Zver vs znanja velikana
Nikola Tesla
Najveći um čovečanstva ikada, naučnik, pronalazač, altruista, filantrop Nikola Tesla (1856 - 1943) srpskog porekla, svetskog glasa i ugleda, genije koji je bio daleko ispred vremena u kojem je živeo, čije ideje, zamisli i projekte i danas naučnici teško shvataju i razumeju, zaslužan je pored ostalih mnogobrojnih dostignuća koji su olakšali i unapredili život čovečanstva za pronalazak indukcionog motora, patente iz oblasti polifaznih naizmeničnih struja, generatore i motore, kao i prenos radio talasa.
Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetno polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Takođe, otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka.
Njegov sistem naizmeničnih struja je omogućio znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Bio je ključni čovek u izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima. Jedini je Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere, jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa ili jačinu magnetnog polja — tesla. Autor je više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega u oblasti elektrotehnike 112.
Nikola Tesla je bio vizionar čije su misli putovale decenijama ako ne i vekovima ispred vremena u kojem je živeo! U najboljoj nameri želeo je da energija bude dostupna svima i besplatna! Imao je i tehnička rešenja koja je trebao razviti i ostvariti svoju viziju ali mu to nisu dopustile globalističke dinastije (J.P. Morgan)! Pobogu a kakve bi koristi ONI imali ako bi energija bila besplatna, gde je tu profit, gde je tu kontrola stada? Tesla nije dobio novac za ostvarenje svojih altruističkih zamisli, već je potisnut s namerom i bačen u zaborav!
Znao je da na velikim visinama tj. jonosferom protiče prirodna električna energija koja je čak i vidljiva na polovima u obliku pojava koje nazivamo aurorama (borealis i australis)! Takođe je smatrao da vakum univerzuma možemo slobodno nazvati plazmom kroz koju protiče električna energija! Tesla je znao da je energija svuda oko nas i da je samo treba razvojem tehničkih rešenja pokupiti i prilagoditi ljudskim potrebama.
TESLIN AUTO NA KOSMIČKU ENERGIJU
U knjizi "Tajne tehnologije hladnog rata - projekat Haarp i dalje", Gerija Vasilatosa, pominje se i Teslin prijemnik energije koji je on izgleda veoma uspešno 1930. testrirao na automobilu.
Vasilatos piše da je Tesla već ranije proučavao stanje naelektrisanih čestica u čvrsto nabijenom vrtlogu etera (jonosfere). Snaga koja se ispoljavala u blizini takve vrtložne eterične konstrukcije bila je ogromna, a eterska težina održavala je izvanrednu stabilnost.
U takvu konstrukciju postavljena kristalna rešetka stvorila bi električni napon. Sa izvesnim metalnim rešetkama unutaratomsko polje energije koje bi se tada stvaralo bilo je neizmerno.
Zna se da je Tesla u svom radu tražio napon kojim bi ove eterske izlive energije pokrenuo, a kada bi takva energija pokuljala trebalo ju je jednostavno uhvatiti specijalno kontsruisanim prijemnikom i sprovesti u električni motor.
Jedan takav prijemnik je Tesla očito veoma uspešno isprobao na automobilu 1930.
Priču o tome zabeležio je aeronautički inženjer Derek Alhers, koji je stupio u kontakt sa Teslinim rođakom iz Jugoslavije, Petrom Savom, koga je Tesla pozvao u Bufalo da zajedno testiraju automobil "na struju". U druge očito nije imao poverenja.
To je bio auto marke Pierce Arrow, jedan od luksuznih automobila tog perioda. U autu se nalazio električni motor dužine oko 1 metra i obima oko 60 cantimetara. Iz njega su vodila dva debela kabla vezana za prednju kontrolnu tablu. Dodato je bilo i skladište za 12 Voltne baterije.
Maksimalna brzina rotora je bila 30 okretaja u sekundi sa vučom od 80 konjskih snaga. Bila je tu i antenska cev visoka 1,8 metara uglavljena u zadnji deo auta.
Tesla je seo na mesto suvozača I počeo da podešava prijemnik energije na komandnoj tabli koji nije bio veći od kratkotalasnog običnog radija.
U njemu se nalazilo 12 specijalnih cevi koje je Tesla poneo sa sobom u maloj kutiji u obliku kofera.
Savo je rekao Ahleru da je Tesla prijemnik sastavljao u hotelskoj sobi. Ove neobične cevi tačno su ulegle u svoja ležišta kada ih je postavio. Kada je gurnuo dve cevi Tesla je rekao da sada imaju struju i da može da okrene kontakt ključ. Savo je to učinio, ali nikakav se zvuk nije čuo. Ali, čim je pritisnuo gas automobil je krenuo. Sve vreme vožnje nikakav zvuk motora se nije čuo.
Nije poznato koliku su dužinu puta prešli, za osam dana koliko su se vozili, ali gorivo nikada nisu sipali.
Brzina koju su dostizali je bila od 90 do 120 milja na sat.
Osmog dana zaustavili su se na nekoj staroj farmi 20 milja od Bafala. Auto su tamo ostavili u jednom ambaru, a Tesla je poneo svojih 12 cevi iz prijemnika i ključ za pokretanje.
Dok su se vozili gradom i kroz predgrađa Tesla nije želeo da odgovara na Petrova pitanja. Tek kada su bili daleko izvan grada rekao je rođaku da je pokretačka snaga auta povezana sa "misterioznom radijacijom koja dolazi iz etera" i da je "energija na raspolaganju u neograničenim količinama". Savo se prisetio i reči da on "ne zna odakle ona dolazi, ali da čovečanstvo treba da bude zahvalno za njeno postojanje". Mala spravica na suvozačevoj strani očito je primala tu misterioznu energiju.
Savo je još stekao utisak da se Tesla plašio da neko ne otkrije njegova istraživanja. Uspeo je samo da sazna kako Tesla očekuje da će se njegova sprava uskoro koristiti na velikim brodovima, čamcima, vozovima i u automobilima.
Kasnije je Savo načuo da je prijemnik sa cevima i ključem ubrzo nakon vožnje spaljen zbog sigurnosti "jer su procurile neke informacije".
Mesec dana nakon vožnje Petra Savu je pozvao čovek koji se predstavio kao Lee de Forest i pitao ga kako mu se dopala vožnja? Savo je odgovorio da je bio veoma radostan zbog te misteriozne vožnje, a de Forset mu je rekao je da njegov ujak Tesla najveći živi naučnik na svetu.
Kada je kasnije Savo pitao ujaka Teslu da li će njegov "prijemnik" biti negde upotrebljen, Tesla je šturo odgovorio da je bio u pregovorima sa nekim od najvećih kompanija za izgradnju brodova. Kako je Savo dalje zapitkivao ujak je postajao ljut i nevoljan za priču. Savo je saznao da je bio veoma zabrinut za sigurnost svojih pronalazaka i sve testove je radio uz veliku predostrožnost i tajnovitost jer je nekoliko puta bio žrtva manipulacija.
Danas se na Aljasci pod pokroviteljstvom Pentagona u okviru projekta HAARP vrši zagrevanje čestica jonosfere (na visini od 65 do 950 km) radio talasima ekstremno visoke i niske frekvencije gde se delovi jonosfere pretvaraju u viskotemperaturnu plazmu. Posledica su promene klime iznad određenog područija. Veruje se da su mnoge suše i poplave poslednjih godina, posebno u zemljama koje je američka administracija proglasila "osovinom zla", posledica ovog zastrašujućeg savremenog oružja.
Ivona Živković
Objavljeno u NIN-u,06.07.2006.
Rojal Rejmond Rajf
Veliki naučnik i altruista koji je mukotrpnim, stoičkim i istrajnim radom uspešno pronašao metodu lečenja čitavog niza bolesti pa i kancera (100% efikasno) 1934.godine!
Rojal Rejmond Rajf (1888-1971) je genijalni naučnik i izumitelj koji je samopregornim radom došao do sjajnih otkrića za dobrobit čovečanstva. On i njegova otkrića su doživela sudbinu koju je imao Nikola Tesla sa svojim i dan danas neprevaziđenim dostignućima, koja i dalje nisu u masovnoj upotrebi. Korisni pronalasci za čovečanstvo u postojećem sistemu pod upravom i kontrolom "Zveri" tj. globalističke mafije i njenih psihopata, su zabranjeni! Zabranjeni za čoveka - roba sistema ali ne i za njih koji sebe smatraju gospodarima života i smrti na ovom svetu. Pronalaske su zadržali za sebe i svoju korist a dela i ličnosti sjajnih naučnika su putem svojih mnogobrojnih podlih sistemskih oruđa bacili u zaborav. Ipak istinu niko nikada nije ubio pa neće i nisu ni oni, ma koliko se upinjali to činiti!
Najviše što danas znamo o Rajfu potiče iz knjige "Lek protiv raka koji je delovao" (The Cancer Cure That Worked), Berija Lajnsa (Barry Lynes), koji je uspeo da prikupi najviše podataka.
O Rajfu mnogi koji se bave medicinom i danas ne znaju ništa, tačnije nisu ni čuli za ovog velikana. Razlog je jednostavan. Udžbenike uz koje provode godine studiranja im piše korporativno-farmaceutski i medicinski biznis kojem je na prvom mestu oduvek bio i ostao profit dok je izlečenje nepoželjno, jer tako gube stalne mušterije a globalistička mafija kontrolu. Zato se opravdano izvodi zaključak: lekari znaju o lekovima i terapijama samo onoliko koliko im to dozvoli farmako-medicinska mafija. Tragedija je što gro takvih lekara nikada nije preispitalo naučeno i nikada nije sprovodilo sopstvena istraživanja, već su dato im uzimali zdravo za gotovo, za dogmu koja je konačna, apsolutna istina. Rajfa i njegov rad uništila je globalistička oligarhija kao što i danas uništava sve što bi bilo od koristi čovečanstvu a ne donosi joj profite i kontrolu stada.
SVOJEVREMENO VEOMA CENJENI I PRIZNATI ISTRAŽIVAČ I NAUČNIK
Rojal Rejmond Rajf rođen 1888.god, za života je primio 14 nagrada i priznanja i počasni dokorat univerziteta u Hajdelbergu. Zbog svoje genijalnosti, znanja i veština nalazio je rešenja za većinu problema koje ostali naučnici nisu mogli da reše. Razvio je tehnologiju koja se i danas koristi u optici, elektronici, radiohemiji, biohemiji, balistici, aviotehnici i medicini. Može se reći da je Rajf rodonačelnik bioelektrične medicine. Radio je za Zeiss optiku, sarađivao sa američkom vladom, sa najuglednijim američkim naučnicima i lekarima, kao i sa nekoliko privatnih dobrotvora koji su ga finansirali. Najznačajniji je bio milioner Henri Timkin. Među njegovim izumima su i heterodinamični ultraljubičasti mikroskop, mikrodisektor i mikromanipulator koji se koriste u biologiji, biohemiji i medicini.
Rajf je do kraja 1929.godine završio rad na tada najvećem mikroskopu za mikroorganizme. Njegov mikroskop je uvećavao čak 17 000 puta, za razliku od tada korišćenih koji su uvećavali 2000 puta. Bio je to ogroman napredak jer je Rajf bio u stanju da u svojoj laboratoriji u San Dijegu vidi mikroorganizme za koje mnogi naučnici nisu ni sanjali da postoje. Rajf je nastavio svoj rad i do 1933. godine je sklopio mikroskop koji je imao uvećanje tada neverovatnih 60 000 puta. Nazvao ga je Univerzalni Mikroskop koji je bio sastavljen od 5.682 različitih delova. Ovaj mikroskop bio je u upotrebi sve do početka osamdesetih godina prošlog veka kada je zamenjen modernom mikroskopskom tehnologijom koja uvećava i do milion puta!
OSVETLJAVANJE MIKROORGANIZAMA SVETLOM A NE UBIJANJE ANILINOM
Rajf je zahvaljujući sopstvenom izumu, univerzalnom mikroskopu bio prvi čovek ikada koji je video do tada nepoznate mikroorganizme i to žive! Dotadašnje posmatranje mikroba bilo je moguće samo ako bi oni bili obojeni otrovnim anilinom što bi ih usmrtilo. Rajf je razvio tehnologiju osvetljavanja koja mu je omogućila posmatranje živih mikroorganizama! Prvi je počeo koristiti "rezonantnu svetlosnu tehnologiju".
Tada je Rajf bio jedini čovek na svetu koji je mogao videti najsićušnije, do tada nevidljive žive organizme kako se kreću i naseljavaju tkiva. Univerzalni mikroskop je Rajfu omogućio da otkrije mnogobrojne mikroorganizme izazivače mnogobrojnih bolesti među kojima je i izazivač humanog kancera 1932.godine. To otkriće je kasnije nepravedno pripisano Virdžiniji Livingston koja je bila čest gost u njegovoj laboratoriji. Rajf je prihvatio teoriju po kojoj svaki molekul oscilira sopstvenom frekfencijom. Po tom principu i svaki mikroorganizam ima sopstvenu frekfenciju. Dugotrajnim ali uspešnim istraživanjima uspeo je da izmeri frekfenciju oscilovanja mikroorganizama uzročnika mnogobrojnih bolesti!
RAJF JE OTKRIO "BX" - PLEOMORFNI MIKROORGANIZAM KOJI IZAZIVA KANCER
Rajf je koristio K-medijum (doktora A. Kendala) u nameri da izoluje mikrob izazivač kancera. Tako je 1932. dobio uzorak tkiva za koji se sumnjalo da je kancerozno, ali početna kultura nije mogla da proizvede virus koji je tražio i koji je već bio uočio.
Kako ni medijum ni mikroskop nisu bili sami za sebe dovoljni da otkriju mikroorganizam u filteru, on je ponovio pretragu sa dodatnim tretmanom.
Desilo se sasvim slučajno da je prethodno testirao jednu cev u okviru tubularnog prstena napunjenog argonom i aktiviranog električnom strujom koju je inače koristio kako bi bombardovao elektronima mikroorganizme. Kancerozna kultura je 24 sata ostala u cevi napunjenoj gasom argonom sa uljučenom strujom. Kada je kulturu stavio pod mikroskop uočio je da se njen izgled promenio. Proučavao je razloge tog fenomena pa je tako uz nekoliko ponavljanja otkrio u polupropusnom filteru (izrađenom od ultrafinog porcelana) crvenkasto-purpurne granule u kulturi. Bio je to "BX" mikroorganizam izazivač kancera koji je on uspeo prvi da izoluje i prečisti. Rajf i njegov asistent su odmah nastavili sa radom da potvrde otkriće. Ponovili su metod 104 puta uzastopno i dobili isti rezulat.
Sledilo je još preko 20 000 neuspelih pokušaja da transformišu normalne ćelije u ćelije raka. Konačno je uspeo. Onda je kreirao uspešno 400 tumora od iste kulture. Sve je dokumentovao filmom, fotografijama i pedantnim beleškama. Ovaj virus nazvao je "Cryptocides primordiales". Iz beležaka se vidi da je koristio svoj Univerzalni Mikroskop pod uglom prelamanja 12-3/10 stepeni, boje hemijskog prelamanja (refrakcije) - purpurno crvene. Veličina ovog mikroorganizma je izuzetno mala. Dužina je 1/15 mikrona, širina 1/20 mikrona. Ni jedan običan mikroskop tog vremena, čak ni do 1980. godine nije mogao ovaj mikroorganizam da učini vidljivim. Ali, Rajf je otkrio još nešto.
Dati mikroorganizam je bio pleomorfan. Tako je Rajf zapisao da se mikrob kancera pojavljivao u četiri oblika i to su:
1. BX (karcinom)
2. BY (sarkom - veći od BX)
3. Monokokoidne forme u miocitima krvi od preko 90% obolelih od kancera. Ukoliko su pravilno obojene mogu se videti na standardnom mikroskopu.
4. Kritomice pleomorfne gljivice - identične morfološki onima grozdastim i pečurkastim.
Sve ove forme mogle su se, po Rajfu, preobratiti u formu BX u periodu od 36 sati i mogu u eksperimentalnoj životinji proizvesti tipičan tumor sa patologijom neoplastičnog tkiva od koga se opet može izolovati BX mikroorganizam. Kompletan proces je bio ponovljen preko 300 puta sa identičnim pozitivnim rezultatom.
Rojal Rajmond Rajf je tako dokazao postojanje pleomorfizma, odnosno potvrdio je nalaze Antoana Bešama (Antoine Béchamp 1816-1908) koji je prvi tvrdio da postoje mikroorganizmi koji u svom životnom ciklusu menjaju oblik. Proslavljeni Luj Paster, koji je od Bešama preuzeo mnoge ideje i prikazao ih kao svoje, ovome se žestoko suprostavljao. Tako je Paster kao veliki zagovornik vakcina (što su zagovarali i jezuiti) postao svetski poznat, dok je ime Antoana Bešama potpuno zaboravljeno. Kao i Rajfovo. Ipak, Paster nije bio u pravu.
SVET I SVE ŠTO GA ČINI TREBA POSMATRATI KROZ VIBRACIJE-FREKFENCIJE
Veliki genije, naše gore list, Nikola Tesla nam je još davno poručio da ako želimo spoznati suštinu postojanja i funkcionisanja sveta u nama i onog koji nas okružuje, isti trebamo posmatrati kroz vibracije-frekfencije. Tačnije, sve oko nas i u nama postoji vibrirajući na određenoj frekfenciji. Upravo ovaj princip je preuzeo fenomenalni Rojal Rejmond Rajf.
Nakon Rajfovog otkrivanja da je mikroorganizam koji izaziva kancer pleomorfan, među lekarima i naučnicima nastala je tada rasprava o tome da li taj mikroorganizam menja oblik ili ne. Kako nisu svi tada bili u mogućnosti da otputuju daleko u San Dijego (putnički avio sabraćaj je tek počeo da se razvija) i sami se uvere u ovaj fenomen, tvrdili su da takav mikroorganizam ne postoji. Među onima koji su pobijali Rajfov nalaz bio je i dr Tomas Rivs, tada veoma uticajan član Američke Medicinske Asocijacije (AMA).
Sam Rajf nije se mnogo obazirao na raspravu. Kao i Nikola Tesla, on je bio tih naučnik potpuno odan poslu i nije uopšte žudeo za slavom i novcem. Više mu je stalo da otkrije način kako uništiti ovaj mikroorganizam i tako spasiti živote bolesnim ljudima.
Da bi uništio ovaj mikroorganizam upotrebio je isti princip kao i kada ga je učinio vidljivim - njegovu sopstvenu frekvenciju. Povećavajući jačinu frekvencije na kojoj su prirodno oscilovali ovi mikrobi, Rajf ju je pojačavao dok se nisu izobličili i raspali od strukturnog stresa. Kao kada se jačina nekog tona koristiti da bi se razbila čaša. Molekuli čaše već osciliraju u skladu sa nekim tonom. Pošto sve drugo ima različite rezonantne frekvencije, samo jedna usglašena sa rezonancom čaše ako se dovoljno pojača - razbiće je.
.jpg)
Da bi lakše shvatili princip na kojem je počivao Rajfov rad, usmerimo pažnju na radijsko emitovanje signala. Znamo da određenu radio stanicu možemo pratiti na frekfenciji na kojoj se emituje, na primer 92,2 MHz. Radio predajnik te radio stanice emituje program, tj. radijski signal na toj frekfenciji, baš kao što i druge radio stanice isto to čine, samo na drugim talasnim dužinama ili frekfencijama. Isti taj signal možemo “uhvatiti” našim radio prijemnikom okretanjem potenciometra (dugmeta za biranje stanica). Radio prijemnik sadrži u sebi oscilatorno kolo. Okretanjem potenciometra mi menjamo frekefenciju oscilatornog kola odnosno prijemnika. Onog trenutka kada frekfenciju oscilatornog kola namestimo na traženih 92,2MHz, (tj. da oscilatorno kolo vibrira na istoj frekfenciji koju emituje radio predajnik) uspostavili smo poklapanje frekfencija radio predajnika i prijemnika ostvarivši tako rezonansu koja nam omogućava praćenje programa u prijemniku. Ukoliko pojačamo/povećamo amplitudu signala koji emitujemo radio predajnikom na toj frekfenciji, dobićemo premodulisani signal, njegovo izobličenje koje će se manifestovati u zvučniku potpuno neprepoznatljivim, neupotrebljivim izobličenim govorom odnosno muzikom.
Svaki živi organizam i sve oko nas u skladu sa Teslinim zamislima postoji i egzistira vibrirajući na određenoj frekfenciji. Tako i svi mikroorganizmi koji se međusobno razlikuju vibriraju na različitim frekfencijama. Postoje bukvalno trilioni različitih frekvencija i svaka vrsta i svaki molekul ima svoju karakterističnu. (Kao i svaki broj mobilnog telefona).
Rajfu je tako bilo potrebno mnogo godina i mnogo sati neprekidnog rada dok nije tačno definisao frekvencije koje su bile specifične za svaki mikrob koji bi izazivao neku bolest. Tako je na istom principu mogao da razori viruse herpesa, paralize, meningitisa, tetanusa, influence i još mnogih drugih mikroorganizama.
NAJEMINENTNIJI AMERIČKI LEKARI SU ODALI PRIZNANJE RAJFOVOM PRONALASKU - KRAJ SVIH BOLESTI
Tada 44 najeminentnija lekara SAD priredili su 20. novembra 1931. banket za Rajfa i dali mu počasnu titulu doktora. Banket je nazvan: "Kraj svih bolesti". Održan je na imanju doktora Milbenka Džonsona u Pasadeni, koji je bio glavni nadzornik i pokrovitelj svih medicinskih ispitivanja koje je Rajf sprovodio.
Univerzitet Južne Kalifonije imenovao je 1934.godine Specijalni medicinski istraživački komitet da nadgleda tretman koji je sprovodio Rajf. Iz bolnice u Pasadeni dovedeno je u njegovu laboratoriju na tretman frekvencijama 16 pacijenata u završnom stadijumu karcinoma.
Ovaj Komitet je bio sastavljen od lekara i patologa ovlašćenih da pregledaju pacijente ukoliko prežive, nakon 90 dana tretmana. Tako je nakon tri meseca Komitet zaključio da je 14 pacijenata bilo POTPUNO IZLEČENO. Tretman je onda podešen i za ostala dva i oni su nakon četiri nedelje takođe izlečeni. Efekat lečenja je bio 100 %.
Rajf je 1934. zapisao: "Sa instrumentom za tretman frekvencijom nije dolazilo do oštećenja okolnog tkiva, tretman je bio bezbolan, nije bilo neprijatnog zvuka, i nikakva senzacija kod pacijenta nije postojala. Jedna cev osvetljava pacijenta i nakon tri minuta tretman je završen.
Virus ili bakterija su uništeni i organizam se nakon toga sam oporavlja prirodno od toksičnih posledica nastalih delovanjem virusa ili bakterije. Nekoliko bolesti se može lečiti istovremeno."
Tako je iste godine počela sa radom uspešna klinika za kancer na Univerzitetu Južne Kalifornije.
Rajfov način lečenja raka opisan je 1931. godine u Science Magazine. O uspešnoj klinici raspravljano je narednih deset godina na mnogim medicinskim seminarima, a oprezno je informisna javnost u udarnim medijima. Tehnički detalji lečanja dati su u godišnjem izveštaju Smitsonian Instituta.
Rajf je sarađivao sa tada vrhunskim naučnicima i lekarima koji su podržavali njegovo otkriće.
Zaključak stručne javnosti je bio sledeći:
a) uzročnik kancera je bio mikro-organizam
b) Mikro-organizam je mogao biti bezbolno uništen i kod pacijenata kod kojih je metastaza bila u završnom stadijumu
c) posledice bolesti mogle su biti potpuno zalečene.
FARMAKO-MAFIJA NE TRPI IKOGA KO DONOSI LJUDIMA POTPUNO IZLEČENJE - JER NEMA VEČITIH MUŠTERIJA, NEMA PROFITA
Možemo se sasvim opravdano zapitati zašto se Rajfova USPEŠNA metoda, konstruisani aparat, danas i svih proteklih godina, decenija, ne koristi i nije se koristio za lečenje ljudi od najopakije bolesti? Odgovor je jasan svakome ko uključi svoje moždane ćelije i ne dozvoli da ga hipnotišu masmediji ili postojeće i u velikoj meri fabrikovano sistemsko obrazovanje. FARMAKOBIZNIS i ljudi bez časti, humanosti, ikakvog obzira i morala, koji svoju imperiju grade na prljavom novcu i svoje interese beskrupulozno ostvaruju na leševima miliona ljudi do sada, stoje iza zatiranja svega što bi poslužilo čovečanstvu da postane zdravije, bolje i srećnije pa i iza uništenja Rojala Rejmonda Rajfa i njegovog remekdela!
Iza najvećih poslovnih projekata uvek stoje najbogatije i najmoćnije globalne oligarhijske dinastije. Znamo već, to su bankarsko-korporativna oligarhija (među kojom glavnu reč vode cionisti), crno evropsko plemstvo (stare, uglavnom basnoslovno imućne aristokratske porodice i negdašnje vladarske dinastije) i naravno Vatikan (jezuiti) i njihove sluge u vidu korumpiranih političara, novinara i nazovi stručnjaka iz ma koje oblasti nam društvenog života. Razlozi zbog kojeg je Rajfovo remek delo uništeno leže naravno u basnoslovnom profitu koji se može dobiti "lečenjem" kancera i juče i danas istim smrtonosnim metodama: hemioterapijom, citostaticima, zračenjem ili već , i naravno u kontroli stanovništva i njegovoj depopulaciji - njihove metode su veoma efikasne a krajnji ishod istih jeste smrt miliona ljudi do sada ali na žalost i od sada (zlatna milijarda)!
Kako je tekao proces usmrćivanja lika i dela Rojal Rejmonda Rajfa?
Moris Fišbejn koji se dočepao skoro čitavog kapitala Američke Medicinske Asocijacije (AMA) do 1934. poslao je Rajfu svog advokata sa "ponudom koja se nije mogla odbiti". Radilo sa svakako o kupovini prava na korišćenje Rajfove frekventne mašine. Ali, Rajf je odbio. Detalji ponuđenog posla nisu poznati.
(Fišbejn je 1949. morao da prekine saradnju sa AMA zbog krađe fondova i raznih prevara).
Prvi incident sa kojim se nakon toga Rajf suočio bila je krađa komponenti iz njegove laboratorije, fotografija, filmova i pisanih beleški. Krivac, naravno nikada nije otkriven.
Dok se borio da povrati svoje izgubljene podatke, (bilo je to vreme kada nisu postojali personalni kompjuteri i fotokopije), neko je teško oštetio njegov složeni mikroskop. Ogroman broj delova je ukraden
Pre toga podmetnut je požar koji je uništio laboratoriju Burnett u Nju Džersiju, sa kojom je Rajf blisko sarađivao. Njena vrednost je bila današnjih nekoliko miliona dolara.
Autor članka koji je objavljen u godišnjaku Smitsonian Instituta ubijen je misteriozno u svojim kolima.
Dr Nemes koji je imao neke duplikate njegovih radova i sarađivao sa Rajfom, i razvio svoj tretman lečenja raka (veoma uspešan) smrtno je stradao u vatri u svojoj laboratoriji kojoj je izgorela i dokumentacija.
Već 1939. skoro svi istaknuti doktori i naučnici u SAD poricali su da su ikada sreli Rajfa. Ovaj potpuni preokret bio je rezultat pritiska farmaceutskih kompanija. A bez njihovih finansija, bolnice su propadale.
Tako je Artur Kendall, direktor Northwestern School of Medicine, koji je radio sa Rajfom na virusu kancera, prihvatio donaciju od skoro četvrt miliona dolara, da prekine lekarsku praksu i penzioniše se u Meksiku. To se dogodilo u vreme Velike Depresije, kada su ljudi već masovno ostajali bez posla.
Onda, 1939. angenti "porodice koja je kontrolisala farmaceutsku industriju" (verovatno Rokfeleri) "pomogli su" Filipu Hojlendu (Philip Hoyland) u da povede sudski spor protiv "Beam Ray Corporation", koja je bila upravo njegov najveći poslovni partner. To je bila jedina kompanija koja je proizvodila Rajfove frekventne instrumente. Hojland je izgubio spor, ali je i kompanija bankrotirala plaćajući advokate, što i jeste bio cilj "pomoći".
U vreme Velike Depresije proizvodnja Rajfovih frekventnih instrumenata je potpuno prestala.
Baš kada je bilo planirano održavanje press konferencije 1944. na kojoj bi se Američkoj Medicinskoj Asocijaciji objavili rezultati stručne studije iz 1934. u vezi Rajfove uspešne terapije u lečenju kancera, uporni doktor Milbenk Džonson (bivši predsednik AMA) smrtno je otrovan, a njegovi papiri sa beleškama i izveštajem su "nestali".
Američka fondacija za rak nikada nije finansirala ni jedno Rajfovo istraživanje.
Ogroman novac farmaceutskih kompanija je potrošen da oni koji su videli ovu terapiju, sve što su videli i saznali - zaborave.
Ipak najteži i konačni udar na "lek za sve bolesti" je bio kada je policija nezakonito zaplenila ostatke Rajfovih pedesetogodišnjih istraživanja. Rad i život, dr Rojala Rajfa je bio definitivno uništen. Najviše što danas znamo o njemu potiče iz knjige "Lek protiv raka koji je delovao" (The Cancer Cure That Worked), Berija Lajnsa (Barry Lynes), koji je uspeo da prikupi najviše podataka.
Doktor Rajf, potpuno slomljen, predao se alkoholu. Umro je (ili je ubijen) 1971.godine "slučajnom" smrtonosnom dozom valijuma i alkohola u bolnici "Grossmont".
Tako uglavnom završe svi oni koji stanu na put nemani koja ne zna šta je humanost, čast, moral, poštenje, vrlina. Ta ista neman i dalje rovari, laže, podmeće, krade, ubija, i sada dok čitate ove redove.
PONOVNO "OTKRIVANJE" VEĆ OTKRIVENOG
Medicinski časopisi koje sponzorišu velike farmaceutske korporacije, odbili su da publikuju bilo šta u vezi Rajfove terapije. Tako mnogi studenti medicine nikada nisu ni čuli za Rajfova istraživanja.
Tako su kasne 1950. godine neki nezavisni istraživači, ne znajući nista o Rajfovom radu, izneli dokaz da je rak infektivna virusna bolest i da se "kancer ne sastoji samo od tumornog tkiva". Opisali su to kao bolest prouzrokovanu nekim mikro-organizmom u krvi. Po njima ispada da svi nosimo taj virus, ali da on ne prouzrokuje tumor ukoliko u organizmu nema dovoljno toksina, a što se događa zbog učestale izloženosti hemikalijama, radijaciji, stresovima... ili slabom krvnom slikom i oslabljenim imunitetom.
Biofizičari su sada dokazali da postoji krucijalna prirodna interakcija izmedu žive materije i protona. Ovaj proces je merljiv na ćelijskom (bakterijskom) nivou. Druga istraživanja su pokazala da su svi živi sistemi izuzetno osetljivi na elektromagnetne talase ekstremno niske ili visoke frekvencije. Tako se može reći da svaka vrsta ćelije ima specifičnu frekvenciju u interakciji sa elektromagnetnim spektrom.
Dr. Irene Corey Diller sa Instituta za istraživanja raka u Filadelfiji 1950. godine je, takođe, ne znajući za rad Rajfa, izolovala gljivični agens iz maligne izrasline. Sazvala je simpozijum u Njujorku kako bi obelodanila svoje otkriće. Direktor Centra za istraživanja raka bolnice Sloan Ketering, Cornelius P. Rhoads, to je sprečio.
U laboratorijama instituta Sloan-Ketering je i 1985. nepobitno utvrđeno da se mikroorganizam (identičan onom koji je opisao Rajf) nalazio u svim kulturama krvi kanceroznih pacijenata. Svi ovi nalazi su morali da budu uništeni, a zvanično tumačenje koje je izdato je da je mikoroorganizam došao spolja.
Već 1971. godine Ričard Nikson, marioneta bankarske oligarhije sa Vol Strita, gromoglasno je najavio novu američku borbu protiv opake bolesti - kancera. Nazvao je to bombastično u tipičnom američkom stilu: "Rat kanceru". Tako je iz državnog budžeta SAD izdvojeno 1,6 milijardi dolara koje su date privatnim klinikama i istraživačkim centrima za rak da nastave rad u "otkrivanju" ove "opake bolesti".
Do 1990. potrošeno je na ovaj program oko 50 milijardi.
Inspirisano sjajnim istraživačkim novinarstvom Ivone Živković i njenim tesktom iz 2007.godine " KAKO JE PRE 70 GODINA USPEŠNO LEČEN RAK!" http://www.ivonazivkovic.net/RAJF%20KANCER.htm
Oto Hajnrih Varburg
Oto Hajnrih Varburg (8. oktobar 1883 - 1. avgust 1971) je nemački biohemičar i fiziolog, dobitnik Nobelove nagrade za fiziologiju i medicinu 1931. godine, za istraživanja o citohromima u ćelijskoj respiraciji. Oto Varburg se danas smatra jednim od vodećih citologa 20. veka. Nobelovu nagradu je dobio za otkrivanje osnovnog uzroka pojave tumorskih ćelija (otkrio pre 1923. godine). Došao je do saznanja da je rak rezultat antifiziološkog načina života. Sa ovom činjenicom i očito, spasonosnim znanjem upoznat je veoma mali broj ljudi širom sveta. Da tako bude i ostane potrudio se postojeći sistem kojim upravljaju ONI večito željni profita i kontrole čovečanstva bez obzira na visoku cenu koju je isto platilo i još uvek plaća.
Antifiziološkim načinom prehrane (pretežno hranom koja zakiseljuje) i fizičkom neaktivnošću telo stvara kiselu sredinu slabo snabdevenu kiseonikom. Ćelijska kiselost istiskuje kiseonik, a pomanjkanje kiseonika u ćelijama stvara kiselu sredinu.
Dr Varburg je rekao: "Manjak kiseonika i kiselost su dve strane iste medalje: ako neko ima jedno, ima i drugo”.
Ako imate previsoku kiselost, automatski će vam nedostajati kiseonika u organizmu; ako vam nedostaje kiseonika, imaćete zakiseljen organizam. Kisela sredina je sredina bez kiseonika.
“Oduzmete li zdravoj ćeliji 35 odsto njenog kiseonika, možete je pretvoriti u ćeliju raka za samo dva dana”, tvrdio je dr Varburg.
“Sve normalne ćelije imaju apsolutnu potrebu za kiseonikom, ali tumorske ćelije mogu da žive bez njega. To je pravilo bez izuzetka”.
U svom delu “Metabolizam tumora“ dr Varburg je pokazao da svi kancerogeni oblici ispunjavaju dva temeljna uslova: krvnu kiselost i hipoksiju (nedostatak kiseonika). Tumorska tkiva su kisela, dok su zdrava alkalna. Otkrio je da su tumorske ćelije anaerobne (ne udišu kiseonik) i da ne mogu da prežive u visokoj koncentraciji kiseonika.
Tumorske ćelije mogu da prežive samo uz pomoć glukoze i u sredini bez kiseonika. Stoga, karcinom nije ništa drugo nego odbrambeni mehanizam, koji naše ćelije koriste da bi preživele u kiseloj sredini bez prisustva kiseonika.
Zdrave ćelije žive u alkalnoj sredini punoj kiseonika, koja omogućava njihovo normalno funkcionisanje. Tumorske ćelije žive u kiseloj sredini siromašnoj kiseonikom.
Kiselost i alkalnost organizma zavisi od hrane koju jedemo. Nakon što je završen probavni proces, hrana, zavisno od svog nutritivnog profila, stvara uslove kiselosti ili alkalnosti u telu. Pojednostavljeno rečeno, alkalnost organizma zavisi o toga šta jedemo.
Kiselo ili alkalno stanje meri se PH skalom od 0 do 14, gdje je 7 neutralna zona. Od 0 do 7 je kiselo, a od 7 do 14 je alkalno.
Naše ćelije, da bi mogle uspešno da funkcionišu, treba da imaju lagano alkalan pH, malo iznad 7.
Kod zdravog pojedinca pH krvi nalazi se između 7,40 i 7,45. Krv se neprestano sama reguliše kako ne bi upala u metaboličku kiselost.
Međutim, neka hrana zakiseljuje krv i zagađuje telo.
HRANA KOJA ZAKISELJUJE ORGANIZAM
Rafinisani šećer i svi njegovi derivati. Od svih je najgori, jer nema belančevina, masti, vitamina ni minerala, samo rafinisane ugljene hidrate, koji škode pankreasu. Njegov pH je 2,1 (veoma kiseo).
- Meso (sve vrste).
- Proizvodi životinjskog porekla,
- Mleko i sirevi, pavlaka, jogurt itd.
- Rafinisana so.
- Rafinisano brašno i svi njegovi derivati, kao što su testenina, torte, keks...
- Hleb.
- Margarin.
- Kofein.
- Alkohol.
- Duvan.
- Sva industrijski prerađena i konzervirana hrana, koja sadrži konzervanse, veštačke boje, arome i stabilizatore.
- Antibiotici, i uopšte svi medikamenti.
HRANA KOJA ALKALIZUJE ORGANIZAM
- Sirovo povrće - pojedino je kiselo po ukusu, ali u telu se menja i postaje alkalno.
- Voće. Npr. limun unutar tela ima veoma visok stepen alkalnosti. (Nemojte da vas zavara njegov veoma kiseo ukus).
- Bademi. Veoma su alkalni.
- Integralne žitarice: jedina alkalizujuća žitarica je proso. Sve ostale žitarice su lagano kisele, ali idealna ishrana zahteva i određeni procenat kiselosti, pa treba jesti i nešto žitarica. Sve žitarice moraju se jesti kuvane.
- Med. Ima vrlo visoku alkalnost.
- Hlorofil. Zelene biljke sadrže hlorofil koji je veoma alkalan.
- Voda. Važna je za proizvodnju kiseonika. Uvek budite dobro hidrirani, pijte vodu malim gutljajima tokom celog dana.
- Vežbanje. Vežbe pomažu održavanju alkalnosti organizma jer daju kiseonik celom telu. Sedalački način života uništava život.
Da biste se ispravno hranili, osigurajte sebi 60 odsto alkalnu prehranu i izbegavajte proizvode koji su u većini kiseli, kao što su gazirana pića, slatkiši, brza hrana.
Ne zloupotrebljavajte so te je koristite što je manje moguće. Ako ste bolesni, idealno je da vam ishrana bude 80 odsto alkalna. Imate li karcinom, savet je da alkalizujate telo što je više moguće. To možete postići uz pomoć prehrane, vežbe, izbegavanja stresa i dodatnog unosa hlorofila.
I DRUGI SU POTVRDILI ISTO:
Dr. George W. Crile iz Clevelanda, jedan od najpriznatijih hirurga na svetu otvoreno izjavljuje: “Sve smrti takozvane “prirodne” nisu ništa drugo nego krajnja tačka kisele zasićenosti tela.” Kao što je ranije naglašeno, potpuno je nemoguće da se rak pojavi u nekoj osobi koja oslobađa telo svih kiselosti dobrom alkalnom prehranom, koja pije dovoljno čiste vode i koja izbegava hranu koja proizvodi kiselost.
Rak se ne nasleđuje. Ono što se nasleđuje su prehrambene i ambijentalne navike i način života. To može proizvesti rak.
Menchen je napisao: “Život se bori protiv zadržavanja kiselosti. Starenje, pomanjkanje energije, stres, glavobolja, srčane bolesti, alergije, ekcemi, koprivnjača, astma, bubrežni kamenci, arterioskleroza, između ostalog nisu ništa drugo nego akumuliranje kiselosti.”
Dr. Theodore A. Baroody napisao je u svojoj knjizi “Alkalizujte se ili umrite“: “U stvari, nisu važna bezbrojna imena bolesti, ono što je važno jeste da one sve proizlaze iz osnovnog uzroka: previše kiselih otpadaka u telu.”
Dr. Robert O. Young je rekao: “Povećana zakiseljenost organizma uzrok je svih degenerativnih bolesti. Ako dođe do poremećaja ravnoteže i organizam započne da skladišti kiselost i njegove otpatke u većoj meri nego što ih može izlučiti, onda se pojavljuju bolesti.”
Antoan Bešam
Antoan Bešam (1816-1908), francuski lekar, biohemičar, profesor medicine i nosilac ogromnog broja naučnih titula, kojeg je najpre katolička crkva a potom i korporativna farmako-medicinska mafija osudila na zaborav i izbacila iz svih medicinskih udžbenika. I dan danas malo koji lekar zna za njega i njegova istraživanja. Ali za Luja Pastera i njegovu teoriju mikroorganizama su čuli svi. Zapitajmo se zašto je to tako?
Još 1923. godine objavljena je knjiga „Bešam ili Paster: Izgubljeno poglavlje u istoriji biologije“ (BÉCHAMP OR PASTEUR? A LOST CHAPTER IN THE HISTORY OF BIOLOGY), koju je napisala Etel Daglas Hjum, da bi se istom temom pozabavila knjiga objavljvena 1942. „Paster: plagijator, prevarant teorija mikroba razneta“ (PASTEUR: PLAGIARIST, IMPOSTOR THE GERM THEORY EXPLODED).
Obe ove knjige nisu imale medijsku promociju kako bi postale popularne. Naprotiv, čini se da su od javnosti vešto skrivene. I danas se o njima veoma malo zna iako je 2006. napravljeno još jedno izdanje u Engleskoj. Obe knjige razotkrivaju težak sukob koji se sredinom i krajem 19. veka vodio u medicinskim krugovima u Francuskoj u vezi toga kako nastaju bolesti. Na jednoj strani je bio ugledni profesor medicinskog fakulteta i biohemičar Antoan Bešam (1816 - 1908), za čije stvaranje i rad malo lekara danas uopšte zna, a na drugoj proslavljeni Luj Paster (1822-1885), hemičar koji je proučavao fermentaciju i koji je ušao u sve školske udžbenike.
Iz ovog naučnog sukoba izašao je kao pobednik Luj Paster, koji je tada bio društveno uticajniji, mada u medicinskim krugovima nije imao veliki ugled. Stekao ga je naknadno zahvaljujući medijima i moćnom biznisu koji je razvila industrija vina i piva i koja koristi proces fermentacije, a što je Paster istraživao za njihove potrebe.
Iako je sam Paster pred kraj života priznao da je pogrešio u pogledu svoje teorije o mikrobima, na postulatima njegovih otkrića zasnovana je moderna biološka teorija na kojoj počiva i čitava savremena medicina.
Tako se danas u svim medicinskim udžbenicima kaže da najveći broj bolesti u ljudskom organizmu (kao i kod životinja i biljaka) nastaje delovanjem mikroorganizama (virusa, bakterija, gljivica) koje iz spoljašnje sredine ulaze u tkivo i zagade ga. To izazove reakciju imunog sistema i upale. Daljim razmnožavanjem mikrooganizama u tkivima mogu nastati teške degenerativne promene. Paster je tvrdio da u zavisnosti od vrste mikroba zavisi koja će se bolest u organizmu razviti.
Problem je, međutim, što virusi i bakterije i kojekakve gljivice, udružene simbiotički u ogromne kolonije predstavljaju u stvari ono što mi nazivamo raznim životinjskim vrstama i ljudskom vrstom. Jedna velika bakterijsko gljivična simbioza smo i mi sami. Bakterije, gljivice i virusi su deo našeg organizma. To smo mi.
Sva naučna slava data je Luju Pasteru koji nije bio ni lekar ni biohemičar, već običan hemičar pivarske industrije. Paster je ipak na samrti priznao da nije bio u pravu kada je verovao da "patogene klice" izazivaju bolesti kod ljudi.
ZABORAVLJENA TEORIJA DR BEŠAMA
Bešam je, za razliku od svog savremenika Pastera, tvrdio da sve mikro životne forme koje su otkrivene mikroskopom u našem organizmu nastaju u nama samima i to u krvi i da ih karakteriše pleomorfizam. Tako bakterije nisu monomorfni oblici koji se mogu klasifikovati kako je to nastojao da uradi Robert Koh, već se u zavisnosti od hranjive podloge uobličavaju i menjaju. Nekad ih vidimo kao bakterije, nekada kao gljivice, a nekada su ono što se naziva virusima. Osnovna životna jedinica koja se u određenim okolnostima uobličava u ove forme su sićušne energetske čestice koje je Bešam nazvao mikrozime ili protiti. Njihovo spajanje je ono što mi vidimo kao - život. Ove energetske čestice su verovatno svuda u svemiru pa je i "život" svuda.
.jpg)
.jpg)
Bakterije tako žive pošto jedu otpatke od hrane koju uzimamo i razgradjuju ih. Da njih nema ni mi ne bismo mogli da se hranimo i da živimo. Bakterije koje uginu, izjedaju gljivice. Prisustvo bakterija u našem organizmu tako ne znači bolest, zaključio je Bešam. To je kao kada bi smo rekli da su psi lutalice, muve, pacovi i sl. koji se motaju oko djubrišta, krivci za postojanje djubreta. Kao kada bi rekli da su vatrogasci krivi za požar jer ih viđamo uvek na mestu gde gori vatra. Istina je da su i psi i muve i mačke veoma korisni čistači.
Bešam je proučavao i rad enzima i zaključio da je njihovo postojanje neodvojivo od rada bakterija. Ne samo fermentacija, već sve hemijske reakcije u telu izvode i kontrolišu enzimi. Oni su katalisti (pokretači) supstanci koje pomažu u svim hemijskim procesima. Enzimi su kompleksni proteini i najzanimljivije supstance u našem organizmu. One veoma brzo izazovu kompleksne hemijske reakcije na telesnoj temperaturi za koje bi u laboratorijskim uslovima bilo potrebno veoma dugo vremena, čak dani sa veoma komplikovanom opremom da bi se izveli Ili bi bile nemoguće. Po teoriji dr Bešama moguće je da enzimi stvaraju, ili se sami pretvaraju u mikroorganizme.
Poznato je da enzimi učestvuju i u popravci oštećenih genskih delova. I to je esens evolucije. Bešam je zato smatrao da se enzimi zgrušavaju kako bi postali genski materijal. Iza svakog enzima stoji mikrozima. Tako se u nekom smislu gen može shvatiti kao alatka mikrozima. Mehanizam za samopopravku može biti takav da enzimi konstruišu ili postaju tačka skupljanja zarad popravke proteina, i koji se onda u energetskom vorteksu upletu u gen kao spirala.
Moguće je po tome da su virusi – “zakrpe” proteina ili struktura koja vrši gensku reparaciju, a ne forme koje izazivaju bolesti. Podsetimo da su svi do sada otkriveni virusi su u stvari retrovirusi, što znači deo RNK materijala uhvaćen u procesu obrnute transkripcije. Virusi su napravljeni od jezgra genskog materijala okruženi proteinskim omotačem.
Čitav naučni rad A. Bešama je zato decenijama bio sakriven od naučne javnosti i nije pručavan u medicinskim školama. Bešam je umro 1908. i iste godine je Nobelova nagrada dodeljena nemačkom hemičaru Eduardu Buhneru koji je 1897. izolovao fermentacioni faktor u plesni i identifikovao ga kao enzim. To je u stvari bila kopija Bešamovog istraživanja koji je to načinio pola veka ranije. Buhner je čak koristio istu terminologiju koju je Bešam sugerisao pola veka ranije. Nobelova nagrada je takođe velika laž i služi upravo za manipulaciju u nauci. Enzime je otkrio zaista Bešam.
Za stvaranje mikroorganizama potrebna je, po dr Antoanu Bešamu , a što je kasnije prihvatio i Luj paster, i adekvatna hranjiva podloga. Tako u zavisnosti od ove podloge energija stvara razne proteinske forme. I tako je nastao citosol i kasnije sav život. Životne forme se menjaju u zavisnosti od podloge. Planeta Zemlja je samo jedna od podloga na kojoj ove “božije čestice života” stvaraju proteine.
Formula za stvaranje proteina i dalje je najveća tajna koju naučnici fanatično žele da saznaju. Američki predsednik Obama je, svojevremeno odobrio više od milijardu dolara da se otkrije ova formula. Ova istraživanja se sa ogromnim sredstvima vrše već više od deset godina.
Kako je došlo do toga da savremena medicina danas ne leči nijednu hroničnu degenerativnu bolest, pa su milioni ljudi širom sveta upućeni da do kraja života zavise od medikamenata? Da li čitava medicina počiva na pogrešnim biološkim osnovama?
MIKROORGANIZMI SE NE PRENOSE - SVAKI ORGANIZAM IMA SVOJE SPECIFIČNE MIKROORGANIZME!
SAMIM TIM, NI ZARAZNE BOLESTI SE NE PRENOSE - ONE SU ODRAZ STANJA ZDRAVLJA, KONDICIJE I IMUNITETA ORGANIZMA
"Đubrivo (podloga) je sve, klica je ništa", izjavio je i Luj Paster na samrtničkoj postelji. Dakle, Paster je na kraju ipak priznao da nije bio u pravu kada je tvrdio da su klice (bacili) izazivači bolesti i da oni ulaze spolja u organizam. One su zapravo posledica bolesti.
Ali, ovo priznanje je okasnelo, a sve i da nije, svakako bi bilo zanemareno, jer je farmako-medicinska mafija njegovu teoriju prihvatila kao korisnu pre svega za biznis i na njoj gradila današnju savremenu alopatsku medicinu (Rokfeleri). Zbog toga i dan danas se kao istina smatra da zaraza dolazi negde s polja, da se mikrobi prenose sa organizma na organizam (iako su drugi istinoljubivi naučnici dokazali da svaki organizam poseduje sopstvene viruse koji ne mogu opstati u drugoj sredini), zašto?
Pa zato što su na ovoj teoriji mogli razviti svoj najunosniji biznis ikada, a to je vakcinacija. Svrha vakcine po njihovim proračunima je da zaustavi zarazu i spreči prenošenje iste sa čoveka na čoveka.
Danas je svim racionalnim ljudima, koji su upoznati sa Bešamovim učenjem, koji misle i donose zaključke svojom glavom i na osnovu svog životnog iskustva, jasno da je vakcinacija opasna besmislica baš kao i teorija prenošenja zaraze sa čoveka na čoveka. Primera radi, mnogi se sećaju, da su kao deca bili s namerom smeštena u društvo dece koja su imala male boginje, kako bi ih dobili i što mlađi preležali. Ipak, na kraju, odoleli su zarazi a istu dobili kasnije, u trenutku pada imuniteta. Koliko puta ste bili u društvu prehlađenih i gripoznih ljudi pa ipak se niste prehladili ili dobili grip, zbog jakog imuniteta u tom trenutku, a kasnije, jer ste se, na primer, po hladnom vremenu oznojili a potom izloženi hladnoći razboleli. Nije li to jedan od primera promene uslova u kojima organizam boravi?
Da ponovimo, u skladu sa Bešamovom teorijom, protiti (klice) menjaju oblik i “prelaze” u bakterije, viruse odnosno gljivice u zavisnosti od sredine, uslova u kojima čovek živi. Primera radi, nastala kisela sredina, uzrokovana lošom i ishranom punom toksina, elektromagnetnim zagađenjem, toksinima aeroslonog zaprašivanja, fluoridisanom vodom za piće, farmaceutskim medikamentima, vakcinama, itd, stvara prirodnu reakciju organizma koji se brani, dakle brani se od nastalog “kvara”, bolesti. Jasno je da je nastanak bolesti individualna, lična stvar svakog pojedinca a da li će nastati ili neće, zavisi samo od snage i stanja imuniteta. ZARAZNE BOLESTI I UOPŠTE BOLESTI SE NE PRENOSE!
PROTITI
Da u vodi postoji nešto živo otkrio je još u 17. veku Anton Liuvenhok (tvorac prvog mikroskopa, zapravo debelih naočara pomoću kojih je posmatrao sićušne čestice). Posmatrajći tako uzorke kišnice primetio je da u njoj ima “nečeg živog”. Jednom je tako sakupio svežu kišnicu u stavio je u epruvete koje je zapečatio. U početku ništa se nije događalo. Ni nakon nekoliko dana nikakvih promena nije bilo. Ali, četvrtog dana pojavile su se sićušne tačkice koje su migoljile u vodi. Liuvenhok nije mogao da objasni odakle su došle osim da su nastale u samoj vodi. Ali, zainteresovanih za proučavanje ovog fenomena tada nije bilo.
Bešam je prvi počeo da tvrdi da sve klice u organizmu nastaju od sićušnih tačkica u krvi koje je on nazvao mikrozime (ili somatidi ili protiti). Protit je nemačka reč, dok ih Francuzi zovu somatide. Englezi nemaju reč za ovaj fenomen.
.jpg)
Protiti (somatide) se jasno vide na svakom mikroskopu pod uslovom da je podloga tamna. To su najmanje forme proteina, to su najmanji oblici života. Dakle, to nije ćelija kako je još pre trista godina utvrdio Vilijam Harvi, a savremena biologija se i dalje toga pridržava. Razlog zašto mnogi biolozi ni danas ne vide protite je verovatno taj što im niko u školi nije rekao da to treba da vide.
Protiti se nalaze u krvi svakog živog bića. Kada se premaz krvi ostavi na laboratorijskoj ploči dan ili dva , mikroorganizmi se bukvalno vide
Zdrave i nezdrave ćelije krvi.
Bele tačkice su protiti (mikrozime ili somatide).
kako izlaze iz crvenih krvnih zrnaca, mikroorganizmi koji se menaju i razgrađuju u patološke forme kako proces truljenja nastavlja da se odvija. Kada je truljenje završeno, kada ne postoji ništa više što bi bakterije mogle da jedu, one se ponovo razlože i “nestanu” jer se vrate u formu malih tačkica.
“Kako su somatide uništenih bakterija i dalje žive sledi da su oni živi kraj i početak svih ćelija , organa, tkiva, bića fizičkog života. Sve žive forme nastaju od protita njihovim uobličavanjem. One jedu sebe i ponovo se rađaju. I to je princip uroborosa (ouroborosa) - zmije koja jede svoj rep - drevni simbol večitog života. Protiti su uvek u organizmu, za razliku od parazita koji ulaze spolja i sa kojima možemo, najčešće usled nehigijene, doći u kontakt.
Kada se izvrši razlaganje materije na najsitnije delove dolazi se do atoma i čestica, a kod živog organizma to je protit (somatida).
U francuskim naučnim krugovima odavno se poklanjala pažnja pleomorfizmu. Čak su neki smatrali da postoji jedinstvena kolekcija mikroorganizama na čitavoj planeti i da se u njoj nalazi sav genetički materijal - “Genom” koji čini samoreprodukujući deo ćelije. Iz tog opšteg “Genoma” nastaju svi mikrorganizmi na planeti.
Drugi su smatrali da “svaki organizam ima pristup ovom “Genomu” (“genetskom bazenu”) i pozajmljuje forme koje su mu potrebne da bi opstao.
Nemačko gledište je reprezentovao u tom smislu Ginter Enderlajn i nije se mnogo razlikovalo od Francuza.
Enderlajn je još 1935. tvrdio da svi mikrorganizmi nastaju iz protita, tako da se on u svojoj kulminirajućoj, ali i najdegenerativnijoj fazi , preobraća u gljivicu mucor racemosis. Polazeći od originalnog protita do gljivične forme, manifestuju se sve poznate bakterije ukoliko su uslovi za njihovu manifestaciju odgovarajući.
Gljivica mucor racemosis je tako kraj početka. Nakon njenog raspadanja sve organske materije se dezintegrišu natrag u protit odakle su u nastale. I to je novi početak života.
Protit je neuništaiv i to je BOŽIJA ČESTICA ŽIVOTA. Ona živi večno.
Dilema o tome šta je prvo nastalo - kokoška ili jaje – odavno je prevaziđena.
PROTIT - OSNOVNA ČESTICA ŽIVOTA ŽIVI VEČNO I NEUNIŠTIVA JE!!!
https://slideplayer.rs/slide/17446756/
Inspirisano sjajnim istraživačkim novinarstvom Ivone Živković i njenim tesktom iz 2009.godine : KAKO NASTAJU BOLESTI - http://www.ivonazivkovic.net/KAKO-NASTAJU-BOLESTI-PRVI-DEO.html
