EU - Evropska Unija
“Prilikom stvaranja EU javni cilj bio jedan, a skriveni sasvim drugi. Stoga su „ljudi žrtve jedne od najvećih kolektivnih obmana XX veka.“
Christoper Booker i Richard North u delu Velika obmana
“U Evropskoj uniji po svim velikim pitanjima odluke donosi šačica moćnih interesnih grupa – predstavnika specijalnih interesa šačice velikih banaka i divovskih multinacionalnih korporacija, bilo da se bave hranom, energijom ili industrijom.”
William Engdahl
"Zapadnu civilizaciju će postepeno ali i neumitno sahraniti unutrašnji razvrat i truljenje kulture."
Osvald Špengler
jul 2023
Pandemija korone potpuno je ogolila sve slabosti EU, a to je i vreme kada kancelarka Merkel odlazi sa trona najmoćnije zemlje Evrope… Kako ocenjujete njenu vladavinu?
– EU je zamišljena kao globalistička policijska država kojom rukovode birokrate iz Brisela, uništavajući članice te iste EU. Njih je „Bregzit“ izbezumio. Zbog toga sada ne mogu tolerisati lidere poput Viktora Orbana u Mađarskoj, koji brane suverenitet svoje zemlje. Za 16 godina Merkelova je efikasno uništila veći deo Nemačke, nekada vodeću industriju visoke tehnologije, njenu električnu mrežu, socijalnu podršku starijim osobama, medicinsku negu itd. Danas vidimo nemačke penzionere kako kopaju po smeću. Njen neslavni doček migranata „Možemo to učiniti“ iz 2015. godine odrazio se kao katastrofa na svim nivoima.
Frederik Vilijam Engdal 09.08.2021.
jun 2023
MIT O ZAPADNIM VREDNOSTIMA - ZABLUDE O EuROPSKIM VREDNOSTIMA - Naša akademska i medijska elita nije u stanju da kritički posmatra „zapadne vrednosti". Ona im se jednostavno divi, slično kao što se nekada divila Brozu i njegovom titoizmu - Izvod iz članka Igora Ivanovića
Ako često imate opravdane sumnje u EU ili se ne slažete u celosti sa politikom Brisela, nesporno je da i tada svi moramo težiti evropskim vrednostima – ponavljaju nam svakodnevno posle Petog oktobra u medijima – jer su zapadne vrednosti univerzalne i nemaju alternativu u drugim civilizacijama. Odavde logično ishoduje da su evropske (zapadne) vrednosti nastale u Evropi kao kolektivnoj političkoj zajednici, i da zato prevashodno čine skup vrlina jednog istorijskog društva. Suprotno od njih, hrišćanske vrednosti stvaraju unutrašnju vrlinu svakog pojedinačnog čoveka, koji samo iskušenjem sopstvenog srca sledi put do „carstva nebeskog“. Ako su nekada te evropske zajednice i taj hrišćanski čovek možda i koračali zajedno, danas u EU nema mesta za oboje: nepoželjan je ne samo hrišćanski čovek već je nepoželjan i Hristos vere, jer obojica smetaju evropskom čoveku na putu do „carstva zemaljskog“. Iz istog razloga kao i pre dva milenijuma kada je razapet istorijski Isus.
Karta EUrope - kolonijalne sile nekada (i sad) u Africi, danas u šakama drže ostale države EUrope
Fariseji iz Judeje su ispod hramskih terasa imali narod, koji je činio njihovo javno mnjenje. Savremeni fariseji i njihovi izvestioci imaju medije preko kojih se obraćaju našem narodu. Zato je predstava našeg čoveka o evropskim vrednostima poput veštačkog sunca u medijskom solarijumu, njegov utisak „u boji“, najčešće suprotan sopstvenom iskustvu „od krvi i mesa“. I zato u medijskom prostoru caruju beskonačne reprize o nužnosti našeg evropskog puta, patetične sapunice o evropskim vrednostima i malograđanski polet osvajanja nekakvih poglavlja na putu ka „uređenoj porodici evropskih naroda“.
Raspeće logike
Samo dosadne fraze, samo isprazne parole, samo nesadržajne reči. Bodrijar je zapisao da je zapadna civilizacija u prednosti nad drugim civilizacijama zbog dva specifikuma koje poseduje: individualnost i sveobuhvatnost. Ko danas na Zapadu (i kod nas) izučava Kanta, uči Getea ili čita Prusta kada govori, mašta ili razmišlja o zapadnim vrednostima?! Špengler je Zapadu predvideo nužnu propast zbog organskog karaktera civilizacija koje se rađaju, stasavaju, zreju, postoje, stare i umiru. Smatrao je da će zapadnu civilizaciju postepeno ali i neumitno sahraniti unutrašnji razvrat i truljenje kulture. Ko danas sme da porekne ove tvrdnje okružen masivnom medijskom paljbom čija municija gađa tradicionalne porodice ili pojedince sa jasnim polnim i nacionalnim identitetom?!
Naša akademska i medijska elita nije u stanju da kritički posmatra „zapadne vrednosti“, više zbog neobrazovanja, a manje zbog kukavičluka. Ona se jednostavno divi: slično kao što se nekada divila Brozu i njegovom titoizmu. Za nju je sve što dolazi sa Zapada napredno i uzorno, sve treba prihvatiti bez rezerve. Mnogi iz ove elite nisu blagonakloni prema američkom svetonazoru, neki su protiv EU, a ima čak i onih koji sa simpatijama gledaju prema Rusiji. Ali niko se ne usuđuje da postane jeretik koji se drznuo da posumnja u zapadne (evropske) vrednosti.
Kao na raspeću Logike: svi znaju da nas je Zapad kroz istoriju ili pokoravao ili podržavao naše okupatore, u prošlom veku bombardovao nekoliko puta, ubijao našu nejač u svim ratovima, varao u mnogim sporazumima , lagao na
na mnogim zakletvama, uvodio nam zverske sankcije i donosio neprijateljske rezolucije protiv nas, podržavao u kontinuitetu sve naše neprijatelje na Balkanu, pljačkao nas i u ratu i u miru, otimao nam teritorije i najbolje kadrove, satanizovao nas u medijima kao niži narod: i posle svega naša elita zaključuje da su zapadne vrednosti ipak neupitne?! Hoće li posle raspeća Logike doći i njen vaskrs?
Dok pere ruke, o čemu naša intelektualna javnost misli kada govori o tim „evropskim (zapadnim) vrednostima“? O provincijalnoj iluziji kroz koju se prelamaju svetla zapadnih metropola? O političkoj religiji više civilizacije koja se mora nametnuti kolonizovanim provincijama? Ili bez ikakve ideologije samo o punom stomaku: o putovanjima, provodima, garderobi, restoranima, šopinzima, komforu i luksuzu preko kojeg se nada da će zatrpati duhovnu deponiju unutar sebe? Možda u samoporicanju sopstvene tradicije i samomržnji prema narodu iz koga potiču slute jedini put do evropskih vrednosti? A možda je i naš kolektivni kompleks niže vrednosti prema zapadnoj civilizaciji – bez obzira na generaciju, obrazovanje, bogatstvo ili ugled – toliko jak da naša elita samo smelije govori u ime svih nas?
Mit o Zapadu (Zapadni mit). Nastao je u predstavi generacije isključivo kroz popularnu kulturu i prateći nagon konzumerizma. Njegov najjači magnetizam je bio u prividu slobode koji se ogledao u nepostojanju brutalnih zabrana, u neisključivosti, u odsustvu verbalne cenzure. I pored prividne različitosti u odnosu na „sivi i teški“ komunističko-partizanski mit, ovaj svetlucavi i zavodljivi mit je imao sa njim i puno sličnosti: materijalizam, ateizam, progresivizam, kao i ideologiju utemeljenu na ljudskom snu o zemlji dembeliji. Ovaj mit nije imao nikakve potrebe za duhovnim sadržajem: nije tražio žrtvu zbog višeg bića; nije tražio žrtvu za nova pokoljenja; nije tražio žrtvu zbog iščekivanja blagostanja u neizvesnoj budućnosti. Zapadni mit je ponudio blagostanje „sad i ovde“. Ako bi predstavu o njemu trebalo da simbolizujemo u nekom događaju ili ličnosti, onda bi najlogičniji izbor bio segment iz „Legende o velikom inkvizitoru“ u kome Seviljski kardinal pita vaskrslog Hrista zašto se vratio, jer niko od ljudi ne želi da ga sledi žrtvujući se zbog „carstva nebeskog“, već samo traži sreću u „hlebu zemaljskom“.
Srećan Uskrs!
Dugo možemo nabrajati sva nedela zapadne civilizacije: genocid se istorijski u najvećoj meri svrstava u „zapadne vrednosti“, ideologija rasizma, kolonijalizam i neokolonijalizam, imperijalizam, robovlasništvo, pljačkanje naroda i zemalja širom sveta, napad na tradicionalnu porodicu, atak na personalni identitet, zavođenje ideologije homoseksualnosti, forsiranje veštačke inteligencije, masovno špijuniranje pojedinaca putem društvenih mreža, cenzurisanje nepoželjnih sadržaja i sve učestalije uskraćivanje slobode mišljenja...
Još dugo možemo nabrajati sva nedela zapadne civilizacije, kao što još duže možemo nabrajati sva njena velika dela. Nema sumnje da je zapadna civilizacija ogledna i po mnogo čemu uzorna za čovečanstvo. Ali njene vrline su nama postale svetinje, predstava o evropskim vrednostima postala je dogma. Zapadni mit je ovladao nama – generacijom – ovladao našom intiligencijom, mit o nekavim neistorijskim i neupitnim vrednostima. Ali svaki atom tih vrednosti, svaki molekul njihovog sjaja, smrdi na zloduh prošlosti. Kada se naša malograđanska javnost divi evropskim prestonicama i njihovim grandioznim građevinama, morala bi bar da zna da su svaki kamen na pločniku i svaka cigla na zgradi natoljeni krvlju nekog nezapadnog mučenika – „nižeg bića“. Na nesreću, često i nakog našeg direktnog pretka.
Kada naša intelektualna javnost poštuje zapadnjake kao građansku gospodu i kao džentlmene, neka se seti koliko je puta ta ista gospoda skinula masku sa plemićkog lica i pokazala svoj satanski izraz. Neka se samo zapitaju koje bombardovanje Beograda i Jugoslavije je bilo zlokobnije po nedužan srpski svet: ono nemačko iz 1941. godine ili ono savezničko iz 1943. i 1944. godine? Nije samo besomučna količina bačenih bombi na srpski narod spojila ova dva naizgled suprotna bombardovanja, a nisu ih spojili ni samo identični civilni ciljevi: bolnice, škole, porodilišta, sirotišta, internati, biblioteke…
Spojilo ih je i to što su i Nemci sa okupatorke strane, kao i Englezi i Amerikanci sa savezničke strane, ispisivali ćirilicom po bombama koje su bacali: Srećan Uskrs! U vreme kada genaral Mihailović po šumama i proplancima spašava preko 500 američkih pilota tokom 1944. godine u operaciji „Halijard“, njihove kolege bombarduju srpsku decu po gradovima! Samo pola veka kasnije njihovi sinovi bombarduju nedozvoljenim kasetnim bombama novomučenicu Milicu Rakić.
A nama, kao generaciji okrenutoj Zapadu i u odnosu sa Zapadom, šta drugo preostaje nego da, braneći se od nevolja oporim humorom, izgovorimo parafrazu čuvene replike: „Nadam se da će nam Đura oprostiti što nas je tukao“. Ili da zagrljeni oko logorske vatre zapevamo parafrazu stihova kojima su nas u školama učili od malena: „Druže Tito mi ti se kunemo, da sa evropskog puta ne skrenemo“.
Izvor Novi Standard
januar 2020
U EU postoje države prve, druge, treće, četvrte, pete kategorije...Baš kao što postoji jaz između siromašnih i imućnih kada je u pitanju građanstvo, takođe postoje države iz kojih potiču moćne korporacije i banke i u kojima narod pristojno živi i naravno države pete ili već koje kategorije čiji im narod služi kao robovska radna snaga.... i umesto da građani žive u svojim državama Bugarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Poljskoj itd itd ili Srbiji, traže hleba i rada u državama prve kategorije Nemačke pre svih.
Takva EU je potrebna samo bankarima i korporacijama i uspavanom građanstvu država u kojima se iole pristojno živi a šta ćemo sa opstankom ostalih zemalja koje se ubrzano prazne i u kojima narod ne živi pristojno iako je u EU?
Takva EU nam nije potrebna već , kao što jednom reče De Gol, zajednica suverenih, nezavisnih država Evrope koje će imati otvorene granice i što pravičniju ekonomsku saradnju...da se to bogatstvo napokon zaista prelije u sve delove Evrope a ne da se zgrće samo u Nemačkoj, Holandiji, Austriji ili već....
januar 2020
- u svet bez kompleksa svog identiteta - nama nije potreban taj kompleks Zapada, taj kompleks niže vrednosti, taj inferiorni odnos prema Zapadu...
- i nije EU Evropa, Evropa je širi civilizacijski pojam od EU...EU je jedna politička tvorevina, GLOBALISTIČKA tvorevina koje danas ima a sutra je neće biti - Evropa ostaje i kada EU ne bude više.
- vraćanje Evrope nacionalnih država, Evropi nacija za koju se zalažemo.
- Evropska ideja je da svako živi u svojoj nacionalnoj državi i slobodno uređuje svoje društvo i državu onako kako želi. Treba da sarađujemo na nivou Evrope nacija sa međusobnim poštovanjem i na ravnopravnim osnovama - To je Evropa!
- Evropa nije da vam centralni komitet iz Brisela svakoga dana putem "faks-demokratije" ispostavlja šta ćete vi danas raditi u Srbiji. I nije slučajno da se briselski komesari zovu baš tako kao u komunističko vreme kao u Sovjetskom Savezu. Mi nismo voleli takav Sovjetski Savez a ne volimo ni takvu EU!
Boško Obradović
januar 2020
Razumni ljudi su svesni koliko se samostalnosti i suvereniteta gubi ulaskom u nadnacionalnu megakorporaciju kao što je EU i kojom preko Evropske komisije upravlja korporativno-bankarska oligarhija. Zašto bi ulazili u korporaciju i zašto da njima upravlja globalistička mafija, zašto da večito gladni profita i političkih manipulacija uništavaju živote njihovih građana. Zašto moraju biti potčinjeni ekonomskim interesima moćnika?
Da je EU zaista zajednica ravnopravnih naroda i država i da iza nje ne stoje interesi bankarsko-korporativnog kriminala, bila bi to druga priča.
Kada ekonomsko slabim državama praktično upravljaju korporacije i banke moćnika, maksimalno izrabljujući radnu snagu za minimalnu platu (12-časovno radno vreme i rad subotama), čovek se zapita treba li mu takva evropska budućnost. Primoran je da beži u razvijene zemlje da bi pristojno živeo dok njegova zemlja polako kopni i nestaje...svakodnevno po minimum 5 autobusa (iz svake zemlje) odvozi radnu snagu sa ovih prostora na Zapad - samo naivčina i dalje veruje da je sve uredu te da nam ti bankari i korporatisti sa sedištima u Londonu i Njujorku ili jezuiti iz Vatikana žele dobro.
januar 2020
Ništa se nije promenilo u politici globalističke vlastele! EU je privatna nadnacionalna megakorporacija globalističke mafije ( Bankari/korporatisti/cionisti (City of London i Volstrit) Vatikan /evropsko crno plemstvo na čelu sa Vindzorima) u kojoj neće biti država a potom će postepeno nestajati i narodi da bi se napokon dobila jednolična poslušnička robovska masa ljudi bez dostojanstva i slobode! U Srbiji je kao što možemo i sami zaključiti nastupilo jednoumlje (baš kao i tokom II sv. rata tokom okupacije) - apsurd - iako je više od polovine stanovništva protiv ulaska u EU na vlasti pa čak i u celoj skupštini nalaze se poslušnici Brisela - svi su za ulazak zemlje u EU - jednoglasno! Slučajno? Novac globalističke mafije i uopšte moć koju ima, uspešno je formirala postojeću sliku Srbije, zemlje koja nestaje - 1,7 miliona penzionera, starosna struktura stanovništva
koja će se uskoro urušiti i prepoloviti populaciju koja se ionako topi belom kugom, masovnim odlaskom upravo u bogate države pod direktnom kontrolom globalističke vlastele gde će se stopiti sa tamošnjom masom pristiglom sa svih krajeva sveta, teškim siromaštvom i sve gorim socijalnim problemima!
januar 2020
EU – TVOREVINA GLOBALNE VLASTELE - Nakon II sv. rata u skladu sa planovim globalne vlastele, stvaranja Novog svetskog poretka, pored stvaranja UN, počeo je sa realizacijom program formiranja Sjedinjenih Evropskih Država. Ljudi iz redova vlastele/manipulatora koji su stajali u pozadini Evropske zajednice, danas Evropske unije, bili su Žan Mone (Jean Omar Marie Gabriel Monnet (Kom. 300)), sin francuskog trgovca žestokim pićima; grof Richard N. Coudenhove Kalergi (Kom. 300) iz Austrije; i Josef Retinger (Kom.300), poljski socijalista, koji je formirao organizaciju pod nazivom Evropski pokret koja se zalagala za uvođenje centralizovane kontrole u Evropi. Bio je i izuzetno uticajan prilikom stvaranja Bilderberg grupe, jednog od ključnih instrumenata manipulacije u rukama vlade iz senke. Ipak, u Evropskoj uniji najvažnija figura bio je Jean Monnet (Žan Mone).
Pritisak i propaganda u korist Evropske unije veće su razmere dosegli u maju 1948. kada je Pokret za ujedinjenu Evropu održao svoj Evropski kongres. Vodeći zagovornici Pokreta bili su Vinston Čerčil (Winston Churchill ) i njegov zet, britanski političar Duncan Sandys, a u pozadini su marljivo radili Žan Mone (Jean Monnet) i tvorac Bilderberg grupe Jozef Retinger (Joseph Retinger). Na kongresu je prihvaćeno sedam rezolucija o političkom ujedinjenju Evrope. U jednoj od njih se kaže: „Stvaranje jedne Ujedinjene Evrope mora se promatrati kao jedan od najvažnijih koraka prema stvaranju jednog Ujedinjenog Sveta" [svetske vlade]. Mone je takođe upravljao Odborom za Sjedinjene Evropske Države koji je imao isti cilj.
Dejvid Ajk
decembar 2019
SEKRETAR MARŠALOVOG PLANA – DEJVID ROKFELER - Stvaranje Sjedinjenih Evropskih Država i Maršalov plan - Posleratni američki zajmovi Evropi, poznatiji kao Maršalov plan ili Plan obnove Evrope (engl. European Recovery Programme - ERP), korišćeni su ne samo da bi se osigurala sredstva za pokret Ujedinjene Evrope već i da bi se potkopala nezavisnost suverenih država i pojačao pritisak pomoću kojeg se želi uspostaviti centralizovana kontrola Evrope.
Taj plan pružanja pomoći navodno je bio plod nastojanja generala Džordža Maršala (George C. Marshall), ministra spoljnih poslova u vreme vladavine predsednika Trumana, ipak, danas se zna da su glavni arhitekti bili Žan Mone (Jean Monnet) i Savet za spoljne odnose (CFR). Tokom 1946.-1947. oformljena je radna grupa CFR-a sa zadatkom da načini izveštaj o evropskoj obnovi.
Grupu je vodio advokat Charles M. Spofford, a sekretar je bio (gle čuda) Dejvid Rokfeler (David Rockefeller Kom. 300) koji će kasnije postati upravnik banke Chase Manhattan, predsednik CFR- a, jedan od ljudi sa najvećim uticajem u Bilderberg grupi i njen tvorac. Za nešto više od godinu dana ta je „radna grupa" CFR-a promenila naziv u Maršalov plan, prikazujući se kao oruđe vladine politike. Čovek izabran da sprovede Maršalov plan u Evropi bio je... Ejverel Hariman (Averell Harriman (Kom. 300)) koji se smestio u Rotšildovoj pariskoj rezidenciji, u hotelu Talleyrand. Predlozi iz Plana nisu prihvaćeni iz prve jer mnogo je kongresmena ipak proniknulo obmanu kroz dimnu zavesu.
Zato je CFR pokrenuo propagandnu ofanzivu pomoću Elitinih organizacija kako bi osigurao da spomenuta politika bude prihvaćena. Propagandu su vodila tela trgovačkih društava i sindikata pod nadzorom Elite i, dakako, mediji pod nadzorom CFR-a. Politika stvaranja Sjedinjenih Evropskih Država dobila je iskrenu podršku CFR-ovih New York Timesa i Washington Posta.
Dejvid Ajk
decembar 2019
RAZRUŠE DRŽAVE RATOM, ZADUŽE KREDITIMA A ONDA IH PRISILE DA FORMIRAJU ZAJEDNICU KOJOM ĆE ONI VLADATI - Evo šta kaže o “časnim” akcijama agenta globalističke vlastele Žana Monea (ključnog čoveka prilikom formiranja zametka EU) koje je ovaj preduzimao prilikom stvaranja Evropske zajednice, u svojoj knjizi Od Maršalove pomoći do Atlantskog partnerstva (From Marshall Aid To Atlantic Partnership), uz predgovor njegovog prijatelja Henrija Kisindžera, predavač sa Harvarda, Ernst H. van der Beugel, počasni glavni sekretar Elitine Bilderberg grupe i član Trilateralne komisije:
„Mone i njegov akcijski odbor neslužbeno su nadzirali pregovore i, čim su se pojavile prepreke, pokrenuta je diplomatska mašinerija Sjedinjenih Država, uglavnom preko ambasadora Brusa ... koji je imao neposredan pristup najvišim nivoima Ministarstva spoljnih poslova...
U to je vreme bilo uobičajeno da se, ako je Mone smatrao da određen država stvara poteškoće u pregovorima, američki diplomatski predstavnik u toj zemlji obrati tamošnjem Ministarstvu spoljnih poslova i priopšti stavove američke Vlade koji su se, u praktično svim slučajevima, podudarali sa Moneovim stavovima."
Dakle tako je stvarana na samom početku Evropska zajednica. Nakon II s. rata, urušene ekonomije, razrušene države, nisu imale izlaza već su posustajale pod pritiskom globalne vlastele i njihovih ucena, pošto su bile zaglibljene zelenaškim kreditima bankarske klike!
decembar 2019
NIZOM PRELAZNIH FAZA GOTOVO NEPRIMETNO DO SVOG CILJA – SJEDINJENIH EVROPSKIH DRŽAVA – STEPENIK KA SVETSKOJ DRŽAVI - Mone = Svetska Elita. Jedinstveni evropski akt, koji je od 1992. ukinuo trgovinske prepreke širom Evrope, i Sporazum iz Mastrihta o evropskoj uniji, samo su odskočne daske na putu prema Sedinjenim Evropskim Državama pod nadzorom Globalističke Vlastele. Pristup odskočnih dasaka koristi se svakodnevno u zavaravanju javnosti. Manipulatori znaju da kada bi se od nas zatražilo da se jednim skokom prebacimo sa pozicije suvereniteta nacionalnih država do svetske vlade, i smušeno stado bi se čak moglo zapitati šta se to u stvari dešava pa bi se moglo i suprostaviti. Zato nam i prodaju niz prelaznih faza koje propagiraju kao izdvojene i nepovezane događaje, lukavo nema šta. Čim prihvatimo jednu fazu, uvodi se druga, pa redom, sve dok se postepeno i naravno podmuklo ne postigne konačni cilj. To je kao da nekoga stavite u kadu hladne vode pa je polako zagrevate dok ne postane ključala. Žrtva će tek u poslednjim fazama shvatiti šta se dešava, ali tada će verovatno biti prekasno.
Josif Staljin, okrutni diktator u Sovjetskom Savezu, pojašnjava taj proces u svojoj knjizi Marksizam i nacionalno pitanje, objavljenoj 1942. kada mu je očito bila dobro poznata anglo-američka komunistička strategija. Između ostalog, on piše:
„Svet treba podeliti u regionalne skupine kao prelazni stadijum ka svetskoj vladi. Svoju odanost prema naciji stanovništvo će pre zameniti odanošću prema nekoj neodređenoj regionalnoj tvorevini nego što bi to učinilo za neku svetsku vlast. Kasnije, regionalni savezi se mogu staviti pod jednu kapu svetske diktature."
Nemojte se čuditi što je Staljin bio veoma dobro upoznat sa planovima globalne vlastele kada je i on bio sastavni deo iste. Ne zaboravite sve - izme pa i fašizam i komunizam stvorili su ovi manipulatori, a zašto? Pa da bi zavadili i zakrvili svet, večito stvarali situacije kojima uspostavljaju kontrolu po poznatoj formuli – Zavadi pa vladaj! U ovoj svetskoj trci podeljenog sveta po ideologijama (ali i nacijama i religijama) oni poseduju sve ključne glave u svim taborima. Njihov zadatak je da se predstave čovečanstvu kao međusobno smrtno zakrvljeni neprijatelji, stado to olako prihvata jer je indoktrinacija ubedljiva i moćna - cirkus odlično funkcioniše i veoma je profitabilan za vlasteline!
PRIČE O EU mainstream medija - DOBRO PRIPREMLJENA HIPNOZA koja traje - "EU je spas za srpski narod jer kada uđemo u EU potećiće med i mleko, dobićemo novac iz fondova EU,
izgradićemo zemlju, infrastruktura će dobiti moderne obrise, poboljšaće nam se životni standard, bla, bla... Sve prilagođavamo standardima koji vladaju u EU, ovaj propis je u skladu sa zakonima EU, to je u duhu EU, mi dobijamo samo najbolje ulaskom u EU, EU je zakon, EU je ostvarenje svih naših najlepših snova!"
Priznajte da ste stekli ovakvu sliku o EU prateći mnogobrojne medije, pogotovo televizijske stanice...logično će biti da će prosečan građanin slušajući svakodnevno ali svakodnevno ovakve slavospeve poverovati u te priče i poželeti da njegova zemlja bude ugurana u ovu nadnacionalnu tvorevinu, samo jednu od stepenica na putu formiranja NWO!
Hiljadu puta ponoviljena laž postaje najveća istina!
A da li ste se zapitali kako to da sve što dolazi iz EU i sa Zapada je u trendu, IN ili poželjno dobro koje po svaku cenu i mi moramo imati?
Zašto oni koji drugačije misle, koji misle svojom glavom a ne dobro skrojenim medijskim pričama koje mase olako memorišu a potom prisvajaju kao svoj stav, poput "leminga", bivaju ismejavani i stavljani na stub srama kao ljudi koji "ne žive u skladu sa savremenim trendovima i vremenom"?
Tvorci hvalospeva o EU su pogrešili u jednom! Preterali su sa hvalospevima!
EU su prikazali gotovo savršenom tvorevinom a svako ko misli svojom glavom zna da je čovek nesavršeno biće baš kao i sve štoje stvorio svojim rukama. Znamo da je EU nesavršena ali se pitamo zašto se i o toj strani priče o EU ne govori tako strastveno? Zašto drugu mračnu stranu o EU moramo saznavati iz alternativnih izvora? I zašto se te priče ne pojavljuju na medijima?
decembar 2019
Očito da je tvorcima NWO stalo da po svaku cenu održe EU i u nju privuku naivne narode kako znaju i umeju! Mediji su kao i gro drugih instrumenata u njihovom vlasništvu i to im ZATO i polazi za rukom! Hipnoza je prejaka i većina ljudi se hvata u nihovu mrežu a da toga nije ni svesna! Onoga trenutka kada sva vlast u EU predje na nadnacionalni nivo u Brisel na Evropsku komisiju i budućeg predsednika EU biće kasno za svako premišljanje.
Kada bi sjedinjavanje evropskih zemalja u neku vrstu zajedničke države bilo vršeno od strane dobronamernih i časnih ljudi i u zaista interesu svih njenih građana, za njihovo dobro, bila bi to neka druga lepša i prihvatljivija priča. Ovako kada se zna da okupljanje istih država u ovakvu EU vrše bitange, članovi svetske vlade iz senke (piramidalne organizacije zla), međunarodni bankari - cionisti koji su istovremeno članovi gro tajnih satanističkih društava iz priramide svevidećeg oka, postaje valjda jasno svakom svesnom ljudskom biću da tu nema niti neće biti sreće. Sa đavolom se tikve ne sade!
novembar 2019
I HITLER JE PLANIRAO ISTO - EVROPSKU EKONOMSKU ZAJEDNICU - Europaische Wirtschaft gemeinschaft! IV RAJH SE IPAK OSTVARUJE - Godine 1984. prebeg iz redova sovjetskog KGB-a Anatolij Golitsin upozorio je da će doći do „lažne liberalizacije" u Sovjetskom Savezu i istočnoj Evropi. Rekao je da će Zapad to pozdraviti, što će pak dovesti do spajanja Evropske zajednice i zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza. Šta kažete, sve se obistinilo zar ne? Sve po planu – urušavanje komunizma (njihova tvorevina), urušavanje SSSR-a (njihova tvorevina) pa i SFRJ (njihova tvorevina), potom perestrojka – ili toliko izblajhana tranzicija a ona je značila uvođenje tržišne privrede i “demokratizaciju” bivših komunističkih država ili u prevodu uvođenje poretka koji će omogućiti, ustvari, globalnoj vlasteli (njihovim bankama i korporacijama) da olako zavlada i tim državama (što se i dogodilo). A potom je došlo do širenja EU zarad lakše kontrole država koje gube svoj nacionalni suverenitet iz jednog centra, genijalno zar ne?
Čim su narodi Evrope zagrizli udicu i poverovali podvalama o tome da će se, ne pridruže li se Zajednici, suočiti sa katastrofom, reč „ekonomska" maknuta je iz naziva pa smo dobili Evropsku zajednicu (odskočna daska). Kasnije je ime opet promenjeno u Evropsku uniju (odskočna daska). Ujedno imamo i pomak prema centralizaciji političke moći u zajednici i polagano oduzimanje mogućnosti pojedinačnim državama da donose odluke (odskočna daska). Potom je usledio pritisak kako bi se formirala jedna centralna evropska banka i jedna evropska valuta (odskočna daska).
A koncept Evrope s centralizovanom kontrolom u rukama centralne evropske banke, sa jednom valutom, regionalnom upravom i zajedničkim tržištem rada, i transportnim i industrijskim sistemom, tačno je ono što su za Evropu planirali Hitler i nacisti. Svoj su plan čak i nazvali Evropska ekonomska zajednica (Europaische Wirtschaft gemeinschaft).
U svojoj knjizi iz 1966. godine Tragedija i nada ('Tragedy And Hope) Elitin „insajder" Carroll Quigley objašnjava kako se proces evropske integracije na svim nivoima trebao sprovoditi u fazama; Richard N. Gardner (Kom. 300) iz CFR-a kasnije će reći kako su planirali „nagrizati ga [suverenitet] malo po malo".
novembar 2019
Nemački istoričari su neprestano objavljivali nacističke dokumente u kojima je sadržan plan evropskih integracija. - U Istočnom Berlinu je 1972. godine objavljena kolekcija dokumenata Gerharda Hasa i Volfganga Šumana, naslovljena Anatomija agresije – Novi dokumenti u vezi sa vojnim ciljevima nemačkog imperijalizma tokom Drugog svetkog rata. U ovoj knjizi su uglavnom predstavljeni veliki planovi za ekonomsku integraciju Evrope pod nacističkim vođstvom, u interesu evropske finansijske prestonice.
Ovakve planove je posebno razvijalo Ministaratvo ekonomije Rajha, Industrijska grupa Rajha i Ministarstvo spoljnih poslova Rajha. Druga kolekcija nemačkih dokumenata o povezanosti Trećeg Rajha i evropskih integracija je objavljena 1987. godine u Zapadnoj Nemačkoj, u Minhenu. Naslov je bio Evropa i Treći rajh, a sastavio je Hans Verner Neulen. Posebnu pažnju posvetio je političkim planovima nacističkog rukovodstva o ujedinjenju Evrope. Mihael Zalevski je 1985. godine objavio prvi tom Dokumenata iz istorije evropskih integracija, naslovljen Plan za kontinentalnu Evropsku uniju, 1939-45. Nije teško pogoditi o kakvoj se vrsti integracije radilo.
Jedan od glavnih za razvoj “ujedinjene Evrope” je bio SS oficir Aleksander Dolezalek koji je vodio SS odeljenje, posebno nastalo za ove namene. Dolezalek je posle Drugog svetskog rata radio za specijalne službe Zapadne Nemačke i Sjedinjenih država pod imenom Aleksander Bomhof i vodio je „Sve-evropski obrazovni projekt” (Gesamteuropäischen Studienwerk) u nemačkom gradu Vloto.
Njegove radove o evropskim integracijama su pažljivo proučavali vodeći teoretičari iz ove oblasti, a imali su uticaj i 1946. godine na Vinstona Čerčila, kada je bivši britanski premijer u Cirihu apelovao da se stvore Sjedinjene evropske države.
Neki aspekti Šumanove deklaracije, sa kojima je započela istorija savremene Evrope, posebno u smislu projekta integracija kao sredstva da se osigura trajni mir u Evropi, mogu se naći u ranijim Dolezalekovim planovima.
Ovom nacističkom oficiru barem ide u prilog da su njegovi planovi za transformaciju Evrope, barem deklarativno, podrazumevali čuvanje identiteta naroda zapadnog dela kontinenta, nešto što sada ne postoji ni u obliku humora. Istovremeno su drugi delovi SS pravili i razvijali planove za doslednu germanizaciju okupirane Evrope. To se pre svega odnosilo na uvođenje nemačkog jezika kao obaveznog i stvaranje homogenog informacionog prostora. Ovom pitanju je poseban značaj dao nemački lingvista Georg Šmid-Ror iz SS-Ahnenerbe.
Hans Šnajder, SS oficir, je 1. marta, 1945. godine dobio zadatak da preuzme razvoj teme “Evropske organizacione ideje”. Šnajder, koji je radio za Institut “Nasleđe predaka” (Ahnenerbe), je ubrzo nestao, da bi se pojavio nakon rata sa dokumentima i novim imenom – Hans Švertke – i radio u izdavačkoj kući “Stalling” koja se bavila propagandom “Evropske ideje” i evropskih integracija.
Zanimljivo je da je izdavačka kuća “Stalling” ubrzo angažovala Hansa Resnera i Vilhelma Špenglera, bivše oficire SD (SD, Sicherheitsdienst – obaveštajna služba SS).
Organizacija je deklarativno naginjala levo-liberalnoj ideologiji, a značajno je da su posleratnu propagadnu o evropskim integracijama vodili isti ljudi koji su vodili propagandu u vreme nacističke Nemačke.
Sa geopolitičke tačke gledišta, oni su pokušali da ponovo stvore jedinstvo do koga se došlo uz pomoć nemačkog oružja, ali sada na novim osnovama, radi ponovnog uspostavljanja Evrope kao geopolitičkog entiteta.
Sa druge strane, Sjedinjene države su se nadale da će moći da manipulišu anti-komunističkim uverenjima i dostignućima bivših nacista, kako bi ujedinjenu Evropu suprotstavili Rusiji, kao što je bilo učinjeno i uoči Drugog svetskog rata. U oba slučaja, Atlantisti su se oslanjali na iste snage.
Ribentropovi planovi za Evropsku konfederciju
Ministarstvo spoljnih poslova Trećeg rajha je, takođe, radilo na nacrtu “Ujedinjene Evrope”. Ribentropova kancelarija i SS su zajedno obratili posebnu pažnju na ovo pitanje posle poraza u Staljingradu. Bila je neophodna neka ideja, koja bi mogla da mobiliše stanovništvo evropskih država protiv rastuće moći Sovjetskog saveza.
Gebelsova kancelarija za propagandu je tada izdala komunike i pozvala na aktivno sprovođenje “nove evropske slike nemačke spoljne politike”. Novi “Evropski komitet”, stvoren u okviru Ministarstva spoljnih poslova Rajha 1942. godine je počeo aktivno da radi.
Ribentrop 21. marta 1943. godine Hitleru šalje belešku u kojoj navodi potrebu za “Evropskom konfederacijom”. Taj novi politički entitet je trebalo da obuhvata Nemačku, Italiju, Francusku, Dansku, Norvešku, Finsku, Slovačku, Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku, Hrvatsku, Srbiju, Grčku i Španiju.
Beleška Ministarstva spoljnih poslova Nemačke od 9. septembra, 1943. godine otkriva strukturu buduće Evropske konfederacije. Ta predložena struktura, gotovo da se uopšte ne razlikuje od postojeće strukture EU. Ekonomskim pitanjima je trebalo da upravlja Evropski ekonomski savet, a predloženo je i stvaranje Evropske monetarne unije i Evropske centralne banke. Sve ove ideje su kasnije primenjene u Evropskoj uniji, u liberalnom obliku.
novembar 2019
Evropska ekonomska zajednica i početak evropskih integracija
Još jedan izraz, “Evropska ekonomska zajednica” je takođe, po prvi i do detalja razrađen u nacističkim dokumentima za integraciju ekonomskog prostora evropskih država, a time su se bavila ekonomska odeljenja Rajha. Vodeći teoretičar ovog pitanja bio je Verner Dajc, šef Društva za ekonomsko planiranje u Evropi i ekonomiju velikog prostora.
Nacistički ekonomski teoretičari su planirali da stvore jednoobrazni sistem planiranja i upravljanja evropskom ekonomijom, koji bi neprestano narušavao ekonomski suverenitet država. Istovremeno bi politički suverenitet država u ovom sistemu trebalo da bude zamenjen “suverenitetom naroda”, što bi praktično dovelo do uništavanja nezavisnosti tradicionalnih evropskih nacionalnih država – kao što i jeste slučaj u sadašnjoj EU.
Ekonomska odeljenja Rajha su evropske integracije razumela kao proces u kome bi svi drugi evropski narodi trebalo da promovišu razvoj nemačke ekonomije. Istovremeno je bilo i nekih drugih nemačkih ekonomista, koji, iako su zastupali ovu ideju, imali su drugačiji pristup.
Kao državni sekretar Imperijalnog ministarstva ekonomije i SS oficir, Gustav Šloterer je zastupao proces evropskog ujedinjavanja na ekonomskim osnovama i u interesu Nemačke, povezivanjem nacionalnih ekonomija. Ovaj koncept je kasnije postao osnova za savremene procese evropskih integracija. Šlotererova komisija je, takođe, skicirala plan rada buduće evropske banke sa sedištem u Beču.
Imajući u vidu aktivnosti nacista u stvaranju Evropske unije, ne iznenađuje ni to da je, na primer, Valter Halštajn, prvi predsednik Komisije Evropske ekonomske zajednice, jedan od osnivača EU i jedan od kreatora zakona EU, tridesetih i četrdesetih godina 20. veka bio član Nacionalsocijalističke unije pravnika. Štaviše, on je i nakon Drugog svetskog rata otvoreno, u vezi sa evropskim zakonima, koristio iste fraze i iste logičke konstrukcije koje je koristio u vreme Hitlerovog režima u raspravama o novim pravnim sistemima okupiranih teritorija.
Naravno da su planovi za ujedinjenje Evrope postojali i pre Drugog svetskog rata. Nacisti nisu izmislili ništa novo, ali su njihovi organizacioni napori i aktivnosti pomogli da se pokaže da Ujedinjena Evropa nije mit, već politički i ekonomski projekt koji se može primeniti u Evropi. Njihova dostignuća su stvorila osnovu za evropske integracije u liberalnoj verziji, jer su bivši nacisti postali posleratni advokati “evropske ideje”. Isti nemački industrijalci, koji su doveli naciste na vlast (porodice Tyssen i Krupp), kasnije su inicirali stvaranje Evropske zajednice za ugalj i čelik.
Evropa je, nesumnjivo, trebalo da postane jedan od polova multipolarnog sveta. Međutim, urođeni beleg evropskim integracijama je ostavilo nasleđe nacističkog projekta i stvorilo strah u vezi sa budućnošću evropskih država u takvoj strukturi. Liberalna EU je nacističko nasleđe prihvatila uglavnom zbog zajedničke racionalističke osnove u Prosvetiteljstvu.
Ovo nasleđe uključuje:
– Hipercentralizam u sferama ekonomije i politike, koji vodi ka povređivanju nacionalnog suvereniteta država članica
– Ukidanje suvereniteta nacionalnih država Evrope
– Ujedinjenje Evrope prema jednom jedinom ideološkom standardu (Naci ili liberalni) i podređivanje nacionalnih interesa apstraktnoj ideji (bilo Naci ili liberalnoj)
– U osnovi nedemokratska priroda evropskih institucija koje su odgovorne finasijskim i industrijskim elitama, a ne narodima evropskih država
– Eksploatacija slabih perifernih država (Grčka, Istočna Evropa) od strane zapadnih sila, posebno Nemačke
– Antiruska geopolitička orijentacija.
