivati, kao što su testenina, torte, keks...
- Hleb.
- Margarin.
- Kofein.
- Alkohol.
- Duvan.
- Sva industrijski prerađena i konzervirana hrana, koja sadrži konzervanse, veštačke boje, arome i stabilizatore.
- Antibiotici, i uopšte svi medikamenti.
HRANA KOJA ALKALIZUJE ORGANIZAM
- Sirovo povrće - pojedino je kiselo po ukusu, ali u telu se menja i postaje alkalno.
- Voće. Npr. limun unutar tela ima veoma visok stepen alkalnosti. (Nemojte da vas zavara njegov veoma kiseo ukus).
- Bademi. Veoma su alkalni.
- Integralne žitarice: jedina alkalizujuća žitarica je proso. Sve ostale žitarice su lagano kisele, ali idealna ishrana zahteva i određeni procenat kiselosti, pa treba jesti i nešto žitarica. Sve žitarice moraju se jesti kuvane.
- Med. Ima vrlo visoku alkalnost.
- Hlorofil. Zelene biljke sadrže hlorofil koji je veoma alkalan.
- Voda. Važna je za proizvodnju kiseonika. Uvek budite dobro hidrirani, pijte vodu malim gutljajima tokom celog dana.
- Vežbanje. Vežbe pomažu održavanju alkalnosti organizma jer daju kiseonik celom telu. Sedalački način života uništava život.
Da biste se ispravno hranili, osigurajte sebi 60 odsto alkalnu prehranu i izbegavajte proizvode koji su u većini kiseli, kao što su gazirana pića, slatkiši, brza hrana.
Ne zloupotrebljavajte so te je koristite što je manje moguće. Ako ste bolesni, idealno je da vam ishrana bude 80 odsto alkalna. Imate li karcinom, savet je da alkalizujate telo što je više moguće. To možete postići uz pomoć prehrane, vežbe, izbegavanja stresa i dodatnog unosa hlorofila.
I DRUGI SU POTVRDILI ISTO:
Dr. George W. Crile iz Clevelanda, jedan od najpriznatijih hirurga na svetu otvoreno izjavljuje: “Sve smrti takozvane “prirodne” nisu ništa drugo nego krajnja tačka kisele zasićenosti tela.” Kao što je ranije naglašeno, potpuno je nemoguće da se rak pojavi u nekoj osobi koja oslobađa telo svih kiselosti dobrom alkalnom prehranom, koja pije dovoljno čiste vode i koja izbegava hranu koja proizvodi kiselost.
Rak se ne nasleđuje. Ono što se nasleđuje su prehrambene i ambijentalne navike i način života. To može proizvesti rak.
Menchen je napisao: “Život se bori protiv zadržavanja kiselosti. Starenje, pomanjkanje energije, stres, glavobolja, srčane bolesti, alergije, ekcemi, koprivnjača, astma, bubrežni kamenci, arterioskleroza, između ostalog nisu ništa drugo nego akumuliranje kiselosti.”
Dr. Theodore A. Baroody napisao je u svojoj knjizi “Alkalizujte se ili umrite“: “U stvari, nisu važna bezbrojna imena bolesti, ono što je važno jeste da one sve proizlaze iz osnovnog uzroka: previše kiselih otpadaka u telu.”
Dr. Robert O. Young je rekao: “Povećana zakiseljenost organizma uzrok je svih degenerativnih bolesti. Ako dođe do poremećaja ravnoteže i organizam započne da skladišti kiselost i njegove otpatke u većoj meri nego što ih može izlučiti, onda se pojavljuju bolesti.”
