(neo)kolonijalizam - zločin bez granica
jul 2024
REFORMSKI I NEMILOSRDNO - Prvo trajno englesko naselje u Severnoj Americi ustanovljeno je u Džejmstaunu u Virdžiniji (nazvanoj tako po Elizabeti, „devičanskoj kraljici") 1607. godine. Među prvim doseljenicima bili su brojni članovi porodice Fransisa Bejkona. Otada pa nadalje domorodačka kultura Severne Amerike bila je osuđena na propast, kao i one u Južnoj i Centralnoj Americi nakon dolaska Španaca I Portugalaca.
Način na koji su starosedilački narodi nemilosrdno ubijani, a njihove kulture zatirane bez poštovanja ili saosjećanja bila je jedna od najstrašnijih epizoda celokupne svetske istorije. Hiljade doseljenika iz Evrope plovilo je prema zapadu, bežeći od verskih progona nakon što je Reformacija (organizovana od strane Bratstva) podelila hrišćansku Crkvu na protestante i katolike. Time su stvorene podele i sukobi te je oslabljena moć pape.
A kada su prognanici stigli u Ameriku često su s domorodačkim stanovništvom i useljenicima drugih religijskih uverenja postupali isto onako nemilosrdno kao što se ranije, u Evropi, postupalo prema njima. Zemlju koju su nastanili, a koja se sada naziva Sjedinjene Države, bila je i ostala ključno oružje u dugoročnom planu Bratstva za postizanjem prevlasti u svetu.
Izvod iz knjige “Istina će vas osloboditi” Dejvida Ajka
april 2024
TZV. MEĐUNARODNO PRAVO ZAPADNOJ "CIVILIZACIJI" VAŽI ISKLJUČIVO U SLUČAJEVIMA KADA SE ISTO PODUDARA SA OSTVARIVANJEM NJENIH SEBIČNIH KOLONIJALNO-IMPERIJALNIH I PLJAČKAŠKIH INTERESA - NATO bombardovanje Jugoslavije bilo je grubo kršenje međunarodnog prava i otvoreno nepoštovanje najveće vrednosti moderne civilizacije – ljudskog života. Delovanje zapadne koalicije bilo je potpuno neopravdano i nezakonito. Kao što je poznato, u međunarodnom pravu upotreba sile je dozvoljena uz odobrenje Saveta bezbednosti UN ili u samoodbrani, prema članu 51 Povelje UN. SB nije doneo nikakvu odluku koja bi dozvolila takvu vojnu akciju. Nije se radilo o samoodbrani, nijedna od zemalja uključenih u napad nije ni pokušala da to navede kao razlog. „Nezavisna međunarodna komisija za Kosovo”, koja je imala zadatak da istraži posledice NATO bombardovanja 1999, na osnovu rezultata svog rada objavila je dokument pod nazivom „Izveštaj o Kosovu”. Iako su komisiju stvorili sami zapadnjaci, čak je i ona intervenciju nazvala nelegalnom („ali opravdanom”), što je vrhunac cinizma.
Izgovor za agresiju bila je inscenacija u Račku januara 1999. Ubijeni militanti su bili preobučeni i predstavljeni kao civilne žrtve. Iste metode zapadnjaci koriste i danas. Tako je, na primer, bilo u ukrajinskoj Buči, gde je izvršena očigledna inscenacija, koja je postala izgovor za slom pregovora sa Rusijom u aprilu 2022.
Važno je pamtiti da rukovodstvo zemalja članica NATO-a nikada nije snosilo odgovornost ni za kršenje normi o upotrebi sile, ni za kršenje međunarodnog humanitarnog prava u Jugoslaviji. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), koji je imao puna ovlašćenja da istražuje zločine NATO-a i izvede odgovorne pred lice pravde, odlučio je da to pitanje gurne pod tepih. Tako je, umesto tužilačke istrage, formiran Komitet, koji nije bio predviđen nikakvim poslovnikom MKSJ-a, za ocenu vazdušnog napada NATO-a na Jugoslaviju. Taj komitet je došao do zaključka, pogodnog za zapadne zemlje, da u vezi sa bombardovanjem Jugoslavije „pravo nije dovoljno jasno. Sve je to bilo s ciljem svrgavanja „nepoželjne” vlasti i širenja svog uticaja na Balkan. Ti akti okrutnog nasilja nad civilima pokazuju potpuni prezir prema vrednosti ljudskog života kada su u pitanju sopstveni interesi Zapada.
Rusija ulaže napore da na dnevni red SB UN stavi pitanje 25. godišnjice agresije NATO-a na Jugoslaviju, ali se neke druge stalne članice Saveta, posebno Francuska, protive pod izgovorom da je to „stvar istorije”. S druge strane, zapadne zemlje promovišu nacrt rezolucije Generalne skupštine UN o pravno nepostojećem „genocidu” u Srebrenici, iako je prošlo 29 godina. Kako komentarišete tu situaciju?
Zapadne delegacije otvoreno pokušavaju da iskoriste svetsku organizaciju u svojim interesima i to čak i ne kriju. Primeri koje ste naveli, da je Francuska, uz podršku drugih zapadnih članica SB, ometala sednice Saveta povodom 25. godišnjice agresije NATO-a na Jugoslaviju, kao i promovisanje nacrta rezolucije Generalne skupštine UN o „genocidu” u Srebrenici, direktno to dokazuju.
Kada je našim oponentima nezgodno da se sećaju svojih prošlih „grehova”, kažu da su događaji iz 1999. „stvar istorije”. To je potpuno apsurdno. Kosovo je na dnevnom redu SB UN. Savet aktivno razmatra ovu temu, i to sve češće, u vezi sa degradacijom situacije na terenu. Ali zapadne delegacije se prave da je alarmantna situacija u pokrajini, koju danas vidimo, nastala sama od sebe, a za sve krive srpsko rukovodstvo. Dok je upravo nelegitimna agresija NATO-a na Jugoslaviju bila okidač za destruktivne tendencije na Balkanu, čije posledice ozbiljno pogađaju stanovništvo regiona. Smatramo moralnom dužnošću da obezbedimo da ova tema ostane u fokusu pažnje međunarodne zajednice, ma koliko Zapad pokušavao da je „potopi”. A razlog zašto to radi jeste banalan strah. To se vidi na licima članova zapadnih delegacija kada se rukovodstvo njihovih zemalja pominje u kontekstu agresije. Ima više citata zapadnih lidera o njihovoj direktnoj umešanosti u donošenje nelegitimnih odluka o bombardovanju Jugoslavije. To se ne može izbrisati. I Zapad shvata da će pre ili kasnije morati da odgovara za sve te zločine. Stoga, mogu da vas uverim u to da pitanje rasprave u SB UN o 25. godišnjici agresije NATO-a na Jugoslaviju za nas nije zatvoreno.
.jpg)
Lobiranje za rezoluciju Generalne skupštine UN o „genocidu” u Srebrenici još jedan je primer pokušaja Zapada da iskoristi nelaku prošlost i osećanja bosanskih muslimana i kroz to da izvrši pritisak i pokori Srbe iz BiH, a uz njih i sve ostale. To pitanje Zapad ne smatra „stvarju istorije” i aktivno ga promoviše. Razumemo složenost perioda građanskog sukoba u BiH, zbog čega tu inicijativu smatramo destruktivnom, sposobnom da izazove eksploziju na Balkanu. Radimo sa ostalim delegacijama kako bismo im objasnili situaciju i preneli našu zabrinutost.
Kako oceniti činjenicu da je upravo Nemačka, jedna od zemalja Osovine, koja je tokom Drugog svetskog rata počinila najteže zločine u ljudskoj istoriji, uključujući genocid nad Slovenima, Jevrejima i Romima, kosponzor dokumenta o „genocidu” koji su navodno počinili Srbi u Srebrenici?
Nemačka je istorijski pokušavala da igra posebnu ulogu na Balkanu. Iz nekog razloga veruje da to zaslužuje više od drugih. Primer za to je delatnost nezakonitog „visokog predstavnika” u BiH Nemca Kristijana Šmita. Umnogome sprovodi nemačke interese u zemlji. Kosponzorisanje nacrta rezolucije o „genocidu” u Srebrenici, kao i aktivna uloga Berlina u njegovom promovisanju, ukazuje na nameru Nemačke da se učvrsti u Evropi kao samostalni centar moći. Stoga je odlučila da igra na „balkansku kartu”. Primer Nemačke nam pokazuje da se, kada je reč o koristoljubivim interesima, mogu primenjivati bilo koje metode – pa i one nemoralne, kao što je zloupotreba istorijske drame naroda BiH.
Na 30. Ministarskom savetu OEBS-a u Skoplju, prema rečima ruskog ministra Lavrova, američki državni sekretar Blinken i visoki predstavnik EU Borelj kukavički su pobegli jer su se plašili otvorenog razgovora. Nije li još uvek reč o strahu Zapada od rasprave o NATO agresiji na Jugoslaviju, strahu da će postati očigledno ko kršenjem Povelje UN ugrožava svetski mir?
Pokušaji zapadnih kolega da izbegnu diskusiju o zločinima NATO-a nad Jugoslavijom, bilo u SB UN, na Ministarskom savetu OEBS-a u Skoplju bilo na drugim forumima, po mom mišljenju, ukazuju na dva razloga. Prvi je da se zaista plaše razotkrivanja delovanja Severnoatlantske alijanse, jer shvataju da je Jugoslavija samo vrh ledenog brega. Neminovno će uslediti pitanja o arbitrarnim akcijama članica Severnoatlantske alijanse u Iraku, Avganistanu, Libiji, Siriji, a danas i u Jemenu. Kao posledica toga javlja se drugi razlog – ozbiljna diskusija o invazijama alijanse ili njenih pojedinačnih članica, koja dovodi do podrivanja njihovog ugleda u svetu i pojave pitanja unutar njihovih društava: da li žele da i dalje budu nesvesni saučesnici u zločinima svojih vlada; da li žele da sponzorišu krvave krstaške ratove 21. veka i vojne avanture u koje ih uvlače njihove vlasti. Primer su događaji u Ukrajini, koje vlade niza zemalja članica NATO-a eksploatišu radi proširenja vojnih budžeta, pre svega na račun sopstvenog stanovništva i smanjenja društveno značajnih projekata.
iz intervjua Politici VASILIJA NEBENZJE, stalnog predstavnik Ruske Federacije u Ujedinjenim nacijama
https://www.politika.rs/sr/clanak/610517/Nad-Balkanom-se-nadvija-opasnost-od-novog-sukoba
januar 2024
NEOKOLONIJALNO I IMPERIJALNO IŽIVLJAVANJE "CIVILIZOVANOG" ZAPADA - SLUČAJ KOSOVA I METOHIJE - Džon Pildžer - istraživačko novinarstvo bez dlake na jeziku, kojeg više nema - tekst objavljen 13.decembra 2004.godine
Kosovo – mesto genocida koji se nikada nije desio – sada je nasilno „slobodno tržište” droge i prostitucije. Šta nam ovo govori o verovatnom ishodu rata u Iraku?
Prigušenu dokazima o anglo-američkoj katastrofi u Iraku, „humanitarnu” ratnu stranku trebalo bi pozvati na odgovornost za svoj zaboravljeni krstaški rat na Kosovu, model za Blerov „nastupajući marš oslobođenja”. Kao što Irak danas rasturaju imperijalne sile – tako je bilo i sa Jugoslavijom – multietničkom državom koja je bila jedinstvena po tome što je odbacila obe strane u Hladnom ratu.
Velike laži, poput onih koje su izgovarali Buš i Bler, koristili su Klinton i Bler u pripremanju javnog mnjenja za nezakonit i ničim izazvan napad na jednu evropsku zemlju. Isto kao u pripremi invazije na Irak, medijsko izveštavanje u proleće 1999. bilo je niz lažnih opravdanja, počevši od tvrdnje tadašnjeg američkog ministra odbrane Vilijama Koena da „sada vidimo da je oko 100.000 vojno sposobnih [albanskih] muškaraca nestalo… možda su ubijeni”.
Dejvid Šefer, tadašnji američki ambasador za ratne zločine, objavio je da je možda ubijeno čak 225.000 etničkih Albanaca starosti između 14 i 59 godina. Bler se pozivao na Holokaust i „duh Drugog svetskog rata”. Britanska štampa je prihvatila njegov šlagvort. „Bekstvo od genocida”, napisao je Dejli mejl. „Eho Holokausta”, bio je refren Sana i Mirora. U parlamentu je heroina Kler Šort one koji su se protivili bombardovanju bespomoćnih ljudi (među kojima sam bio i ja) uporedila sa nacističkim propagandistima.
Od juna 1999. godine – nakon što je bombardovanje završeno – međunarodni forenzički timovi počeli su da na Kosovu sprovode detaljno ispitivanje. Američki FBI je pristigao da istraži ono što su nazivali „najvećim mestom zločina u istoriji FBI-ja”. Nekoliko nedelja kasnije – pošto nije pronašao nijednu masovnu grobnicu – FBI je otišao kući. Španski forenzički tim se takođe vratio kući, a njihov vođa se ljutito žalio da su on i njegove kolege postali deo „semantičke piruete ratnih propagandnih mašina, jer nismo pronašli ni jednu – ni jednu – masovnu grobnicu”.
U novembru 1999. Vol Strit Džornal je objavio rezultate sopstvene istrage, odbacujući „opsesiju masovnim grobnicama”. Umesto „ogromnih polja smrti, neki istražitelji su naveli da očekuju… obrazac raštrkanih ubistava [uglavnom] u oblastima u kojima je bila aktivna separatistička Oslobodilačka vojska Kosova”.
Džornal je zaključio da je NATO pojačao svoje tvrdnje o srpskim poljima smrti kada je „video kako se umorni novinarski korpus kreće ka suprotnoj priči: o civilima ubijenim od NATO bombi… Rat na Kosovu je bio okrutan, ogorčen, divljački. Ali nije bilo genocida.”
Godinu dana kasnije, Međunarodni sud za ratne zločine – telo koje je formirao NATO – objavio je da je konačni broj leševa pronađenih u kosovskim „masovnim grobnicama” 2.788. To je uključivalo borce sa obe strane, Srbe i Rome koje je ubila albanska Oslobodilačka vojska Kosova. Poput legendarnog iračkog oružja za masovno uništenje, brojke koje su koristile američka i britanska vlada i koje su odjeknule u medijima bile su izmišljotine – zajedno sa srpskim „logorima za silovanje” i Klintonovim i Blerovim tvrdnjama da NATO nikada nije namerno bombardovao civile.
Pod kodnim nazivom „Treća faza”, NATO-ovi civilni ciljevi uključivali su javni prevoz, bolnice, škole, muzeje, crkve. „Bilo je opšte poznato da je NATO prešao u treću fazu [posle nekoliko nedelja]”, rekao je Džejms Biset, kanadski ambasador u Beogradu u vreme napada. „Inače ne bi nedeljom popodne bombardovali mostove i pijace.”
Klijent NATO-a bila je Oslobodilačka vojska Kosova. Sedam godina ranije, Stejt department je označio OVK kao terorističku organizaciju u savezu sa Al Kaidom. Već 1999. godine su slavili nasilnike iz OVK; Robin Kuk – tadašnji ministar spoljnih poslova – dozvolio im je da ga kad hoće pozovu na mobilni telefon. „Kosovski Albanci su svirali za nas kao na Stradivarijusovoj violini”, napisao je prošlog aprila bivši komandant UN-a u Bosni, general-major Luis Mekenzi. „Mi smo subvencionisali i indirektno podržavali njihovu nasilnu kampanju za etnički čisto Kosovo. Nikada ih nismo okrivili da su bili počinioci nasilja ranih 1990-ih godina, i nastavljamo da ih prikazujemo kao označene žrtve i danas, uprkos dokazima u suprotno.”
Okidač za bombardovanje Jugoslavije bio je – prema NATO paktu – odbijanje srpske delegacije da potpiše sporazum na mirovnoj konferenciji u Rambujeu. Ono što je uglavnom ostalo neprijavljeno jeste da je sporazum iz Rambujea imao tajni Aneks B, koji je delegacija Medlin Olbrajt unela poslednjeg dana. On je podrazumevao vojnu okupaciju cele Jugoslavije – zemlje sa gorkim sećanjima na nacističku okupaciju. Kako je ministar spoljnih poslova lord Gilbert kasnije priznao, Aneks B je namerno podmetnut da izazove odbijanje.
Jednako otkrivajuće je bilo i poglavlje sporazuma koje se isključivo bavilo privredom Kosova. Ono je zahtevalo „ekonomiju slobodnog tržišta” i privatizaciju celokupne državne imovine. Kao što je dopisnik sa Balkana Nil Klark istakao: „Krnja Jugoslavija… bila je poslednja ekonomija u centralnoj i južnoj Evropi koja nije bila kolonizovana zapadnim kapitalom. Jugoslavija je imala javnu naftnu, rudarsku, automobilsku i duvansku industriju, ‘preduzeća u društvenom vlasništvu’, kao ostatak pionirskog radničkog samoupravljanja za vreme Tita…”
Na samitu neoliberalnih vođa u Davosu 1999. Bler je kritikovao Beograd, ne zbog njegovog postupanja sa Kosovom, već zbog neuspeha da u potpunosti prihvati „ekonomske reforme”. U kampanji bombardovanja koja je usledila – mete su bile državne kompanije – a ne vojni objekti. Uništeno je samo 14 tenkova jugoslovenske vojske od strane NATO pakta, u poređenju sa bombardovanjem 372 industrijska centra, uključujući i fabriku automobila „Zastava”. „Nijedna strana ili privatna fabrika nije bombardovana”, napisao je Klark.
Podignuto na temelju ove ogromne laži – Kosovo je danas nasilno, kriminalizovano, „slobodno tržište” droge i prostitucije pod upravom UN; nezaposlenost je 65%. Više od 200.000 Srba, Roma, Bošnjaka, Turaka, Hrvata i Jevreja etnički je očistila OVK – uz pomoć NATO snaga. Udarni odredi OVK spalili su, opljačkali ili srušili 85 pravoslavnih crkava i manastira, prema izveštaju UN. Sudovi su podmitljivi. „Upucali ste 89-godišnju srpsku baku?” rugao se oficir UN za narkotike. „Bravo za tebe. Izađi iz zatvora.”
Iako Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 priznaje Kosovo kao sastavni deo Jugoslavije, multinacionalnim kompanijama se nudi desetogodišnji i petnaestogodišnji zakup lokalnih industrija i resursa u pokrajini, uključujući ogromne rudnike Trepče i neke od najbogatijih mineralnih nalazišta na svetu. Nadgledanje ove opljačkane, sada gotovo etnički čiste „buduće demokratije” (Bler), vrši 4.000 američkih vojnika iz Kampa Bondstil – stalne imperijalne baze na 775 jutara.
U međuvremenu, pokazno suđenje Slobodanu Miloševiću odvija se kao farsa. Milošević je bio zver; on je takođe bio i bankar koji je nekada smatran čovekom Zapada, spreman da sprovede „ekonomske reforme” u skladu sa zahtevima MMF-a, Svetske banke i Evropske unije; na svoju štetu, odbio je da preda suverenitet. Imperija ne očekuje ništa manje.
novembar 2023
EVROPA NEMA MORAL, NEMA ETIKU, NEMA NIŠTA. Evropa, koju predstavlja Brisel, a u Briselu neizabrana Evropska komisija (EK), za sve praktične svrhe je puko gnezdo crva, ili prevedeno na ljude, gnezdo belih kriminalaca, političara, poslovnih ljudi i uglavnom stanovništvu ispranog mozga od skoro 500 miliona.
Tri i po godine Saudijci su vodili užasan rat protiv Jemena. Pobili su desetine hiljada Jemenaca – prema UN-ovoj komisiji za ljudska prava, više od 50.000 dece umrlo je u saudijskim vazdušnim napadima izvedenim s bombama koje su isporučile Ujedinjeno Kraljevstvo i ratnim avionima koje su isporučile SAD – zbog nedostatka sanitarnih uslova i pijaće vode uzrokovanih bolestima, poput kolere – i od još goreg zločina, kroz ekstremnu glad, najgoru glad u novijoj istoriji – prema UNICEF-u / WHO – nametnutoj silom, pošto su Saudijci, uz saglasnost evropskih saveznika, zatvorili sve luke, uključujući i važnu luku na Crvenom moru kod Hodeide.
Evropljani su, zajedno sa SAD, bili više nego saučesnici u ovom zločinu protiv čovečnosti – u ovim užasnim ratnim zločinima. To smo mi – na zapadu – postali. Gnezdo ratnih zločinaca – ratnih zločinaca zbog čiste pohlepe. Izmislili su neoliberalni sistem doktrine da sve ide na tržište, na kojem se ne poštuju pravila, etika, moral – samo novac, profit i još više profita. Svaki metod maksimizovanja profita – rat i ratna industrija – je dobar i prihvaćen. Zapad sa svojim fiat novcem napravljenim od vrelog vazduha svuda nameće ovaj podli, destruktivni sistem, silom i promenom režima ako dobrovoljno prihvatanje nije u planu.
Jemenom, strateški veoma važnim, naravno ne bi trebali upravljati Huti, grupa revolucionarnih muslimana koja je naklonjena socijalizmu i koja je deo šiitskih zaida, ogranka šiitskih imamija u Iranu. Konačno su postali bolesni i umorni od decenijama duge Vašingtonske manipulacije njihovom vladom. A ko bi bio bolji od marionete Saudijske Arabije da obavi prljavi posao za Vašington? – I, da, SAD ne moraju sve same. Snabdevanje oružjem dolazi iz cele Evrope, uglavnom iz Velike Britanije, Francuske, takođe iz Španije, a neko vreme i iz Nemačke – i neutralne Švajcarske.
Bez obzira što je ubijeno na desetine hiljada dece, da je, prema podacima Komisije za ljudska prava, do 22 miliona Jemenaca (od oko 30 miliona stanovnika) u opasnosti od teške gladi, a to uključuje najmanje 8 miliona dece – dece koji uglavnom nemaju više pristupa školama, zdravstvenim uslugama i hrani – cele generacije su
ostale bez obrazovanja, stvoren je dobro planirani i unapred smišljeni jaz u društvu, kao što je isto ostvareno u Siriji, Iraku i Avganistanu. Ubijajući i uskraćujući deci osnovne potrebe, Zapad stvara društvo u kojem je sve manje obrazovanih ljudi, ljudi koji se mogu i inače bi se borili za svoje zemlje, za svoja društva. Tako Zapad obezbeđuje sebi uslove za što lakše preuzimanje kontrole nad državama žrtvama koje je posredno napao. Mnogo mu je lakše da samo preuzme – njihovu stratešku poziciju, njihove prirodne resurse i isprazni fondove socijalne zaštite koje je akumulirala njihova radna snaga.
Peter Koenig - istraživač-saradnik Centra za istraživanje globalizacije
https://www.globalresearch.ca/khashoggi-versus-50000-slaughtered-yemeni-children/5658192
oktobar 2023
PARAZITSKA PIRAMIDA ZAPADA SE OPASNO ZALJULJALA - Vojne sposobnosti, čak ni nuklearne i raketne, nisu dovoljne za odbranu protiv geopolitičke agresije Zapada. Važno je suprotstaviti joj se organizovano, u širokoj bici za umove i srca ljudi.
Čovečanstvo je ušlo u kritično doba, u novi period istorije sveta. Nije to samo pitanje promene svetskog poretka, formatiranja sistema međunarodnih odnosa ili evoluiranja doktrina i vrednosti koje prožimaju arhitekturu sveta. Danas se događaju duboke, istinski tektonske promene.
Pred našim očima, zapadnocentrični kolonijalni svetski poredak – koji je iznikao iz epohe krstaških ratova i oblikovao se tokom velikih geografskih otkrića – trpi poslednji lom. Upravo su tada položeni temelji zapadnog modela civilizacije, koja je po svojoj prirodi predatorska i u različitim oblicima postoji do danas.
U okvirima ovog modela, uska grupa država izgradila je piramidu, smeštajući sebe na njen vrh i dodeljujući sebi ekskluzivnu moć. Kako je ova piramida parazitizma dizajnirana i kome je svaki njen sprat dodeljen – jasno se vidi iz podele sveta na 1) razvijene države, 2) države u tranziciji i 3) države u razvoju, koja je prihvaćena u savremenoj praksi Zapada. Suština ovog sistema je jednostavna: svako ko je na nižem spratu mora bespogovorno i maltene ljubazno da preda spratu iznad sopstvene resurse: materijalne, finansijske, intelektualne i ljudske. Mi u stvari imamo posla sa višeslojnom parazitskom superstrukturom globalnog obima.
Nikolaj Patrušev - https://standard.rs/2023/10/02/parazitska-piramida-zapada-se-zaljuljala/
jul 2023
PUTEM POPLOČENIM GENOCIDIMA, IDEOLOGIJAMA RASIZMA, IMPERIJALIZMA, KOLONIJALIZMOM, PLJAČKANJEM I UBIJANJEM POROBLJENIH NARODA KA DANAŠNJEM LICEMERJU ZAPADNE POLITIKE PREMA NEZAPADNIM DRŽAVAMA I NARODIMA (NEOKOLONIJALIZAM, PLJAČKANJA I POROBLJAVANJA SOFISTICIRANIM METODAMA) - Vuk dlaku menja ali ćud nikada! - izvod iz teksta "Mit o zapadnim vrednostima" Igora Ivanovića
Genocid(i) kao vrednost
Zapadni čovek je u biti rasista. Veruje u svoju sudbinsku misiju da vlada nad drugima, on je ubeđen u sopstvenu posebnost, sebe smatra višim u odnosu na nezapadnjake. Njegov nemirni faustovski karakter, opterećen brojevima i merenjima, samo u osvajanjima zadovoljava sopstvenu prirodu. Njemu i samo njemu pripada prirodno pravo da u „fizici daljine“ prisvaja osvojeno, jer „što je dozvoljeno Jupiteru nije dozvoljeno volu“. Zapadni čovek je ubeđen da je njegova superiornost dovoljna moć kojom se zaustavlja svetska istorija. Među sobom će zapadni narodi poštovati određena pravila ponašanja bez obzira da li su u ratu ili miru; prema drugim „nižim“ narodima važiće drugačija, primitivnija pravila. Vera u sopstvenu izuzetnost će biti nepromenljiva istorijska komponenta svih zapadnih naroda. Nekada će se ta izuzetnost ispoljavati u brutalnom i krvavom rasizmu kao kod Nemaca i kao kod Belgijanaca; nekada će dobiti odlike versko-civilizacijske netrpeljivosti kao kod španskih i britansko-irskih osvajanja drugih kontinenata; nekada će se prepoznati u anglo-američkoj kulturnoj diskriminaciji prema trećim zemljama. I uvek će u pozadini zveckati moćno oružje spremno za paljbu, koje će biti upotrebljeno kad god se „niži narodi“ usude da sopstvene interese suprotstave zapadnim. Kao mnogo puta u istoriji, kao i 1999. godine u Jugoslaviji u doba NATO agresije. Zbog posledice ovog, u zapadnog čoveka fabrički ugrađenog uverenja izuzetnosti, nastali su mnogi zločini prema nezapadnim narodima.
.jpg)
Genocid se istorijski u najvećoj meri svrstava u „zapadne vrednosti“. Nije samo Hitler počinio veliki genocid, kada je u holokaustu stradalo oko šest miliona Jevreja ili kada je u istom ratu stradalo nekoliko miliona pravoslavnih Slovena tokom operacije „Barbarosa“, gde su pored nemačkih jedinica masovno učestvovali Finci i Rumuni. I nisu samo tada, u Drugom svetskom ratu, Nemci počinili genocid, već su bili saučesnici genocida nad Jermenima i u Prvom svetskom ratu (Velikom ratu). Ali i pre toga, na samom početku 20. veka Nemci su počinili genocid u Namibiji nad lokalnim narodom, koji su, kao tri decenije kasnije Jevreje, zatvarali u koncentracione logore. Dakle, tri puta za manje od pola veka i na tri različita kontinenta!
Nemcima vrlo srodni Austrijanci (Austrougari) počinili su genocid u Velikom ratu prema srpskom narodu u Podrinju, Pocerju i u Mačvi. O ovim nedelima i pored niza opstrukcija postoji javno saznanje, ali je skoro nepoznata činjenica da su u istom ratu upravo Austrougari osnovali prve koncentracione logore na evropskom kontinentu, u kojima su žrtve bili Srbi, koji su odvođeni u Arad, Doboj, Nežider, Ašah, Broumov, Šopronjek…U Drugom svetskom ratu su nemački saveznici Hrvati počinili nezapamćene zločine nad srpskim življem u okviru sistema koncentracionih logora (Jasenovac je bio centralni), ali i ne samo unutar bodljikave žice: dokazi njihovih zverstava nalaze i po jamama Hercegovine, Like, Krajine, Korduna, Banije…
Prve koncentracione logore u modernoj istoriji osnovali su Britanci u Južnoj Africi na samom kraju 19 veka u kojima se zatvarali bursko i crnačko stanovništvo. Tokom dvovekovne vladavine Indijom, Britanci (Englezi) su direktno ili putem gladi ubili nekoliko desetina miliona Hindusa.
Poznata je i njihova neslavna uloga u Velikoj irskoj gladi, kada je umrlo između milion i dva miliona ljudi, a još najmanje toliko emigriralo u Ameriku. Englezi su u današnjoj Australiji ubili kao kolonizatori oko 95% domicilnih Aboridžina. Takođe su drugim kolonijama izvršili genocid nad autohtonim Zulu narodom i kasnije nad Kikiju narodom…
Ideologija rasizma
Belgijanci su za vreme vladavine Leopolda Drugog, koji je Kongo smatrao ličnom teritorijom za pljačku svih resursa, ubili u ovoj afričkoj državi do 10 miliona domorodaca, a osakatili njih oko 15 miliona! Tim krvavim opljačkanim novcem Belgijski kralj je gradio Brisel kao svoj poseban projekat i svoju životnu zaostavštinu. Danas se tamo nalazi sedište EU i NATO pakta. I ovo su „evropske vrednosti“! Da li ima smisla dalje opisivati genocide zapadnih naroda prema nezapadnim? Dovoljno je samo reći da praktično ne postoji zapadni narod čije ruke nisu u krvi do lakata: po istoričaru Dejvidu Stenardu od Kolumbovog otkrića ubijeno je u Južnoj (španski konkvistadori) i Severnoj (Anglosaksonci) Americi oko 100 miliona Indijanaca starosedeoca!
U novije vreme, Amerikanci su samo u Iraku ubili oko pola miliona iračke dece u napadu na tamošnji režim, koji je navodno pripremao oružje za masovnu upotrebu. Kao dokaz su priložili epruvetu sa belim prahom, kojom je za govornicom UN mahao tadašnji državni sekretar Kolin Pauel. Kasnije je priznao da je obmanjivao svetsku javnost i da u njegovoj ruci nije bio nikakav opasni materijal, već običan kuhinjski prah. Kada su i posle svih ovih saznanja o nevinim žrtvama pitali za komentar bivšeg državnog sekretara Medlin Obrajt, doslovce je odgovorila da su učinili „pravu stvar“…
Francuski genocid nad starosedeocima na Karibima začinjen povratkom ropstva u eri Napoleona ili kasniji zločini u Alžiru koji je bio pune 132 godine francuska kolonija samo su neki od doprinosa ovog velikog galskog naroda „evropskim vrednostima“… Holandski zločini počinjeni u njihovoj bivšoj koloniji nad nekoliko desetina hiljada Indonežana ili nad domorocima u Južnoj Africi i u Novoj Gvineji doprinos su ovog naroda slikara i stočara „evropskim vrednostima“…
Ako su Holanđani bili prvi u istoriji koji su osmislili masovni transport robova, Portugalci su izvezli najviše robova iz Afrike u Ameriku. I oni su dali značajan doprinos „evropskim vrednostim“ tokom nekoliko vekova upravljanja kolonijama u Africi i Latiskoj Americi. Šta tek reći za japanski genocid (iako se nalazi na Dalekom istoku Japan se smatra zapadnim civilizacijskim prostorom) tokom oba svetska rata nad Koreancima i Kinezima, koji se po obimu i surovosti izjednačava sa svime poznatim u istoriji a često ga i nadmašuje po surovosti?
.jpg)
Nema potrebe za daljim nabrajanjem istorijskih činjenica koje govore o genocidu ili o teškim zločinima koje su počinili zapadni narodi nad nezapadnim, jer je iz priloženog jasno da je reč o ideologiji latentnog rasizma i praksi permanentne diskriminacije. Zbog toga nije bilo neophodno da se mnogi drugi zločini naroda koji su već pomenuti u prethodnom tekstu dalje navode, kao što nije bilo potrebe ni da se navode zločini nekih drugih zapadnih naroda koji nisu pomenuti u tekstu.
Logičan proizvod
Logičan proizvod rasizma zapadnog čoveka jeste otvoreno licemerje u zapadnoj politici prema nezapadnim državama i narodima. Ako više nisu u prilici da ih brutalno utamnjuju i koriste kao robove, primenjivaće prema njima sofisticiranije metode u istom cilju beskurpulozne pljačke. Jer oni kao viša civilizacija imaju pravo na takvu praksu, njima pripadaju tuđa bogatstva. Nekadašnja „poštena“ trgovina sa domiclnim Indijancima kojima su davali svetlucavu bižuteriju i „vatrenu vodu“ u zamenu za grumenje zlata, danas se sprovodi preko čitavog niza zamaskiranih institucija sa istim ciljem otimanja: MMF, Svetska banka, Pariski klub, Londonski klub, Evropska banka za obnovu i razvoj…
Među sobom, zapadni narodi imaju drugačija pravila poslovanja i opštenja nego sa drugim, nezapadnim narodima. Unutar zapadne porodice postoje korektnost i poštovanje dogovora, a prema nižem neprijatelju ne važe nikakva pravila. Sve je dozvoljeno prema njima, jer oni ne zaslužuju bolje ophođenje. Skoro smo čuli otvoreno priznanje od dva neposredna i visoka svedoka minskih sporazuma kako je čitav događaj bio golema laž da bi se Ukrajina pripremila za napad na ruske teritorije. Bivši francuski presednik Oland i bivša nemačka kancelarka Merkel su otvoreno priznali da su u ime zapadne zajednice varali rusku stranu. I pored toga što Rusija poseduje oružje kojim ih jednim klikom može uništiti, i pored toga što je ovaj događaj bio u fokusu svetske javnosti – patološka, genetska mržnja prema ruskom pravoslavnom čoveku je pomutila tradicionalni pragmatični razum zapadnjaka. Šta onda u pregovorima sa zapadnjacima (koji se uvek odvijaju daleko od očiju javnosti) mogu da očekuju siromašne države i maloljudni narodi, koji nemaju moć da im naude?
Kolonijalizam je u Novom veku (od Kolumbovog otkrića) gotovo isključivo praksa zapadnog sveta. Po Hantingtonu koji je ovu istorijsku pojavu nazvao „organizovano nasilje“, pomenuta praksa je bila ključna prednost Zapada u odnosu na ostale civilizacije. Tako su zapadni narodi utamnjivali starosedeoce po kolonijama i od njih stvarali robove, da bi dobili bukvalno besplatnu radnu snagu. Zatim su po kolonijama pljačkali sva moguća prirodna i rudna bogatstva, i tako dobijali bukvalno besplatne sirovine. I te kolonije su držali bukvalno vekovima. Dakle, za današnje blagostanje Zapada, kao i za „evropske vrednosti“, najzaslužniji su, pored ostalog, genocid, zločini, robovlasništvo i pljačka.
Izvor Novi Standard
septembar 2022
"DRŽAVE NEMAJU PRAVA DA RADE ŠTA HOĆE U OKVIRU SVOJIH GRANICA" - Osnovna ideja Sorošovog „humanizma“, tzv. „otvoreno društvo“, svodi se na nametanje globalističkih načela ekonomije i „meltingpot“ – razaranje lokalnih kultura, pod izgovorom „multikulturalizma“. Svako društvo koje hoće da se zaštiti od pljačke koju, pod vidom globalizacije sprovode multinacionalne kompanije, jeste ZATVORENO DRUŠTVO. Treba ga, dakle „otvoriti“, milom ili silom. Soroš se opredelio za „milom“ (mada ne isključuje i „silom‛“, ako treba.) Njemu odgovara i jedno i drugo. Jer, kako on kaže, „kad fondacije mogu da sarađuju sa vlašću, efikasnije su; kad ne mogu, njihov rad je potrebniji i cenjeniji jer nude alternativne izvore prihoda za građansko društvo“. Pravilo je: što gora vlast, bolji rad soroševskih fondova, baš zato što ih podržava „građansko društvo“.
Godine 2002. Toni Bler, američki potrčko i kvazi-laburista, i Soroš osnovali su Institut za transparentnost industrije sirovina. Cilj instituta je da države bogate naftom, prirodnim gasom i strateškim metalima podnose „transparentne“ izveštaje o svojim prirodnim bogatstvima i njihovom korišćenju, pisanje po međunarodnim standardima. Cilj je, navodno, da korumpirane vlasti, pre svega u zemljama Trećeg sveta, ne budu u mogućnosti da pljačkaju nacionalna bogatstva, i time ugrožavaju siromašno stanovništvo svojih zemalja. Uveden u 23 zemlje, EITI standard je, u stvari sredstvo kontrolisanja zemalja bogatih ključnim sirovinama globalne privrede. Toni Bler je, na Samitu UN-a u septembru 2005. godine, rekao: „Prvi put na ovom Samitu, složili smo se da države nemaju pravo da rade šta hoće u okviru svojih granica, nego da mi, u ime čovečanstva, imamo zajedničku dužnost da štitimo narode tamo gde njihove vlasti to ne čine“.
avgust 2022
Kao što Toni Bler „brine“ o „jadnim“ narodima, tako je, u knjizi „Velika šahovska tabla“, Zbignjav Bžežinski „brinuo o Sibiru, tvrdeći da je Sibir dobro celog čovečanstva, a ne samo Rusije“.
Vladimir Dimitrijević - Đerđ Soroš veliki meštar sviju hulja
GLOBALISTIČKA MAFIJA IZAZIVA RATOVE I PREVRATE, URUŠAVA DRŽAVE I NJIHOVE EKONOMIJE, POSTAVLJA MARIONETSKE VLADE INSTALIRAJUĆI TIHU OKUPACIJU NEVIDLJIVU PLEBSU - Svetski finansijski sistem je u rukama globalističkih moćnika. Ko je imao vremena imalo dublje proučiti metode njihovog kreiranja novca, mogao je ustanoviti da su ga pomenuti kreirali iz čistog vazduha, da taj novac u realnosti nema nikakvu podlogu, nego je samo fiktivan. Na bazi te fikcije oni naplaćuju interes kojim stvaraju bazu za kupovinu svega, od prirodnih bogatstava pa do ljudske duše. Tako danas ne postoji zemlja koja nije njihov dužnik.
Kontrola svesti počinje od kontrole informacija. Kontrola informacija se uspostavlja kontrolom nad obrazovanjem, naučnim institucijama, medijima, religioznim institucijama itd.
Do dana današnjeg nije se dogodio ni jedan veći lokalni ili globalni sukob, državni prevrat, ekonomska kriza a da iza njih nisu stajali globalistički mafijaši.
Oni koji su imalo dublje proučavali zbivanja u vezi poslednjih konflikata na balkanskim prostorima, mogli su uvideti osnovne aspekte manipulacije kojima se globalisti služe i inače širom sveta, zarad razbijanja država, izazivanja oružanih sukoba, održavanje rata sve dok se industrija i infrastruktura država dovoljno ne unište, uspostavljanje mira, postavljanje na vlasti marionetskih vlada, kreditiranje tih država kako bi se obnovila infrastruktura i privreda zemlje uz, naravno, visoke interesne stope. Te kredite uspostavljena vlada, sastavljena mahom od mediokriteta podržanih od strane svojih sponzora i nalogodavaca, obično ne uspeva vraćati, pa tako i država i narod postaju “vlasništvo” IMF-a, koji je opet samo jedno od efikasnih oruđa porobljavanja u rukama globalista. Potom se vrši tranzicija prirodnih bogatstava, industrije, komunikacija, medija odnosno svega što je bitno za život jednog naroda, u njihove ruke. Oni koji opstanu nakon njihovog krvavog pira postaju jeftina radna snaga ili moderni robovi korporativnog fašizma - spoja državnih vlasti, s jedne strane i korporacija i banaka globalista s druge.
Ista manipulativna formula se ponavlja u kontinuitetu, oduvek. Normalno ljudsko biće u kontuzovanom stanju svesti opet će pre poleteti na komšiju protiv kojeg je ratovao, kako bi se njemu za nešto osvetio, nego što će biti u stanju primetiti kako su i on i komšija izmanipulisani od strane entiteta koji su za njih nevidljivi.
Svima su pak vidljivi instrumenti, produžene kandže ovih zveri, poput vlada SAD i drugih Zapadnih država, njihove privatne vojske za porobljavanje sveta, NATO-a, MMF-a, Svetske banke, Svetske trgovinske organizacije, UN-a i njenih organizacija, EU, Haškog tribunala na kojem se sudi nepokornima, korporativnih masmedija i primera radi čitavog niza ostalih, tzv. "međunarodnih organizacija", institucija, univerziteta, fondacija, nevladinih organizacija itd, itd, čitave zastrašujuće manipulativne mašinerije. Ipak, prosečan građanin sveta je indoktrinisan na način da pomenute smatra organizacionim celinama koje služe tobože njegovom dobru, nesposoban da se upita ko zaista drži konce upravljanja i kontrole u svojim rukama i koja im je uistinu svrha.
jul 2022
KOLONIJALIZAM KOJI PODRAZUMEVA POROBLJAVANJE, PLJAČKANJE I UBIJANJE DOMORODAČKOG STANOVNIŠTVA JE PRE SVEGA IZUM IMUĆNIH I MOĆNIH KRUGOVA "LJUDI" OD POHLEPE KOJI POTIČU IZ ZAPADNE EVROPE. Ogromne količine zlata i drugih plemenitih metala, dijamanata i ostalih materijalnih bogatstava je vekovima pljačkano i oduzimano od tehnološki i vojno inferiornih naroda Afrike, Azije, Australije i Amerike. Pljačkaške pohode i formiranja kolonija koje će potom bezobzirno eksploatisati, sprovodili su pohlepni vladajući krugovi i njima bliski pojedinci i korporacije sa zapada evropskog kontinenta. Prenebregava se činjenica da je upravo ta Zapadna Evropa i dan danas ekonomski i privredno naprednija od ostatka sveta. Jedan od razloga, svakako je i gomilanje materijalnog bogatstva pomenutom pljačkom kao osnovom i energijom za dalji privredni razvoj. Milioni nevinih ljudi su u tom njihovom besramnom pohodu mučeni, eksploatisani i ubijani. I dan danas vlade ovih bivših kolonijalnih zapadnih država, teže sakriti, potisnuti, negirati, zaboraviti strahote kolonijalizma počinjene od strane svojih predaka.
U čast i sećanje na milione umorenih, nikada ne smemo zaboraviti žrtve bestijalnosti i pohlepe onih koji su sebe nazivali "civilizovanim" svetom i koji i dan danas putem neo-kolonijalizma nastavljaju s pljačkom naroda i država širom sveta ali ovog puta na prikriven, lukav i perfidan način pod velom lažne demokratije. Korupcijom i mitom upravljaju tzv. vladama siromašnih država. Te vlade danas, umesto nekadašnjih kolonijalista, eksploatišu i pljačkaju sopstvene narode i države za račun korporacija globalista koje potiču sa tla nekadašnjih kolonijalnih sila: Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Holandije, Belgije, Španije, Portugala, SAD-a i drugih država razvijenog Zapada koje su im se vremenom pridružile u neokolonijalnom pohodu.
Britansko Carstvo bilo je najveće carstvo u istoriji. Na vrhuncu moći, Britanci su se hvalili “Carstvom u kojem sunce nikad ne zalazi” s obzirom da je zbog raširenosti njihovih kolonija svetom sunce uvek sijalo barem na jednom delu britanske teritorije. Međutim, u „carstvu u kojem Sunce nikada ne zalazi“, počinjeni su brojni zločini koji spadaju među najgore u istoriji. U slučaju razgraničenja Indije i Pakistana 1947. godine, Britanci su počinili ogromne greške. Tada je 14 miliona ljudi napustilo svoje domove, što je jedna od najvećih ljudskih migracija u istoriji. U vreme Carstva, u Indiji je od gladi umrlo između 12 i 29 miliona ljudi. U masakru u Amritsaru 1919. godine, takođe u Indiji, za manje od deset minuta, britanski vojnici ubili su oko 1.000 ljudi. U Rodeziji, današnjem Zimbabveu, Britanci su otimali zemlju domorocima i pljačkali rudnike dijamanata. Ustanak plemena Mau Mau u Keniji, između 1952. i 1960. godine, završen je pobedom Britanaca koji su pobili između 20.000 i 100.000 ljudi.
AUSTRALIJA
Australijski Aboridžini jedan su od najstarijih svetskih naroda. Kada je prva britanska flota kolonista stigla u Australiju krajem 18. veka, na ovom kontinentu živelo je između 300.000 i milion pripadnika aboridžinskih plemena. U mnogim delovima Australije, Aboridžini su potpuno iskorenjeni, ubijani ili nasilno iseljeni. Australijanci su doneli Aboridžinima bolesti i alkohol, počinili ubistva, oduzimali decu od aboridžinskih majki i sprovodili diskriminaciju. Između tridesetih i sedamdesetih godina 20. veka, desetine hiljada dece oduzeto je od aboridžinskih roditelja i smešteno u crkve na prevaspitanje u projektu poznatom kao Ukradena generacija. Od 1910. godine, 100.000 aboridžinske dece odvojeno je od roditelja i predato novim, belačkim porodicama. Ova diskriminirajuća praksa, koja se u Australiji sprovodila do šezdesetih godina prošlog veka, bila je ozakonjena na federalnom i saveznom nivou, a zakoni se temeljili na premisi kako su Aboridžini osuđeni na propast.
U 19. i 20. veku, francuska kolonijalna imperija bila je druga po veličini u svetu, iza Britanske imperije. Francuska se očajnički i žestoko, bez obzira na cenu, borila da zadrži afričke kolonije. Malo je poznata činjenica da neke afričke zemlje i danas, u 21. veku, plaćaju kolonijalni porez Francuskoj. Čak 14 afričkih zemalja dužne su, kroz kolonijalni ugovor, davati 85 posto svojih novčanih rezervi Centralnoj banci Francuske. Afrički lideri, koji su odbili platiti porez, ubijeni su ili bili žrtve državnog udara. Ogromno prostranstvo Francuske Ekvatorijalne Afrike (današnji Čad, Gabon, Srednjoafrička Republika i Kongo) razdeljeno je 1900. godine između 40 francuskih firmi koje su stekle pravo na 30 godina korišćenja, bolje rečeno bezobzirne pljačke. Za izgradnju železničke pruge do atlantske obale, koja se gradila u južnim delovima Konga od 1921. do 1932, regrutovano je 127.250 muškaraca, od kojih je 14.000 nestalo. U zapadnoj Africi, Francuzi su u Drugom svetskom ratu mobilisali 211.000 Afrikanaca, a 169.000 učestvovalo je u bitkama u južnoj Francuskoj. Ubijeno je 24.762, a ništa se ne govori o mnogima čija sudbina nije poznata. Za vreme sedmogodišnjeg rata u Alžiru, francuska vojska pobila je između 350.000 i 400.000 civila.
BELGIJA
Belgijski kralj Leopold II odgovoran je za smrt 15 miliona ljudi u današnjem Kongu. Ovaj zlotvor držao je u privatnom posedu čitavu jednu državu i postao vladar teritorije 80 puta veće od njegove Belgije. Tako je postao apsolutni gospodar života i smrti za 20 miliona ljudi koji su na prostorima današnje Demokratske Republike Kongo živeli vekovima pre dolaska “belog čoveka”. Pod parolom “nauke i progresa”, Leopold je porobio čitav narod, pretvarajući Kongo u ličnu plantažu. Za red i mir bila je zadužena kraljeva privatna vojska. Eksploatacijom prirodnih bogatstava Konga, Leopold II stekao je ogromno bogatstvo. Novac je dolazio od prodaje slonovače, a kasnije i gume. Celokupna populacija kraljeve privatne države besplatno je radila bez bilo kakvih prava na prikupljanju biljnih sokova od kojih se pravila guma. Svako selo imalo je količinske kvote koje je moralo ispuniti. Ako ne bi uspeli, mnogima su odsecane genitalije, noge i ruke, bez obzira da li se radilo o muškarcu, ženi, starcu ili detetu, dok su drugi kažnjavani udarcima bičem od kože nilskog konja. Od 20 udaraca bičem ljudi bi gubili svest, a od 100 umirali. Leopold II, koji je umro 1909. godine, nikada nije kažnjen za varvarske zločine protiv naroda Konga.
HOLANDIJA
1602. godine, Holanđani osnivaju organizaciju kako bi omogućili slobodnu prodaju i nabavku robova za svoje azijske kolonije, a 1604. stvaraju vlastitu oazu za hvatanje roblja u Africi koju su nazvali Obala robova. Holanđani su prvi osmislili masovni prevoz robova, a za manje od 40 godina, polovina stanovništva holandskih kolonija u Aziji bili su robovi. Godine 1621, osnivaju kompaniju kojom su trebali iz Obale roblja osigurati dodatnu radnu snagu na plantažama na Karibima. Ova kompanija transportovala je 550.000 robova do Kariba i Južne Amerike. Holanđani su vladali Indonezijom punih 350 godina, eksploatišući prirodna bogatstva do maksimuma. Nakon Drugog svjetskog rata, Holanđani su u Indoneziji počinili brojne zločine i masakre. Na Božić 1946, holandske specijalne jedinice ubile su hiljade Indonežana u južnom Celebesu. Devetog decembra 1947, holandska kraljevska armija Istočne Indije na ostrvu Javi ubila je 431 muškarca. U vrijeme kolonijalnog rata ubijeno je 150.000 Indonežana.
Zločini nemačkih vojnika u Namibiji
Iživljavanje Holanđana u Indoneziji
Prvi genocid u 20. veku počinile su nemačke snage u jugozapadnoj Africi, kada su 1904. godine ubile više od 80.000 Namibijaca iz plemena Nama i Herero. 3. maja 1904, car Wilhelm II šalje u Namibiju Adriana Dietricha Lothara von Trotha, koji postaje vrhovni komandant nemačkih jedinica. Van Troth stiže s 14.000 vojnika u Namibiju i izjavljuje: “Afrička plemena umreće nasilnom smrću. To je bio i ostao zadatak moje politike, u ostvarenju tog cilja služiću se terorom i okrutnošću. Istrebiću afrička plemena morem krvi.“ Dan pre bitke kod Waterberga, Troth je opisao plan: “Opkoliti Herere kod Waterberga i uništiti, a zatim osuditi na smrt.” Drugog oktobra 1904, von Troth šalje upozorenje ustanicima: “Ja, veliki general nemačke vojske, šaljem ovo pismo Hererima. Narod Herera mora napustiti zemlju. Ako odbije, nateraću ga topovima. Svaki pripadnik Herera, koji se zatekne unutar nemačkih granica, biće smaknut. Neću poštedeti ni žene ni decu. To su moje reči Herero narodu.”
Ohrabreni ovakvim stavom svog komandanta, nemački vojnici ubijali su pripadnike plemena Herero bez milosti i silovali mlade Herero žene pre nego što bi ih ubili ili proterali u pustinju. Nakon rata, nemački eugenički stručnjaci tražili su od nemačkih kolonijalnih snaga da prikupe i pošalju u Berlin lobanje i ostale delove tela pobijenih iz plemena Nama i Herero. Neki ljudski ostaci korišćeni su u eksperimentima, a većina prodata kolekcionarima širom Evrope.
Krvava zastava - simbol genocida nad indijancima
Kada su stvorene Sjedinjene Države, Indijanci su smatrani divljacima zbog čega su ubijani u kontinuiranim napadima. Pokolj američkih Indijanaca i danas se u istorijskim udžbenicima prikazuje kao nešto normalno iako su zločini izvedeni s unapred planiranom namerom i sistematski do konačnog istrebljenja američkih domorodačkih plemena. Prvo legalno “humano” preseljenje Indijanaca počelo je 1830. godine, a 1859. godine u Teksasu više nije bilo Indijanaca. Do kraja 19. veka, belci su uništili između 12 i 15 miliona Indijanaca ubistvima i bolestima, od kojih su male boginje bile najsmrtonosnije. Genocid na tlu Amerike smatra se najmasovnijim genocidom u istoriji ljudskog roda. Indijance je istrebila civilizacija u najvećem genocidu u istoriji, civilizacija koja samu sebe smatra najvećim zagovornikom poštovanja ljudskih prava u svetu.
ŠPANIJA
Špansko Carstvo bilo je prvo istinsko svetsko kolonijalno carstvo. Špansko Carstvo doživelo je vrhunac u 16. i 17, a kraj u 19. veku osamostaljenjem kolonija u Južnoj Americi i gubitkom ostalih kolonijalnih poseda. Kolonizacija je započela nakon što se Kristofer Kolumbo 1493. godine vratio iz Zapadne Indije. Nakon toga, španska kraljica Izabela I Kastiljanska odobrila je pohode na novootkrivene prekomorske posede. Širenjem carstva, Španija je širila i verska učenja Katoličke crkve i pokrštavala lokalno stanovništvo. Domorodačko indijansko stanovništvo bilo je izloženo zlostavljanjima, pljački, prisilnom radu i regrutovanju u vojne jedinice. U velikom broju umiralo je od zaraznih bolesti, kao što su grip, boginje i tifus. U osvajanju novih kolonija, veliku ulogu imali su konkvistadori koji su vršili strahovita nasilja nad domorocima. Većina konkvistadora okrutno je postupala s naseljenicima regija koje su osvojili – ubijali su, porobljavali, silovali, pokrštavali domorodačko stanovništvo, nametali upotrebu španskog jezika, uništavali njihove običaje i kulturu i na ostale načine zlostavljali stanovništvo.
PORTUGAL
Uz Špansko kolonijalno carstvo, portugalsko kolonijalno carstvo najstarije je kolonijalno carstvo u istoriji. Trajalo je šest vekova, od 1415. godine, do povlačenja iz Makaoa 1999. i nezavisnosti Istočnog Timora 2002. godine. Prekomorska ekspanzija Portugalaca počela je 1488. godine kada je Bartolomeu Dias oplovio Rt dobre nade, zatim je usledilo putovanje Vaska da Game do Indije 1498., te otkriće Brazila 1500. godine. Kada su stigli s okena na istočnoafričku obalu, Portugalci su odmah počeli pljačkati i paliti. Od svih kolonijalnih sila, Portugalci su najviše robova izvezli iz Afrike u Ameriku. U Portugalskoj Africi domorodac je mogao poboljšati društveni položaj kroz sistem asimilacije. Ako je htio postati prilagođen, morao se obratiti mesnom sudu i dokazati da zna čitati i pisati portugalski, da je katolik, da je materijalno nezavisan i ima volju napustiti domorodačke običaje i početi živeti na evropski način. Za manje od 100 godina, portugalskim osvajanjima uništeno je ono što je stvarano vekovima.
jun 2022
БРИТАНЦИ СУ ЗА 185 ГОДИНА ВЛАДАЊА ИНДИЈОМ ПОБИЛИ И УМОРИЛИ ГЛАЂУ 85 МИЛИОНА ЉУДИ!
- ИСТРАЖИВАЊЕ: МАСАКРИ И ВЕШТАЧКИ ИЗАЗВАНЕ ГЛАДИ – ГЕНОЦИД ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ У ИНДИЈИ - Јово Вукелић недељник Репортер 04.јун 2018.године
-
У индијским државама Западни Бенгал (посебно области Бирбума и Муршидабада), Бихар, Орису, Џарканд и Бангладешу од 1765. до 1773. године од глади умрло безмало 10 милиона људи
-
Индијски историчар Амаресх Мисра тврди да је и у геноциду 1857. убијено 10 милиона људи након што је 10. маја те године у граду Меруту избио масовни устанак у којем су учествовали и муслимани. Устаници су убрзо, за неколико дана, освојили Делхи и велике делове северне Индије. Британци су у тим ратним походима за гушење устанка, који су потрајали неколико година, палили и пљачкали градове и села, убијајући сво цивилно становништво
-
Мушкарци, жене и деца Амритсара окупили су се 1919.у парку Јалианвали како би се чуо њихов глас против глади, недостатка посла и угњетавања од стране Британаца. Енглези су изненада блокирали све улазе у парк и отворили ватру на Индијце из свог расположивог оружја. За десет минута непрекидне паљбе убили су хиљаду, а ранили још 1.100 људи
-
Један од најгорих злочинаца био је подкраљ Индије (1876. - 1880.) “Месар” лорд Е.Д. Лyтон. Он је организовао горе концентрационе логоре од каснијих – нацистичких, као што је напр. Бухенвалд, (у којем је оброк затвореника имао вредност 1.627 калорија, а за Индијце је био 1.500 калорија. Још се за тај оброк морало радити 9 сати
-
Винстон Черчил је најодговорнији за масовну смрт Индијаца од глади 1943. Тада је рекао: “Мрзим Индијце. Они су зверски народ са зверском религијом. Сами су криви за глад јер се коте као зечеви“
ИНДИЈЦИ су за Британце били нижа врста људи, раса недостојна белог човека, бића другог реда и према њима су се понашали као према животињама у току своје вишевековне владавине Индијским подконтинентом. Најстрашнији примери људског садизма, бруталности и малтретирања и зверских убијања забележени су у Британској Индији.
Можемо ли глад класификовати као геноцид?
Можемо, јер су глад у Индији плански проузроковали Британци.
Што се тиче непрегледних серија глади од 1765. године у Индији, Бангладешу и Пакистану па наредних осам година, све до 1773, последице су биле милиони умрлих. Глад је према непотпуним подацима убила чак 10 милиона Индијаца, трећину претежно бенгалске популације. А могла се наравно избећи без већих тешкоћа, хране је било, али је британски окупатори нису дали, јер не би стицали огромне профите.
Џон Фиске, познати амерички историчар, у својој књизи „Невиђени свет“ написао је „да је та глад била гора од „Црне смрти“ (болест слична куги или еболи) која је харала Европом средином 14. века“.
Током власти индијских Могула (принчеви и шахови), од сељака се захтевало да плаћају данак од 10-15 одсто пољопривредних прихода, што је омогућавало лагодан живот владара, али и сигурност за сељаке у случају да усеви пропадну . Међутим 1765. године британска Источноиндијска компанија (која је имала сурову приватну војску) приморала jе могулског шаха Алама III на Споразум којим је преузела скупљање овог данка и подигла га на 50 одсто. План британских окупатора био је дехуманзација Индијаца како би се приказали као дивљаци, пагани и неверници који су уронили у “таму хиндуизма”. Треба нагласити да су у Британији, у Источно-индијском колеџу, створене све тадашње британске сулуде теорије “социјалног инжењеринга” које су довеле до геноцида у Индији и другим земљама.
Провинцију Бенгал-Бихар-Ориса купили за 26 рупија
Британски завојевачи су 1765. године откупили индијску провинцију Бенгал-Бихар-Ориса за само 26 рупија! Желели су, после тешких борби са побуњеним сељацима, да покажу своју доминацију и моћ остатку потконтинета. Тражили су да се сви устаници предају.
Глад је посебно била ужасна 1768. и 1769. године у индијским државама Западни Бенгал и Бихар, али је погодила и Орису, Џарканд и Бангладеш.
Бенгал је најгоре прошао, а посебно области Бирбума и Муршидабада. Хиљаде породица су напуштале своје домове у нади да ће храну наћи на другоом месту, али је нису нашле. Они који су остали су умрли. Британци су се понашали као да се ништа драматично не дешава. А умирали су милиони, нарочито деца.
И када би одлучили да полумртвим људима дају и минимум хране Британци би од њих захтевали да за њу прво морају да раде. Већина је била толико исцрпљена да су скоро сви умрли пре него би храну добили.
Током ове велике глади у Бенгалу, Британци су чак из ове провинције одвели сву стоку и однели пиринач и друге прехрамбене намирнице и продали их ван Индије. Британци су на пољима пиринча и житарица након тога садили мак (опијум) како би га извозили у Кину и зарађивали огромне суме новца. И зато је од глади убрзо умрло 10 милиона Индијаца.
Због глади су избијали масовни немири, а Британци су стварали казнене одреде па су на застрашујуће начине убијали људе, а најпопуларнији начин убијања непослушних био је да завежу човека за врх топа па га разнесу хицем!?!
Тако је глад владала Индијом, земљом која није знала шта је глад до доласка Британаца. Они су Индијце заиста сматрали нижом расом.
Индијски писац и историчар, Амаресх Мисра тврди да је Британија „починила још један – највећи геноцид у историји света, баш у Индији“.
Он описује догађаје везане за тај страшни чин.
За време британске колонијалне власти у Британској Индији, или Индијском царству ( коју су сачињавали Индија, Пакистани Бангладеш, Шри Ланка), 10. маја 1857. је у граду Меруту избио масовни устанак хиндуистичког и муслиманског становништва против британских властодржаца. Устаници су убрзо, за неколико дана, освојили Делхи и велике делове северне Индије. Узроци устанка били су немилосрдна експлоатација и израбљивање (рад до смрти) сељака и радника, пљачкали су их и пребијали.
Тада је (1858.) британска војска у Индији кренула у сурову противофанзиву да угуши велику побуну.
У британским историјским књигама ова огромна побуна Индијаца је дрско приказана као обична ратна операција за враћање подручја које су освојили устаници. У побуни су учествовали и милиони сељака, који су тада побијени.Гесло Албиона је било: Индијци су робови које треба убијати.
Масакрирано 10 милиона људи!
Индијски историчар, Амаресх Мисра из Бомбаја, тврди: „Британци у тим ратним походима за гушење устанка, који су потрајали неколико година, побили близу 10 милиона људи! Казнене експедиције палиле су и пљачкале градове и села, убијајући сво цивилно становништво. То је највећи геноцид у историји човечанства“.
Он је о том геноциду написао књигу под насловом „“1857 – The Real Story of the Uprising” (1857. – „Стварна прича о Устанку“).
Мисра у књизи показује како су Британци били јако окрутни и убијали сваког Индијца који се супротставио британским освајачима. Многи градови и села су потпуно уништени и спаљени. Мисра то поткрепљује са више поузданих извора.
Масовне смрти хиндуистичких и муслиманских устаника потрђују и тадашње британске колонијалне власти, која је после тог устанка забележила драстичне губитке становништва у појединим регионима Индије. У неким подручјима се број становника смањио за једну петину, у другим за четвртину, а понегде чак за трећину.
У британским историјским књигама се тај догађај фалсификује и приказује као “индијска побуна” или “индијска непослушност”. Геноцид је скриван и приказан чак као некаква оправдана борба британских колонијалних власти против побуњеника. Нико никада није одговарао за ове масакре који по дефиницији јесу класичан геноцид!
Један од најгорих злочинаца био је подкраљ Индије (1876. - 1880.) “Месар” лорд Е.Д. Лyтон.
Он је организовао горе концентрационе логоре од каснијих – нацистичких, као што је напр. Бухенвалд, (у којем је оброк затвореника имао вредност од 1.627 калорија, док је Темплеов био 1.500 калорија). За тај оброк морало се радити 9 сати. Овај Лyтон, издао је наредбу да се свака вест о убијању или масовном умирању од глади у Индији суспендује и забрани објављивање. Уведени су строги закони ратне цензуре да се не би сазнала истина о масовним убиствима и злоделима.
Прећуткивање геноцида у британској историографији
Британски историчар Саул Давид, оспорава тврдње Амаресха Мисре, и каже да он претерује. Једноставно, на делу је прећуткивање масакра у британској историографији.
Али, и други индијски научници - као Амар Фарокви (Amar Farooqui), професор историје на Универзитету у Индији, потпуно се слажу се Мисром.
Фарокви каже: „Дуго је владало је дуго ћутање о тим догађајима и британској тиранији. Није се могла изнети истина, није било слободе. Тек сада су пронађена сведочанства Индијаца из тог времена, која показују другу страну те трагичне историје“.
Вођени само профитом, Британци су током своје колонијалне владавине у Индији плански доводили до читаве серије великих глади због којих су десетине милиона људи умрли за скоро 200 година владавине Албиона и Источноиндијске компаније.
Британци су имали задатак да максимално експлоатишу природне ресурсе Индије и никакви обзири према становништву нису постојали. Светили су се сурово за најмању непослушност народу Индије у свакој прилици.
Ова британска политика систематског масовног убијања народа је врло слична оној нацистичкој о уништењу “непожељних”. И била је много масовнија и трајнија. Иритирани због тога што су приходи од опорезивања некада мањи од очекиваних, масовно и брутално су убијали „нижу расу“ (Индијце) . често из чистог беса, освете. Сматрали су Индијце „циганима“, безвредним бићима, робовима без икаквих права.
Планско убијање сељака и гајење мака
Потом, Британци су почели да издају наређења сељацима које културе треба узгајати, с обзиром да су их извозили. Сељаци навикли на узгајање пиринча и поврћа тада су морали да узгајају углавном мак (због опијума). Најважнији извозни артикал Британске Индије био је опијум. Целу производњу мака и продају опијума водила је опскурна британска Источнондијска компанија. Профитерски мотив експлоататора довео једо катастрофалних и разарајућих последица. Сељацима британске власти уопште нису хтеле да помогну, плански су их убијале.
Велика бенгалска глад у току ратне 1943. године је најпотреснија зато што је достављањем хране лако могла бити избегнута беспотребна смрт три милиона људи.
Британски премијер Винстон Черчил био је најодговорнији за ту масовну смрт од глади 1943. Редовно је помоћ упућену Бенгалу преусмеравао војним трупама. Тада је рекао: “Мрзим Индијце. Они су зверски народ са зверском религијом. Сами су криви за глад јер се коте као зечеви“.
Овом изјавом ушао је у историјске анале геноцида и бесчашћа. Потом је у Бенгалу умрло чак три милиона људи, а британски и канадски бродови пуни хране пловили су поред обала Бенгалског залива. Британске власти су у првих 7 месеци 1943. из Индије извезле чак 700.000 тона пиринча “за потребе британске војске и цивила”.
Злочином против човечности и бруталним масакром 1919. у Амритсару илустроваћемо причу о једној од најсуровијих владавина у историји света.
Мушкарци, жене и деца Амритсара окупили су се у парку Јалианвали (окружени зидовима) како би се чуо њихов глас због глади, недостатка посла и угњетавања од стране Британаца. Енглези су изненада блокирали све улазе у парк и отворили ватру на Индијце из свог расположивог оружја. За десет минута непрекидне паљбе убили су хиљаду, а ранили још 1.100 људи. Око 100 жена и деце покушали су да се спасу спуштајући се у средишњи бунар, али су се сви удавили.
А комадант који је издао наредбу да се пуца - Региналд Дyер - хваљен је због овог подвига!
Британска јавност скупила је тада 26. 000 фунти за њега (милион данашњих долара) уз мото “захвалност човеку који је спасао Индију”.
Треба констатовати да после одласка Британије из Индије (1947.) у овој земљи нико није умро од глади!
Али су Британци оставили беду и сиромаштво и хаос у односима између муслимама и хиндуса, избили су оружани сукоби који су однели око два милиона мртвих.
Уместо осуде и суочавања са енормним злочинима британска државна, политичка и војна врхушка о својим ратним злочиницима и творцима геноцида пише и тада и данас похвалне књиге, подиже имспоменике и даје њихова имена улицама.
februar 2020
...na čelu okupirane i porobljene države kolonije se "demokratskim" procesom zvanim izbori, neprekidno smenjuju unapred određeni miljenici korporativnobankarske oligarhije.
Guverneri kolonija potom čine sve da ispune direktive svojih poslodavaca....privatizovati sve i predati im u ruke prirodna bogatstva, ono malo prosperitetnih kompanija i preostale profitabilne resurse, smanjiti socijalna davanja ili ih ukinuti, otpustiti na desetine hiljada radnika a pri tom ne obezbediti mogućnost zaposlenja armiji nezaposenih, preostalima koji rade smanjiti maksimalno cenu rada (jer uvek ima onih koji će ih zameniti ako im se to ne dopada) i pretvoriti sve nas u poslušno roblje....
Budućnost svake države su deca i mladi...ti mladi nemaju izbora nego traže načina da pobegnu negde gde će omogućiti sebi kakav takav život dostojan čoveka i ne vraćaju se, dabome...ovde nema ko da sklapa brakove a ako nema brakova nema ni dece...zemlja se prazni, nacija odumire a država sigurno postaje korporacija globalne vlastele u kojoj više nema koga da joj se odupre ( mada nema ni sada jer su većini isprani mozgovi)....
U međuvremenu na plaćeničkim medijima neprekidno slušamo ode i pohvale korporativnobankarske oligarhije svojim poslušnim izvršiocima direktiva - sve opisano tako dobro rade i neverovatno su uspešni! Naravno i izmučeni građani su isto tako uspešno ubeđeni da ih čeka neka svetla toliko im puta već do sada obećana budućnost i čvrsto veruju svojim vođama a kako i ne bi jer im je to znanje toliko puta iz dana u dan utiskivno medijskim hipno veštinama, u mali mozak...iako naslućuju da smo svi negde blizu ivice ambisa koji se nazire, nema potrebe za panikom jer vođa sigurno zna put do dna gde nas napokon čeka večna slava ...
