CRNO PLEMSTVO

              KRATAK UVOD U TAMU IZA KULISA

 

Vodeća družina Svetske "Elite" - globalističke vlastele iliti mafije,  na vrhu piramide svevidećeg oka tj. zla, je skupina po imenu Crno plemstvo, od koje potiču mnogobrojne moćne kuće ili familije poput npr. Varburga iz Hamburga, Savoje iz Italije ili Nasaua iz Luksemburga. U tekstu ispod biće navedena imena najpoznatijih i najmoćnijih dinastija Crnog plemstva. 

 

Te familije su svojevremeno, realizovale glavni deo plana da se Vilijam Oranski postavi na britanski presto i skroji novčani sistem kakav danas poznajemo. One potiču iz moćne političke frakcije gvelfa, koja je podržavala papu u njegovoj borbi sa Svetim rimskim carstvom za prevlast u Evropi od XI do XV veka, a koji se još nazivaju Neri ili Crni gvelfi, a sada su poznati pod nazivom Crno plemstvo.

 

332.jpg
2349e5bfb96baa03e18f69f674200ec1.jpg

Oni su takođe stajali iza Normana, koji su pokorili Englesku u bici kod Hastingsa, vođeni Vilijamom Osvajačem 1066. godine. Kasnije, kada im je sedište bilo u Ðenovi u Italiji, Crno plemstvo je podržalo Roberta Brusa pri njegovom zauzimanju Škotske. Ista ta genetska linija i tajno društvo se pobrinulo da Vilijam Oranski postane kralj Engleske, Škotske i Irske. Preko Vilijama Crno je plemstvo osnovalo Englesku banku, a zloglasna Istočnoindijska kompanija, počevši se naglo širiti, „osvojila" je za Britance (tačnije za svetsku vlastelu) Aziju i Daleki istok  i organizovala najveću operaciju krijumčarenja droge koju je svet dotad vidio. Političkom i ekonomskom unijom Engleske i Škotske želeli su uplesti Škotsku u tu paukovu mrežu pozajmljivanja novca i kontrole. Britanci su se zaista našli u pravom Ujedinjenom kraljevstvu - ujedinjenom u svojoj potčinjenosti prema izmanipulisanom novčanom sistemu kojim upravlja nekolicina.

Ta, nekolicina vodi glavnu reč kada je realizacija izgradnje antihumanog Novog svetskog poretka u pitanju, zajedno u savezu sa Vatikanom i njegovom jezuitskom vojskom te cionistima. Simbolčna, troglava aždaja kojoj svojim kopljem Askalonom preti sv. Georgije, će pasti u ništavilo gde i pripada samo ako dođe do sveopšteg buđnja uspavanog čovečanstva, uspavanog upravo moćnom sveopštom hipnozom pomenutih manipulanata.

            O припадницима Црног племства, као уосталом и о члановима других тајних организација, друштава и осталих скупина, можемо знати само оно што је с намером пуштено у јавност или је наводно “случајно“ изашло из дворских или већ којих одаја, преко разних агената који се обично представљају као бивши обавештајци или чланови ниже владарске хијерархије и који су грешком или намерним истраживањима дошли до података о овој глобалној сили. Ипак, ова бескрупулозна “елита“ с времена на време поданицима зна пласирати много истина о себи, обично измешаних са неистинама и полуистинама, па ко зна читати између редова и вешто повезивати добијене информације са оним што се свакодневно дешава широм света у којем живимо, може макар назрети истину.

332.jpg
fde4rgfdregterd.png

Древно порекло Црног племства

 

Феничани, како су их називали стари Грци, себе су називали Сидонцима, по Сидону, једном од два најважнија своја града који је лежао северно од Тира. Основали су читав низ својих колонија по Средоземљу попут Кадиза у Шпанији, Марсеја у Француској, већину градова на Сардинији и Корзици као и Картагину на северној обали Африке. Све су то биле феничанске насеобине много пре но што су потом припале Грцима и Римљанима. Био је то моћан народ који се бавио пре свега трговином и морепловством.

Да би се стекао увид у њихову величину, треба истаћи да су феничански морепловци први прошли кроз Херкулове стубове (данашњи Гибралтар) те да постоје докази да су доспели најпре до данашњег енглеског острва Сцили где су мењали своју медитеранску робу за калај Корнвола са Велшанима. Није им се допуштало да кроче на енглеско острво јер су уживали рђав глас. Потом су своје трагове оставили и на Балтику.

 

И нису се на томе зауставили. Херодот прича о феничанској морнарици, коју је египатски фараон Неко II изнајмио за пут око целе Африке. Неких 20 векова пре но што је Васко де Гама то учионио. Ако неко сумња у веродостојност ове тврдње, поуздано знамо да су Феничани Картагине истражили западну обалу Африке све до рта Бланко, хиљаду и пет стотина миља јужно од Гибралтара где су основали више трговачких средишта. Први су открили и острва Капеверде, хиљаду и седамстотина година пре Португалаца.

PhoenicianTrade.png

Картагински Феничани, пореклом из древног региона Канан на Блиском истоку (данас су то територије држава Јордан, Сирија, Либан и Израел) су себе називали Пунима.

Kartagina-e1533529273153.jpg
Gvelfi-i-gibelini-jedni-naspram.-Sever-I
hqdefault.jpg

Познатa су нам три Пунска рата вођена између Римске републике и Картагине. Рат је завршен потпуним разарањем Картагине од стране Римљана. Римљани су толико стрепели од Картагињана да су на крају, иако потпуно поразивши непријатеља, решили затрети цео град, и поробити сваког картагињанина на којег су наишли.

 

Кананци или Феничани односно Едомити, потомци библијског Исава, временом су се, услед ширења римске империје ка њиховим територијама, стапали са Турцима, створивши тако турско-едомитску мешавину народа која је касније постала позната под именом Хазари (садашњи окупатори и становници Израела). Симптоматичо је да су у древна библијска времена Едомити били у непријатељским односима са ондашњим Израелом. Ови Кананци су на крају у сврху обмане усвојили име “Сефарваим“. Касније, након пада Западног римског царства, су постали познатији као Венецијанци односно Млечани. Из свог новог средишта, Венеције су започели својеврсан поход на Европу склапајући бракове са тамошњим племством и аристократијом формирајући постепено оно што данас називамо “црно племство“.

             Гибелини и Гвелфи

 

До почетка XV века (1400.године) европски центри моћи су били концентрисани у два моћна табора: Гибелине и Гвелфе. Гибелини су подржавали Свето римско царство односно династију Хоенштауфен а Гвелфи папу. Гибелини су углавном долазили из редова земљопоседничког племства а гвелфи из редова богатих трговачких породица. Градови Италије су се углавном делили на гвелфске и гибелинске, с тим што су у великом броју градова постојале обе струје које су се смењивале на власти у зависности од тренутних околности. Политичка борба између ове две моћне  струје, започела је 1075.године, борбом за инвеституру да би трајала различитим интензитетом све до почетка  XV века. 

Гвелфи се називају и Нери, Црни Гвелфи а отуда и потиче назив Црно племство. Ипак, овај придев “црно“ ова аристократија је превасходно зарадила због своје бескрупулозности и манипулација иза кулиса о чему ће бити посебно речи.

 

Гвелфи су подржали Вилијама Оранског да постане краљ Енглеске, Шкотске и Ирске. Ово Црно племство је потом основало Банку Енглеске (своју приватну банку) и злогласну Источноиндијску компанију којом је у корист и за интересе свог чланства (светску “елиту“) а тобоже за Британско царство освојила Азију и Далеки Исток организовавши највећу операцију кријумчаренја дроге коју је свет икада видео.

332.jpg

Сви државни удари, револуције и ратови XIX i XX века приписују се Црном племству и њиховим савезницима у злочину Ватикану и хазарским (тобоже јеврејским) банкарима (потоњим ционистима) у циљу унапређења и одржавања светске премоћи на путу стварања сатанистичког Новог светског поретка. Троглава аждаја у свом крвавом и прљавом  походу разарања и поробљавања човека и човечанства. 

 

Пре но што су се докопали британског тла и Лондона, моћ Гвелфа се проширила кроз италијанске ломбардијске финансијске центре ка северу Француске (сви италијански банкари су се називали “ломбардима“). Ломбард на немачком значи “депозитна банка“. Ломбарди су били једини банкари у средњовековном свету. Временом су своје банкарске операције пребацивали на север у Хамбург, потом у Амстердам и коначно су завршили у Лондону, тачније у лондонском Ситију где им је и данас централа.

 

Један од најпознатијих истраживача глобалистичке властеле Џон Колман, управо описује Црно племство као потомке средњовековних трговаца и банкара који су данас водећа англо-саксонска аристократија. Административни представник Црног племства из трговалчког центра Лондона је човек који носи титулу Господар града или Господар Градоначелник (Лорд Мејџор) и он се бира сваке године. Он је симбол бизниса Црног племства и админстративни чувар кључева од ризнице (која се само делом налази у Лондону). Ова институција је основана у XII веку када је Црно племство и настало.

Господар града носи типичну венецијанску средњевековну племићку одору и вози се у кочији. Основу „Црног племства“ дакле, чине олигархијске породице из Венеције и Ђенове које су у XII веку држале велике монополе у трговини али и у банкарству. Временом су се спајале и мешале са европском аристократијом да би данас заједнички водили главну реч када је у питању стварање антихуманог  Новог светског поретка.

 

Иначе, назив „лондон“ можда и потиче од кованице loan-dome што ознaчавa велико место под сводом за зајмове. Стара Лондонска берза је управо таква грађевина. Тврдња да се не зна баш тачно како је Лондон добио име и топонимија ове речи, делује нелогично.

 

Исти ти Гвелфи су први започели трговину робљем из колонија које су освојили мачем. Кључни су чиниоци контролисања светских финансијских токова и светске политике. Иницијатори су стварања гностичких култова из којих су се временом развили Розенкројцери, Унитаријанци, Фабијанско друштво и Светски савет цркава.

Lord_Mayor_Show-02.jpg

Компанија Источна Индија је заједно са Џоном Стјуартом Милом финансирала Лондонски универзитет. Оснивач Лондонског универзитета, историчар Џорџ Гроте је донирао тадашњих огромних 6.000 фунти за проучавање “менталног здравља“ што је био почетак стварања светског покрета „ментално здравље“ који је резултовао формирањем данашњих властелинских института попут Тавистока и Станфорда који имају кључну улогу у процесу испирања мозга масама широм света и стварања послушног њима и изгубљеног хипностисаног стада, којим тако лако манипулишу наравно, на његову штету.  

 

Млечани данас контролишу систем федералних резерви у САД. Да, то су ти тзв . “међународни банкари“.

            Црно племство – моћне олигархијске фамилије Венеције и Ђенове од XII века

 

У XII веку олигархијске фамилије из богатих италијанских градова Венеције и Ђенове су имале повлашћена трговачка права – монопол. Први од три крсташка рата, од 1063. до 1123. године, успоставио је моћ млетачког црног племства и учврстио моћ богате владајуће класе.

Млетачком републиком владао је дужд (Господар града), који је у ранијем периоду владао аутократски, али му је власт касније ограничавана са заклетвом ("promissione" ит. обећање) коју је морао да изговори при доласку на власт. Том заклетвом део власти преносио је "Великом већу" које је имало 480 чланова. Дужда је бирала аристократија, и он је владао до своје смрти.

 

Власт дужда се поново ограничава 1175. када се оснива "Мање веће", кога су сачињавали 6 дуждових саветника, а 1179 формира се "Quarantia", која постаје главни суд. У овом периоду аристократија црног племства је постигла пуну контролу над Венецијом јер је гро ингеренција са дужда пренето на поменуто веће сачињено од чланова трговачке аристократије међу којима је био и представник моћне фамилије Медичи. Венеција је тако остала у њиховим рукама али се моћ овог племства ширила далеко ван граница венецијанске државе. Треба додати и то да је савремени банкарски систем потекао баш са италијанског тла.

332.jpg

Венеција тог доба је пратила необичан систем владавине, којим је мешала монархијуаристократију, и "демократију" у облику Великог Већа. Овај систем хвалио је Николо Макијавели. Било како било, јасно је да су политички систем Млетачке републике прилагођавале својим интересима моћне трговачке династије које су потом твориле злогласно црно племство чије марифетлуке и данас широм света осећамо на својој кожи.

 

Година 1204. је кључна у историји Црног племства. Те године олигархијски и картелски повезане породице поделиле су освојене феудалне енклаве својим члановима и из те епохе настаје градња велике моћи Венецијанаца. Само племство данас је сачињено од бројних породица, али само најбогатије добиле су своје представнике у данашњем Комитету 300, о којем у својој истоименој књизи пише Колман.

 

Треба нагласити да је исте те 1204.године у четвртом пљачкашком крсташком походу заузет и разорен Константинопољ. Главну улогу у покретању ове акције, не треба пуно погађати, имала је управо Млетачка република на челу са дуждом Енриком Дандолом. Тада је успостављено Латинско царство.

Il-Maggior-Consiglio-Venezia.jpg

            Данас међу најпознатије породице Црног племства спадају:

 

 - Кућа (Г)Велф из Британије (најмоћнија династичка кућа икада из које потичу британски наследници Виндзора). Са британског тла, тачније из Енглеске потиче моћна кућа Гросвенорс

 

- Из Немачке долази читав низ династија црног племства међу којима је друга по значају и моћи иза династије Велф, кућа Хановер, као и куће Хоенцелорн, Виртенберг и Вителсбах

 

- Кућа Бурбон из Француске

 

- Кућа Грималди из Монака

 

- Кућа Хабсбург из Аустрије

 

- Кућа Оранж из Холандије

 

- Кућа Бернадот из Шведске

 

- Кућа Насау из Луксембурга

 

- Кућа Лихтенштајн из Лихтенштајна

 

- Кућа Савоја из Италије

 

- Кућа Браганца из Португалије

 

- Кућа Ветин из Белгије

 

- Кућа Олденбург из Данске

 

- Кућа Карађорђевић (из бивше Југославије)

 

- Кућа Зогу из Албаније

 

Све лозе из Куће Виндзора (која потиче од венецијанске породице Велф и немачке Куће Ветин одноно Хановер) део су овог племства.

 

 

                 Feničani su bili lađari  i vešti moreplovci. Plovili su brzo kao da su imali krila, pa je krilati lav koji će se kasnije pojaviti u Veneciji kao simbol venecijanskih trgovaca možda zato bio njihov zaštitni znak.  U svakom slučaju krilati lav je bio i ostao simbol moćnih trgovaca od Feničana, preko Mlečana ili Venecijanaca do londonskog Sitija, odnosno britanske imperije koju su izgradili ognjem i mačem. 

Krajem 17. veka venecijanska oligarhija je morala sa svojim zlatom da premesti na britanska ostrva. Porodice (Badoeri, Kornaro, Emo, Foskari, Grimani, Pisani, Barbaro, Marosini, Kontrini itd.) polako su migrirale, menjale prezimena i selile svoje zlato i investicije i poslove preko Nemačke i Holandije (Bank of Amsterdam) u London. Ova selidba je trajala oko 200 godina. Ono što su zadržale je stari koncept vladavine zasnovan na oligarhijskoj povezanosti i veliki nasledni “fondo” . Postali su tako Kruna Velike Britanije, a početkom 20. veka ustanovljena je Kuća Vindzora kao nosilac Krune. Smatra se da ova britanska Kruna danas obrće kapital oko 11 triliona dolara. I dalje se drže Aristotelove paganske filozofije  (koja zagovara epistemiološko ratovanje) i imperijalizam (jer sila boga ne moli). Hrišćanstva i milosti od njih nema. Samo pljačka.

houses1.jpg
332.jpg
fenikia-kuca-vindsora.jpg
16.jpg
British_lion.png
332.jpg

Ivona Živković

            Црно да црње не може бити

   

Данашње Црно племство овакав назив ипак, носи искључиво због своје безочне и бескрупулозне технике владања и пословања. Њихови нечасни поступци наводе рационалног човека да помисли како су исти склопили пакт са демонима из пакла. Бескрајна похлепа и грамзивост за стицањем овоземаљског блага које са собом доноси моћ над другима, је њихова покретачка енергија, како данас тако и пре хиљаду година. Добит по сваку цену, без милости и икаквих моралних ограничења је једино што их занима. У том циљу примењују сва расположива средства и одбијају да признају било чије право осим сопственог.

 

Најубојитије њихово оружије је: превара. Ако треба, могу жртвовати и припаднике сопствене лозе за које сматрају да им нису од користи или посумњају да ће им покварити план за остварење добити. Главна техника за јачање моћи Црног племства је стално изазивање ратова и других оружаних конфликата које они финансирају, подстичу и онда заустављају мировним преговорима где се намећу као гаранти испуњења уговора. Некада су користили плаћену војску многих феудалаца, а онда су прешли на коришћење војски националних држава којима би менталном манипулацијом предочили да је одређени ратни поход у њиховом националном интересу.

332.jpg

Црно племство користило је тако: атентате и тровање краљева, царева, принчева, државника, папа, уцене и корупцију влада и парламентараца, те банкроте корпорација и читавих држава. Није им страно ни киднаповање деце и ликвидација читавих породица, као ни изазивање масовне глади, погрома и геноцида. Осим монополског трговачког бизниса који им доноси највећу добит, путем посредних и веома удаљених компанија и појединаца (мафије) баве се шверцом злата, оружја, трговином наркотицима, прањем новца, а посебно тајним инструирањем и финансирањем терористичких организација преко којих изазивају тензију и оружане конфликте било где у свету. Једна од најважнијих прикривених делатности Црног племства је шверц технолошког знања и саме технологије.

venetian-black-nobility.png

Медијске, као и научне обмане и лажи су саставни део њиховог деловања на ментални склоп масе. Оно што је у средњем веку радила религија, данас раде медији – у суштини спроводе прихолошке операције. Људи данас проводе живот опседнути тривијалностима или борбом за голи опстанак. Сваки интелекутални развој се строго контролише и усмерава на погрешну страну.

 

Они концентришу људе у велике градове, како би их боље надзирали, иако су огромне површине на планети ненасељене. Индустријски и технолошки развој заустављају уколико им угрожава добит. Прљави мотори са унутрашњим сагоревањем нафте (технологија стара преко 100 година) и даље је зато незамењива.

13.jpg

            Џон Колман и књига “Комитет  300“

 

Када је у питању Црно племство, многи се позивају на једног од најпопуларнијих истраживача глобалистичке властеле или светске власти из таме, бившег британског обавештајца Џона Колмана, аутора познате књиге „Комитет 300″. Бројка „300“ означава број најмоћнијих људи, представника олигархијских властелинских фамилија.

 

Одакле Колману овај податак о 300 утицајних људи (поједини аутори наводе да их је 200, а можда их је мање или пак више, поуздан број сигурно нећемо сазнати али оно што знамо јесте да ове «династије» и те како постоје)? Колман као свој извор наводи некадашњег социјалистичког политичара и финансијског саветника породице Ротшилд, Волтера Ратенауа, који је наводно написао још 1921. за „Wiener Press“ следеће: „…Само 300 људи, од којих сваки зна све остале, одлучује о судбини Европе. Они бирају своје наследнике из сопственог окружења. Ови људи имају начине да докрајче сваку државну форму за коју сматрају да је бесмислена“.

332.jpg

Тачно шест месеци након ове објаве, Ратенау је убијен.

 

Колманова књига је можда имала управо задатак да неке ствари о овим моћницима представи у другачијем светлу него што јесу (јер кад је нешто већ „исцурило“ у јавност, они то замагле пуштањем још више података који одведу читаоце на погрешну страну). У сваком случају водимо се оном народном: «Где има дима има и ватре».

 

Колманова књига управо због публицитета који јој је дат (у односу на многе друге сличне, а које су заташкане) можда и није сасвим поуздана, али неки занимљиви детаљи су изнети што није лоше како би се читава слика мреже манипулација поменутих, могла ипак боље сагледати.

Komitet 300 – Džon Kolman

http://www.ivantic.info/Dejvid%20Ajk%20i%20zavere/coleman_komitet_300.pdf

             Кућа Велф

 

Једна од најзначајнијих породица за формирање Црног Племства је била венецијанска породица Велф . Ово презиме (или надимак) је пореклом из Немачке (као волф – вук) . Породица се доселила у северну Италију (данашњу Ломбардију) где су се бавили продајом новца и свој бизнис ће врло брзо ширити кроз Италију и Француску. Појам „ломбард“ је тако везивано за место за депоновање драгоцености (посебно злата), а „банко“ је у Италији била тезга на којој су по тржницама радили своје новчане транге-франге ови средњевековни мењачи и продавци новца. (Сама реч „лонг-бард“ можда означавала некога са дугом брадом или дугим мачем, али то није прецизно утврђено). Сви мењачи новца су тако временом почели да се називају ломбардима, па је и читав регион, логично, тако и назван – Ломбардија (не по дугобрадима, како се то настоји тумачити, већ по трговцима новцем).

332.jpg

Од ломбардских банкара воде порекло сви банкари који су се бавили у средњем веку пословима са новцем. Касније су лозе династије Велф пребацивале своје послове и златни фонд преко родбинских и брачних лоза на север ка Хамбургу, па затим у Амстердам (где су формирали Bank of Amsterdam) и коначно у Лондон, где је уз помоћ холандске Куће Оранжа основана прва приватна централна банка која је емитовала новац из ничега – Bank of England.

 

Велфови су, по др Колману, први почели да тргују и робовима из афричких колонија и тако Америци донели огроман капитал. „Како би могли да контролишу финансије и политику овековечили су гностичке култове и развили разне идеолошке теорије и тајна друштва која су те идеологије промовисали. Под њиховом заштитом су тако настали: Розенкројцери, Унитаријанци, Фабијанско друштво, Светски савез Цркава… Њихова Источно Индијска компанија са Џоном Стјуартом Милом ће финансирати Лондонски универзитет“. 

Династија Велф је са пуно лоза испреплетана и са немачком аристократијом из Куће Хановер (која укључује породицу Ветини) и Колман каже да би требало неколико страна да се помену све њихове везе. Готово све европске краљевске куће потичу од Куће Хановера и тако и од Куће Велфа главне породице Црног Племства.

 

Кућа Велф је дала многе немачке и британске монархе од XI до XX века, као и Ивана VI из Русије који је, иако малолетан, кратко постављан на трон у 18. веку. Данас је атрактиван и брак принцезе Каролине од Монака са чланом Куће Хановер принцом Ернстом, познатом по бахатим испадима. Ернст потиче по мајци од лозе Шлезвиг-Холштајн-Гликсберг.

 

owon-humanity.jpg
the-venetian-black-nobility-netherlands-

Британски краљ Џорџ I (немачки Георг) је из Куће Хановер из Војводства од Линебурга, на северу Немачке. Овом територијом управљају из Куће Велф још од XII века. Потомци из Куће Велф су и све водеће династије немачке лозе Саксе-Кобург-Гота. Њихова британска лоза заступљена је Кућом Виндзора и њихов потомак је и данашња Краљица Елизабета Друга.

 

Виндзори данас имају монопол на тржишту најважнијих сировина и већ годинама одржавају фиксну цену злата (робе коју нити производе нити поседују на својим поседима, али и злато и бакар узимају вековима из Србије, баш ако што су то радили Венецијански трговци). Кућа Виндзора монополистички контролише цену бакра, цинка, олова и калаја (лима). Зато није случајно што се светска берза за робну размену ових сировина налази у Лондону. Компаније које воде породице Црног племства су: British Petroleum, Oppenheimer, Lonrho, Philbro итд.

Ivona Živković

grsvnr1.jpg

             Кућа Гросвенор

 

Друга по значају породица Црног племства из Енглеске је Гросвенор. Ова династија је вековима живела од ренте на изнајмљивање земљишта. Данас ова породица има најмање 300 акри земљишта у центру Лондона.

 

Земљиште се никада не продаје, већ се увек изнајмљује на 39 година – што одговара ренти земљишта из средњег века.

 

Гросвенор сквер у Лондону где се налази америчка амбасада (екстериторија) припада овој породици, као и Итон сквер. У Итон скверу апартмани се издају од 25.000 до 75.000 фунти месечно (што не укључује и трошкове одржавања). Ово показује како они праве новац без икакве производње и зашто породица Виндзор и читава екипа у нафтном бизнису задржава сваки технолошки напредак који би избацио моторе са унутрашњим сагоревањем и прљаву нафту, (технологију стару преко 100 година.

332.jpg

           Зашто је Швајцарска неутрална

 

Иако је неутралност Швајцарске била осигурана још 1648. Мировним уговором у Вестфалији, језуитски ред и немачки слободни зидари (фримасони) као њихови савезници међу крунисним главама Европе, на Бечком конгресу 1815. нашли су да је веома важно да још једном швајцарску неутралност загарантују. Конгресом је председавао аустријски католик принц Клеменс фон Метерних (из Куће Метерних-Винебург).

 

Та гаранција је био споразум тада четири највеће силе и француске династије Бурбон да ће злато депоновано у Швајцарској без обзира на међусобне ратове, пљачке и обрачуне (које је тада предводио Наполеон и претио ватиканској ризници, а кога су хушкали језуити) остати нетакнуто.

 

Швајцарска је тако створена као заједнички ватикански и англо-саксонски златни фонд који властела (ма како завађена) заједнички мора да одржи јер им оно омогућава да опстану у свом банкарском бизнису. Тај златни депо у ствари не припада швајцарској држави и њеним грађанима, већ племству.

 

Позната швајцарска гарда која церемонијално чува и ватиканску ризницу зато има занимљиву ренесансну униформу. Бечки уговор је тако тајни споразум Ватикана и одметнутог Црног племства у Лондону.

 

Др Колман открива и постојање такозваних „летећих капиталних инвестиција“ који се остварује новцем на рачунима банке БСИ (Banca del la Svizzeria Italiana), а која је у служби мрачних послова Црног племства. Ради се о посебно намењеним рачунима са новцем који може брзо да се изнесе из неке земље и у том тренутку сви инвеститори (тзв. тајкуни) који са овим новцем послују тако остану преко ноћи без новца (и богатства) и падају цене некретнина и уопште уводи се читава држава у кризу.

 

И тај новац стиже у ову БСИ банку. Из ње се барата и летећим капиталним инвестицијама из и према САД, првенствено са доларима и америчким државним обвезницама. Неких 280 милијарди америчких долара од продаје наркотика широм света преко Швајцарске улази и излази преко рачуна Црног племства. Центар ових мрачних финансијских трансакција је Лугано који се налази у италијанском кантону у Швајцарској, па није ни у Италији ни у Швици, те представља финансијску „зону сумрака“ пише Колман.

 

Извесни Џорџ Бол који поседује велики удео у БСИ банци је истакнути „инсајдер“ и банкин представник у САД.

 

Чланови Комитета 300 имају читаву мрежу банака међу којима су: Banca Commerciale d’Italia, Banca Privata , Banco Ambrosiano, The Netherlands Bank, Barclays Bank, Banco de Colombia, Banco de Ibero-America итд.

332.jpg

Ivona Živković

332.jpg
119.jpg