INSTRUMENTI manipulacija globalističke vlastele
DA LI SU GLOBALNE KRIZE SLUČAJNE ILI SU POSLEDICA PLANSKOG IZAZIVANJA OD STRANE GLOBALISTIČKE MAFIJE (FAMILIJE, BRATSTVA...) POMOĆU POZAMAŠNE PALETE INSTRUMENATA ILI ORUĐA? Da li je globalna kriza slučajnost, posledica neumerenosti, ljudske gluposti i pogrešnih procena? Možda, ali kako to da se sličan scenario ponavlja uvek na isti način, sa istim posledicama?
Ako se, međutim, prisetimo knjige istoričara i nekadašnjeg obaveštajca MI6 doktora Džona Kolmana, Hijerarhija zaverenika: priča o Komitetu 300 (Conspirators’ Hierachy: The Story of The Committee of 300) objavljene još 90-tih godina, uzroci i akteri globalnih kriza polako bivaju sve jasniji i prepoznatljiviji, matrice delovanja sve uočljivije a sumnje da su krize slučajnost, nestaju.
Pored Džona Kolmana, razotkrivanju prevara globalističke mafije i razbijanju iluzija postojećeg nehumanog sistema koji su nam nametnuli, doprinela je hrabra armija istraživača koji su svoje živote posvetili ovoj misiji poput: Džordana Maksvela, Dejvida Ajka, Maks Igana, Vilijama Engdala, Aleksa Džonsa, Daniela Estulina, Džulijana Asanža, Dejvid Snoudena, Majka Adamsa, Džefrija Grupsa, Leuren Moret, Roze Kori i mnogih drugih, a kod nas Ivone Živković, Biljane Đorović, Milana Vidojevića, Ivana Antića, Krešimira Mišaka, Semira Osmanagića, Dejana Lučića, Nikole Vlahovića i drugih.
.jpg)
Dr Džon Kolman koji već godinama istražuje istoriju obaveštajnih agencija, u uvodu svoje knjige kaže: „Dok sam radio kao profesionalni oficir tajne službe, često sam imao pristup krajnje poverljivim dokumentima. Tokom službe u Angoli u zapadnoj Africi gde sam se bavio političkim istraživanjima, video sam niz strogo poverljivih dokumenata sa neuobičajeno očiglednim sadržajem. Ljut i ogorčen, krenuo sam putem sa koga više nisam skretao, sa ciljem da otkrijem koja je to sila koja kontroliše Britansku i američku vladu i njima upravlja. Dobro sam poznavao tajna društva poput Kraljevskog instituta za međunarodne poslove, Veća za spoljne poslove, Grupe Bilderberg, Cionista, masona, Boljševizma, Rozenkrojcera i njihovih podružnica. Kao oficir tajne službe, pa i kao student, u Britanskom muzeju u Londonu sam ih sve detaljno proučio, baš kao i veći broj drugih poddruštava za koja sam verovao da su dobro poznata Amerikancima.
Ali kada sam se 1969. vratio u SAD, otkrio sam da su društva kao Red Svetog Jovana Jerusalimskog, Rimski klub, Nemački fond Maršal, Fondacija Čini, Okrugli sto, Fabijanisti, Venecijansko crno plemstvo, Klubovi pakla i mnoga druga, potpuno nepoznata u Americi. Ili su, ako su i bili poznati, ljudi malo znali o njihovoj pravoj ulozi. Malo ili skoro ništa... Tokom 1969. i 1970, odlučio sam da takvo stanje izmenim, objavljujući biltene i kasete. Prilično me je iznenadilo kada sam posle toga otkrio koliki broj ljudi olako citira imena tih društava, kao da su im ona poznata od samog osnivanja. Iako nisu bili upućeni u temu, odbijali su da navedu izvor tih novootkrivenih podataka. U tom trenutku me je utešila pomisao da je imitiranje najiskreniji oblik laskanja.
Uporan, nastavio sam svoja istraživanja uprkos ozbiljnim pritiscima, napadima na suprugu i mene, finansijskim gubicima, neprekidnom uznemiravanju, pretnjama i klevetama – ukratko, uprkos dobro osmišljenom i sprovedenom programu čiji je cilj bila moja diskreditacija, a sve pod patronatom državnih agenata i doušnika uključenih u mrežu „hrišćanskih desničara“, „Pokreta za identitet“ i desničarskih „patriotskih“ grupa. Ovi agenti su radili i još rade skrivajući se iza maske snažnog otpora judaizmu kao najvećem neprijatelju – bar oni žele da mi tako mislimo. Ti agenti doušnici rade pod rukovodstvom i patronatom jedne grupe homoseksualaca, koje religiozni i konzertvativni ljudi širom SAD cene i poštuju.
Njihov program kleveta, laži, mržnje i dezinformacija o meni i onome što radim se nastavlja nesmanjenom žestinom. Otišli su čak tako daleko, da u poslednje vreme moj rad pripisuju drugim autorima. Ipak su svi njihovi pokušaji ostali bez očekivanih rezultata. Ja ću nastaviti da se bavim svojim istraživanjima sve dok ne skinem masku sa lica cele tajne paralelne vlade visokih krugova koja upravlja Velikom Britanijom i SAD.“
Džon Kolman je 30. aprila 1981. objavio članak u kome se prvi put u SAD pominje postojanje Rimskog kluba kao subverzivnog tela tajne vlade Novog Svetskog Poretka - Komiteta 300. Podsetio je čitaoce na paralelu sa upozorenjem koje je nemačka vlada objavila kada se dokopala tajnih planova Iluminta. Institucija pod imenom Komitet 300 koji ima do sada 40 poznatih ogranaka i koji je vrhovno zapovedno telo koje vlada svetom već najmanje 100 godina je, kaže Kolman, ovaploćena u obliku Međunarodnog suda pravde u Hagu. „Otvorena zavera protiv Boga i čoveka, koja uključuje porobljavanje većine ljudi koji opstanu na ovoj zemlji pošto ih snađu ratovi, kuga, masovna ubistva, nije baš dobro skrivena. U obaveštajnim krugovima agente uče da se tajna može najbolje sakriti ako to što želiš da sakriješ postaviš na vidno mesto. Evo primera koji govori u prilog toj činjenici: kada je 1938. Nemačka želela da sakrije svoj novi borbeni avion meseršmit, prikazala ga je u Parizu na tadašnjoj izložbi vazduhoplovstva. Dok su tajni agenti i špijuni tragali za podacima po rupama u stablima i iza razmrdanih cigala u zidovima, informacija koju su želeli im se smejala u lice.
Paralelna tajna vlada sveta ne radi u vlažnim podrumima i tajnim prostorijama u podzemlju. Ona sebe stavlja u prvi plan, u Belu Kuću, u Kongres, u Dauning Strit broj 10 i Britanski Paralment. Ti su ljudi svima pred očima. Ti ljudi služe svetskoj vladi – Novom Svetskom Poretku.“
Komitet 300, poznat i pod nazivom Olimpijci, po Kolmanu ne skriva lica svojih članova. „Da li ste ikada videli kraljicu Elizabetu II kako otvara sednicu Britanskog parlamenta? Tada ste, u punom smislu, videli predsednicu Komiteta 300! Da li set ikada gledali čin preuzimanja dužnosti predsednika SAD? Tada ste u krupnom planu videli još jednog člana Komiteta 300. Problem je samo u percepciji. Ko su zaverenici koji služe silnom i svemoćnom Komitetu 300? Naši bolje informisani građani su svesni da zavera postoji i da su njena imena različlita: Iluminati, masoni, Okrugli sto, Milnerova grupa... Takvim građanima Veće za spoljne poslove i Trilateralna komisija predstavljaju veći deo onoga što im se ne sviđa kada je reč o unutrašnjoj i spoljnoj politici. Neki čak znaju da Okrugli sto, preko britanskog ambasadora u Vašingtonu, ima veliki uticaj na politiku SAD. Problem je pronaći prave, čvrste dokaze o izdajničkim aktivnostima članova te nevidljive vlade.
