SAD - Sjedinjene Američke Države
april 2024
AMERIČKA VOJNA DOKTRINA: CILJANJE I UBIJANJE CIVILA - Mišel Čosudovski
Ciljanje civila i ubijanje dece u Gazi je modelovano po brojnim masakrima civila koje sponzorišu SAD (1945-2023), uključujući napad na Faludžu 2004. godine. (Više od 30 miliona mrtvih, uglavnom civila u ratovima koje su predvodile SAD, u onome što se eufemistički naziva „postratnom erom“).
Ratna dopisnica veterana Felicity Arbuthnot osvrnula se na neopisivo varvarstvo masakra u Faludži 2004. godine, koji je rezultovao masovnim ubijanjem civila i razaranjem. Bio je to genocid koji je izvršila američka vojska:
“Amerikanci su izvršili invaziju, jezivo: “od kuće do kuće, od sobe do sobe”, pljuštajuća smrt i uništenje na ponosni, drevni “Grad džamija”. Marinci su ubili toliko civila da je opštinski fudbalski stadion morao da bude pretvoren u groblje… Jedan dopisnik je napisao: „Nije bilo ničeg sličnog napadu na Faludžu od nacističke invazije i okupacije većeg dela evropskog kontinenta – granatiranja i bombardovanja Varšave u septembru 1939, terorističkog bombardovanja Roterdama u maju 1940.“
SAD podržavaju izraelski genocid usmeren protiv naroda Palestine. Premijer Netanjahu je kriminalac. On je opunomoćenik Vašingtona, kojeg bezrezervno podržavaju i podržavaju Bajdenova administracija, kao i američki Kongres.
Cionizam predstavlja ideološku osnovu savremenog američkog imperijalizma i njegovog beskonačnog rata protiv naroda Bliskog istoka. Cionistička dogma o „Velikom Izraelu“ – kao i u svim religijskim ratovima od početka čovečanstva – postoji da obmane ljude širom sveta o tome „ko zaista vuče konce“. Cionizam je postao koristan instrument koji je oličen u vojnoj doktrini SAD. “Obećana zemlja” se uglavnom poklapa sa američkom hegemonističkom agendom na Bliskom istoku, odnosno onim što je američka vojska označila kao “Novi Bliski istok”. Iza izraelskog genocida usmerenog protiv naroda Palestine stoje strateški, geopolitički i ekonomski ciljevi. „Zločini su često počinjeni da bi koristili svojim počiniocima“:
Ko su počinioci?
Izraelski rat protiv naroda Palestine služi interesima Velikog novca, vojnog industrijskog kompleksa, korumpiranih političara... Genocid sprovodi Netanjahu u ime Sjedinjenih Država. Američki vojni i obaveštajni aparat stoji iza izraelskog kriminalnog bombardovanja i invazije na Gazu. Bliskoistočni rat koji se odvija uglavnom je usmeren protiv Irana.
https://www.globalresearch.ca/planned-us-israeli-attack-on-iran-2/5615443
januar 2024
VLADA SAD-a U KANDŽAMA GLOBALISTIČKE KABALE OPTUŽUJE, SUDI I KAŽNJAVA SVE ONE KOJI STOJE NA PUTU OSTVARENJA ZLOČINAČKOG NOVOG SVETSKOG PORETKA - Izvod iz teksta Džona Pildžera "Utišavanje jaganjaca. Kako deluje propaganda" objavljenog 08.septembra 2022.godine
SAD dominiraju medijima zapadnog sveta. Izuzev jedne, deset najmoćnijih medijskih kompaniju nalaze se u Severnoj Americi. Internet i društveni mediji – Gugl, Tviter, Fejsbuk – uglavnom su u vlasništvu i pod kontrolom Amerike.
Samo tokom mog života SAD svrgnule su ili pokušale da svrgnu više od 50 stranih vlada, uglavnom demokratskih. Mešale su se u demokratske izbore u 30 zemalja. Bombardovale su narode 30 zemalja, od kojih je većina bila siromašna i nesposobna da se odbrani. Pokušale su da ubiju lidere 50 zemalja. Borile su se da suzbiju oslobodilačke pokrete u 20 zemalja. Obim i razmere tih krvoprolića ostali su uglavnom nepoznati i nepriznati, a oni koji su za njih odgovorni nastavljaju da dominiraju angloameričkim političkim životom.
Pre nego što je 2008. godine preminuo, dramski pisac Harold Pinter održao je dva izuzetna govora koji su ovu tišinu prekinuli. „Spoljnu politiku SAD”, rekao je, „možete najbolje ovako opisati: poljubi me u dupe, ili ću ti razbiti glavu. To je baš tako, jednostavno i brutalno. Ono što je zanimljivo jeste da je to i neverovatno uspešno. U tome su sadržani struktura dezinformacija, upotreba retorike, iskrivljavanje jezika, što sve može da bude veoma ubedljivo, ali je sve to samo obična gomila laži. To je izvanredno uspešna propaganda! Oni imaju novac, imaju tehnologiju, imaju sve načine da se iz toga izvuku, i na kraju to i urade.”
Kad je primao Nobelovu nagradu za književnost, Pinter je rekao i ovo: „Zločini SAD bili su sistematični, konstantni, žestoki, bez trunke pokajanja, ali je samo mali broj ljudi o njima govorio. Za to se Americi mora odati priznanje. Uspešno je širom sveta vršila prilično kliničku manipulaciju moći, maskirajući se kao sila univerzalnog dobra. To je briljantan, čak i duhovit, i veoma uspešan čin hipnoze.”
Pinter je bio moj prijatelj i možda poslednji veliki politički mudrac – to jest, pre no što je političko neslaganje bilo džentrifikovano. Posle sam ga pitao da li je pod „hipnozom” podrazumevao sklonost „potčinjavanju ispraznosti” kako ju je Leni Rifenštal opisala. „To je isto”, odgovorio je. „To znači da su nam mozgovi toliko temeljno isprani da smo programirani da gutamo gomile njihovih laži. Ako propagandu ne prepoznamo, onda možemo da je prihvatimo kao normalnost i na kraju poverujemo u nju. To je ta ‘sklonost potčinjavanju ispraznosti’”.
U našem sistemu korporativne demokratije rat predstavlja ekonomsku nužnost, savršen spoj javnih subvencija i privatnog profita: socijalizam za bogate, kapitalizam za siromašne.
Danas najprofitabilniji ratovi imaju svoj brend. Zovu ih „večni ratovi” (forever wars): Avganistan, Palestina, Irak, Libija, Jemen, sad i Ukrajina. Svaki od njih zasnovan je na gomili laži. Irak je bio najzloglasniji, zbog oružja za masovno uništavanje koje nije postojalo. Uništenje Libije od strane NATO pakta 2011. je pravdavano masakrom u Bengaziju kojeg takođe nije bilo. Avganistan je zgodno proglašen za osvetnički rat zbog 11. septembra, koji nikakve veze nije imao s narodom Avganistana. Danas nam vesti o Avganistanu govore o tome koliko su talibani zli – a ne o tome kako je Džo Bajden ukrao sedam milijardi dolara avganistanskih bankarskih rezervi, što je dovelo do velike patnje u zemlji. Nedavno je vašingtonski Nacionalni javni radio dva sata svog programa posvetio Avganistanu – a svega 30 sekundi njegovom izgladnelom narodu.
Na junskom samitu u Madridu je NATO – pod kontrolom SAD – usvojio strateški dokument kojim se evropski kontinent militarizuje, a eskalira mogućnost rata s Rusijom i Kinom. Taj dokument predlaže „vođenje rata u više oblasti protiv nuklearno naoružanog ravnopravnog takmaca”. Drugim rečima – nuklearni rat. Još se u njemu kaže: „Širenje NATO-a je istorijski uspeh”.
Čitam i ne verujem sopstvenim očima. Mera tog „istorijskog uspeha” je rat u Ukrajini, o kome vesti većinom i nisu vesti, nego obična jednostrana litanija šovinizma, izvrtanja, izostavljanja. Lično sam izveštavao iz velikog broja ratova i nikada do sada nisam video ovoliko opšte propagande.
U februaru 2022.godine je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu kao odgovor na skoro osam godina ubijanja i zločinačkog razaranja u ruskojezičnom regionu Donbasa na njenoj granici. SAD su 2014. sponzorisale državni udar u Kijevu, kojim je u Ukrajini zbačen demokratski izabran i Rusiji naklonjen predsednik, da bi na njegovo mesto bio postavljen naslednik za koga su SAD jasno rekle da je njihov čovek.
Poslednjih godina su američki „odbrambeni” projektili razmešteni po istočnoj Evropi, u Poljskoj, Slovačkoj, Češkoj – i gotovo sasvim izvesno usmereni prema Rusiji – što je propraćeno gomilom lažnih uveravanja, koja sežu sve do ličnih „obećanja” Džejmsa Bejkera Gorbačovu u februaru 1990. da se NATO neće širiti na istok dalje od Nemačke. Ukrajina je sada linija fronta. NATO je efektivno već stigao do same granice preko koje su Hitlerove armije jurišale od 1941, ostavivši za sobom preko 23 miliona mrtvih u Sovjetskom Savezu.
Prošlog decembra je Rusija predložila sveobuhvatan bezbednosni plan za Evropu. U zapadnim medijima taj plan je odbačen, ismejan ili marginalizovan. Ko je uopšte pročitao taj korak-po-korak predlog? Dana 24. februara je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski zapretio da će, ukoliko Amerika Ukrajinu ne naoruža i ne odbrani, razviti sopstveno nuklearno oružje. I to je bila poslednja kap. Istog dana smo čuli: Rusija je izvršila invaziju – prema zapadnima medijima, ničim izazvan čin urođenog beščašća. Istorija, laži, mirovni predlozi, svečano obećani Minski sporazumi o Donbasu – sve to je bilo ništavno.
Ministar odbrane SAD, general Lojd Ostin, doleteo je 25. aprila u Kijev da potvrdi da je cilj Amerike da uništi Rusku Federaciju – fraza koju je upotrebio bila je „da je oslabi”. Amerika je tako dobila rat koji joj je bio potreban, rat koji vodi američki plaćeni i naoružani zastupnik i potrošni pion. Zapadnoj javnosti skoro pa ništa od ovoga nije bilo objašnjeno.
Ruska invazija na Ukrajinu je bezobzirna i neoprostiva. Invazija na suverenu državu je zločin. I nema tu nikakvog „ali“, izuzev jedne stvari.
Kada je aktuelni rat u Ukrajini uopšte počeo i ko ga je započeo? Po podacima UN, od 2014. do ove godine u Donbasu je u građanskom ratu oko 14.000 ljudi ubijeno od strane režima iz Kijeva. Mnoge od tih napada izvršili su neonacisti. Pogledajte na televiziji ITV izveštaj iz maja 2014. koji je napravio veteran reporter Džejms Mejts, koji je sa civilima preživeo bombardovanje grada Marijupolja od strane ukrajinskog (neonacističkog) Bataljona „Azov”.
Istog meseca je nekoliko desetina ruskojezičnih državljana Ukrajine živo spaljeno ili se od dima ugušilo u zgradi sindikata u Odesi, koju su fašistički nasilnici – sledbenici nacističkog kolaboranta i antisemitskog fanatika Stepana Bandere – opkolili, a potom i zapalili. Njujork tajms je te nasilnike nazvao „nacionalistima”.
„Istorijska misija našeg naroda u ovom kritičnom trenutku”, rekao je Andrej Bilecki – osnivač i vođa Bataljona Azov – „jeste da predvodimo bele rase sveta u konačnom krstaškom ratu za opstanak, u krstaškom protiv Untermenschen-a (podljudi) pod vođstvom Semita”.
Od februara meseca je kampanja samoimenovanih „novinara posmatrača” (news monitors – koje pretežno finansiraju Amerikanci i Britanci sa vezama u njihovim vladama) pokušavala da podrži apsurdnu tvrdnju da u Ukrajini neonacista jednostavno nema. Retuširanje – termin koji se ranije povezivao sa Staljinovim čistkama – sada je postao oruđe mejnstrim novinarstva.
Za manje od jedne decenije „dobra” Kina je retuširanjem zamenjena „zlom” Kinom: od svetske radionice pretvorili su je u izdanak novog Satane. Najveći deo te propagande potiče iz SAD, a prenose je razni proksiji i „trustovi mozgova”, kakvi su na primer ozloglašeni Australijski institut za stratešku politiku (Australian Strategic Policy Institute), koji je glas industrije naoružanja, i revnosni novinari poput Pitera Harčera iz Sidnej morning heralda, koji je sve one koji šire kineski uticaj nazvao „pacovima, muvama, komarcima i vrapcima” i pozvao da se sve te „štetočine istrebe”.
Skoro sve vesti o Kini koje se na Zapadu objavljuju su o opasnosti koja preti iz Pekinga. Retuširano je 400 američkih vojnih baza kojima je veći deo Kine opkoljen, oružana ogrlica koja se proteže od Australije preko Pacifika i jugoistočne Azije do Japana i Koreje. Na japanskom ostrvu Okinava i korejskom ostrvu Džedžu postavljeni su i napunjeni topovi upereni na industrijsko srce Kine. Jedan zvaničnik Pentagona je to opisao kao „omču oko grla”.
O Palestini se na pogrešan način izveštava otkada znam za sebe. Za Bi-Bi-Si (BBC) tamo postoji samo „konflikt” između „dva narativa”. Nigde se ne spominje da je to najduža, najbrutalnija, najprotivzakonitija vojna okupacija modernog doba.
Ratom pogođeni stanovnici Jemena skoro i da ne postoje – za medije oni kao da uopšte i nisu ljudi. Dok ih Saudijci zasipaju američkim kasetnim bombama i dok britanski savetnici sa saudijskim oficirima određuju nove ciljeve bombardera – više od pola miliona dece se suočava sa glađu.
Ispiranje mozga izostavljanjem informacija ima dugu predistoriju. U vreme Prvog svetskog rata reporteri kojima nije bilo dozvoljeno da izveštavaju o pokoljima – za poslušnost su posle bili nagrađeni plemićkom titulom, da bi se kasnije o njima ispovedali u svojim memoarima. Tako se 1917. urednik lista Mančester gardijan, Č.P. Skot, poverio tadašnjem premijeru Lojdu Džordžu: „Kad bi ljudi zaista znali istinu – rat bi sutra bio zaustavljen, ali je ne znaju i ne smeju da je znaju.”
Odbijanje da se ljudi i događaji sagledaju onako kako ih vide ljudi u drugim zemljama jeste medijski virus na Zapadu – podjednako onesposobljavajući kao COVID-19. To je kao da svet gledamo kroz jednosmerno ogledalo u kojem smo „mi” moralni i dobronamerni, dok svi „oni” to nisu. To je temeljno imperijalni način gledanja na stvari.
Istorija koja je živo prisutna u Kini i Rusiji, retko se kod nas objašnjava i retko razume. Za nas je Vladimir Putin Adolf Hitler. Si Đinping je Fu Manču. Sa epskim postignućima – kao što je iskorenjivanje siromaštva u Kini – jedva da smo i upoznati. Zar to nije bedno i perverzno s naše strane?Kada ćemo dozvoliti sebi da ih razumemo? Obuka novinara kao za fabričku proizvodnju nije rešenje! Nisu to ni čudesni digitalni alati, koji su samo sredstvo, ali ne i krajnji cilj, kao što to nisu bile ni pisaće mašine za jedan prst, ili mašine za linotip.
decembar 2023
AMERIKA - GLOBALNI SILEDŽIJA I/ILI CIONISTIČKI SLUGA? - Ivona Živković (izvodi iz teksta objavljenog juna 2005.godine)
Da li je Amerika danas postala nova imperija zla kao što je nekada bila nacistička Nemačka?
Nezavisni politički analitičar, Džon Kaminski, u seriji tekstova o današnjoj ratnoj politici SAD, a koja se sprovodi po principu kontrolisanog haosa, vidi neverovatnu sličnost između zla koje je čovečanstvu donela nacistička Nemačka, i zla koje donosi današnja američka spoljna politika. Po njemu teroristički akt izveden 11. septembra 2001. na kule svetskog trgovinskog centra u Njujorku i paljenje Rajhstaga imaju identičnu poruku - inscenirani su od strane samih vlasti kako bi se poslao javni proglas kojim se označava početak novog doba u kome se čitav svet mora prestrojiti u borbi PROTIV ZLA, a koji se danas zove TERORIZAM. Ko nije za borbu protiv terorizma, taj je prtiv "demokratskih institucija", "ljudskih prava" i "sloboda", a pošto je sve to Amerika - on je protivnik Amerike.
AMERIKA JE ROB IZRAELA
Ono što se u američkim političkim krugovima odavno glasno šapuće, jeste da SAD svesno štite u ovom ratu (ratovi na bliskom istoku protiv režima koji ne trpe Izrael) interese druge države, a na štetu sopstvenih interesa. Ta druga adržava je Izrael.
Nekoliko meseci pre invazije na Irak, penzionisani general i bivši vrhovni komandant NATO, Vesli Klark, rekao je u jednom intervjuu da su mu mnoge kolege koje su ovaj napad zvanično podržale, u nezvaničnim i iskrenim nastupima, priznali da Sadam Husein za SAD nije nikada bio pretnja. "Ali, može biti ozbiljna pretnja Izraelu, ukoliko bi razvio nuklerano oružje", dodao je Klark.
Mark Veber, iz Instituta za istorijske preglede, u svom eseju iz maja 2005, pod nazivom "Irak: Rat za Izrael", iznosi takođe tezu da je Amerika ovim ratom poslužila interesima Izraela. Tako, Veber navodi da je još 2002 . godine novinar londonskog Tajmsa primetio da je predsednik Buš po pitanjiu problema Srednjeg Istoka u jednom trenutku nastupio govorom koji "kao da mu je pisao lično Arijel Šaron".
Svog šefa je Kondoliza Rajs, tadašnji savetnik za bezbednost podržala, maja 2003. u jednom intervjuu, gde primećuje da je "bezbednost Izraela ključna za bezbednost čitavog sveta" (!?).
To je predsednik Buš još jednom potvrdio 2004. na Konvenciji američko- izraelskog političkog komiteta (AIPAC) rekavši: "SAD su odlučne, baš kao i ja, da očuvamo bezbednost Izraela kao jevrejske države". Takođe je dodao: " Braneći slobodu, prosperitet i bezbednost Izraela, služimo i ciljevima Amerike".
Tako su SAD i Izrael sa najvišeg američkog vrha zvanično proglašene za -isto(!)
Veber dalje podseća da su o eventualnom ratu jevrejsko - cionističkih stratega protiv Iraka postojali i dugoročni planovi u samom Izraelu. Još 1996. tadašnji izraelski premijer, Benjamin Natanjahu, izneo je svoju strategiju za Izrael i okruženje. Plan je nazvan: "Čišćenje: Nova strategija za očuvanje područija". Plan je pisan pod okriljem "Instituta za napredne strateške i političke studije". U njemu se poziva na razmatrenje o eventualnom uklanjanju Sadama Huseina sa vlasti u Iraku, što je važan strateški cilj Izarela.
Uticajni politički nedeljnik "Nacija" objavio je tada i zanimljivu analizu u kojoj se vide bliske veze pomenutih Bušovih administrativaca sa dva najuticajnija procionistička i neokonzervativna istraživačka centra - "Jevrejskim institutom za nacionalnu bezbednost (JINSA) i "Centrom za bezbednosnu politiku" (CSP). Autor teksta, Džejson Vest, analizirao je i veze ove grupe sa raznim političarima, trgovcima oružjem, uticajnim vojnim strukturama, bogatim američkim Jevrejima koji su proizraelski orijantisani, te sa Republikanskom administracijom predsednika Buša. Veze članova ovih centara išle su do moćnih mesta u Pentagonu gde su uspeli da stvore uticajnu mrežu i pokrenu pitanja u raznim strateškim oblastima: podršci nacionalnoj raketnoj odbrani (štitu), suprotstavljanju ugovorima o kontroli naoružanja, pordržavanju opstanka razornih oružanih sistema, pružanje oružane pomoći Turskoj i davanje podrške politici Izraela i njegovoj sopstvenoj zoni odbrane…
Za neke jevrejske lidere, irački rat je samo deo dugoročnog plana da se u čitavom regionu postave Izraelu prijateljski režimi.
A ovako je septembra 2002. pisao i Norman Podhorec, vatreni pristalica izraelske politike i dugogodišnji urednik u cionističkom magazinu "Komentar": "Režimi koji treba da budu zbačeni nisu samo oni koji su svrstani kao Osovina zla, a to su Irak, Iran i Severna Koreja, već se to mora proširiti i na Siriju, Liban i Libiju, kao i zemlje "prijatelje Amerike" kao što je kraljevska porodica u Saudijskoj Arabiji i Mubarak u Egiptu, zajedno sa palastinskim valastima bez obzira da li na čelu još bude Arafat ili njegovi sledbenici."
Uri Avneri, nagrađeni izraelski novinar i tri puta član izraelskog parlamenta, u svom eseju objavljenom nekoliko nedelja nakon invazije na Irak vidi rat ovako: "Ko su pobednici? To su takozvani neokonsi ili neokozervativci, vrlo kompaktna grupa i skoro svi su Jevreji. Oni drže ključne pozicije u Bušovoj administraciji kao i u svakom uticajnom trustu mozgova koji formuliše američku spoljnu politiku."
Avneri dalje navodi da ista grupa drži pod kontrolom sve uticajne medije, a posebno je infiltrirana u političke rubrike mnogih glasila gde se iznose tobože suprostavljeni politički stavovi. "Ogroman uticaj ova jevrejska lobistička grupa crpi iz bliskog savezništva sa ekstremnim desnim krilom hrišćanskih fundamentalista, koji danas kontrolišu Bušovu Republikansku partiju. Očito, sve se radi u interesu Izraela po principu Amerika kontroliše svet, mi kontrolišemo Ameriku . Nikada Jevreji nisu imali tako ogroman uticaj na svetsku politiku".
Ipak, najotvorenije je o ovome progovorio Patrik Dž. Bjukenen, bivši šef za informisanje Bele Kuće, a sada pisac i politički komentator. On je žestoko optužio američke političare, plaćene političke analitičare, kao i zaverenike iz prikrajka bliske američkoj vladi da rade protiv interesa SAD, uvlačeči sosptvenu državu u konflikte i ratove sa svim arapskim zemljama koje nisu po volji Izraelu.
On se javno zapitao kakav je interes Amerike da ratuje sa zemljama koje joj legalno prodaju naftu i koje samo od toga i žive. Najzad, pita se Bjukenen: "Ko treba da profitira u opšetm ratu u kome bi se sukobili Zapad i Islam?"
Odgovor na sva ova pitanja za Bjukenena je nedvosmislen: "To je Izrael, Šaron, Likud. Jedna nacija, jedna partija, jedan lider".
I u Velikoj Britaniji, stari član britanskog parlamenta, Tom Delajel, laburista, objavio je maja 2003. da su Jevreji preuzeli kontrolu nad Američkom spoljnom politikom i da je uspešno guraju u rat: "Jevrejska zavera je preuzela pod svoju kontrolu SAD i formirala bezbožni savez sa ekstremnim hrišćanima. Previše je jevrejskog uticaja u SAD".
Sve ovo za poznavaoce glavnih političkih strujanja u svetu nije novo, jer su godinama američki predsdenici brinuli o izraelskoj bezbednosti. Ali, danas ova briga postaje sve teži teret za SAD, jer greh mnogih zločina preuzela je Amerika, a ne Izrael. Zbog toga, Amerika je postala danas omražena i u srcu hrišćanske Evrope.
Tako i u Srbiji, prvi put u istoriji, evidentno je antiameričko raspoloženje (posebno posle bombardovanja i zauzimanja antisrpske pozicije pri raspadu SFRJ).
Zato je zanimljivo razmisliti da li je i u našoj jugoslovenoj krizi Amerika imala stvarne interese za uplitanje u lokalni međuetnički sukob, u Krajni, u Bosni, na Kosmetu? Ko je doveo Mudžahedine u BiH i kome treba u Evropi islamska država i trajna politička nestabilnost na Balkanu? Da li Americi? Da li je minorni i polupismeni Albanski narod baš toliko sposoban da kroz američki kongres i evropske institucije tako vešto lobira za nezavisno Kosovo? Ko ih je naučio da perfidnim maltertiranjem i šikaniranjm srpskog stanovništva teraju ljude na iseljavanje?
Ko im je dao ogromne pare i naučio ih kako se parama može sve i svako kupiti? Kako se Veton Suroi obreo na sastanku Bilderberg grupe? Da li je nezavisno Kosovo zaista u interesu Albanaca koji tamo žive? Ili je i na Balkanu vođena neka ropska i "slepačka" američka politika za nečije tuđe interese?
jul 2023
Uprkos vidljivom ekonomskom ponoru u kojem im je nacionalni dug najveći u istoriji, SAD grčevito nastoje da nametnu utisak da su i dalje najmoćnija ekonomska sila planete. Kakav im je plan?
Zvanični dug američke nacionalne vlade je zapravo preko 28 biliona dolara i još uvek raste. Verujem da je njihov plan da se unište sve suverene nacionalne države, kako bi se formirale nove svetske vlade poput UN-a, ali sa vojskom, globalnim fašizmom i globalnim orvelovskim modelom policijske države.
Spoljnu politiku SAD vodila je grupa bankara sa Volstrita i iz vojno-industrijskog kompleksa kakvog se Ajzenhauer plašio šezdesetih godina. Oni su izazvali besmislene ratove širom sveta, uključujući i vašu zemlju. Verujem da je sve to učinjeno zarad cilja kojim se David Rokfeler svojevremeno hvalio – da će u budućnosti postojati jedna svetska vlada koju će voditi njegovi prijatelji.
Da li će Bajdenova administracija uspeti da se izbori sa unutrašnjim podelama?
Amerika je danas u neobjavljenom ratu. Od kada su demokrate zauzele Belu kuću u januaru, meksičke granice su otvorene. Više od dva miliona ilegalaca ne samo iz Meksika preplavilo je SAD uz podršku Bajdena i njegovih saradnika. Takođe je jasno da je Bajden ili senilan ili ima demenciju i da on ne vodi politiku.
To umesto njega rade ljudi iz tima bivšeg predsednika Obame. Oni predvode aktuelni američki šou. Kontrolisani mediji skrivaju tu činjenicu, ali ona ipak curi u javnost. Predsednik Amerike ponekad nije u stanju da dovrši rečenicu! To je tragično i opasno.
Frederik Vilijam Engdal 09.08.2021.
maj 2023
ГЛОБАЛИСТИЧКА ДУБОКА ДРЖАВА ПРОЖЕТА САТАНИЗМОМ ЈЕ УСЛЕД ГУБИТКА СВЕТСКЕ ХЕГЕМОНИЈЕ СПРЕМНА У СВОЈОЈ БОРБИ ПРОТИВ БОГА И ЧОВЕЧАНСТВА ИСТО ДЕСЕТКОВАТИ НУКЛЕАРНИМ РАТОМ НАДАЈУЋИ ДА ЋЕ ТОКОМ ИСТОГ ПРЕЖИВЕТИ У СВОЈИМ ПАЦОВСКИМ ЈАЗБИНАМА И НАСТАВИТИ ВЛАДАТИ ЖЕЉЕНОМ ИМ "ЗЛАТНОМ МИЛИЈАРДОМ" - СВАКИ ЧАСТАН ЧОВЕК НА ОВОМ СВЕТУ МОРА СХВАТИТИ ДА ЈЕ ЈЕДИНИ НЕПРИЈАТЕЉ ЧОВЕЧАНСТВУ ОВА ФАЛАНГА ПСИХОПАТА - КАНЦЕР ОВОГ СВЕТА КОЈИ ЋЕ НАПОКОН ПРОДИСАТИ КАДА ПОМЕНУТИ ОДУ У ПАКАО или већ коју јаму ИЗ КОЈЕ СУ ИЗМИЛЕЛИ !!! следи текст Игора Пшеничникова за портал Царград (https://tsargrad.tv/)
Једнополарна хегемонија САД је у агонији. Глобалистичке елите САД могу започети светски нуклеарни рат како би избрисале све своје дугове и грехе према свету, као и позиције свих геополитичких играча. Али да ли је то једини разлог?
Долазе последњи дани једнополарне архитектуре света у којем САД играју улогу хегемона. Они који претендују да буду светски лидери добро су свесни тога. Аутори паметних (без ироније) америчких и других западних публикација, које се не сврставају у групу водећих безобзирних пропагандних мегафона попут CNN-а или The Washington Posta (ова новина се озбиљно назива главним штампаним органом ЦИА-е), налазе се у опозицији естаблишменту и покушавају објективно сагледати ствари.
И не зато што су против америчке хегемоније, већ зато што воле Америку. Они сами говоре о томе да је једнополарна хегемонија САД у агонији. Размотримо куда то може довести свет.
Посебно треба нагласити да део америчког становништва који подржава конзервативне позиције није изгубио способност дубоке саморефлексије или барем критичког погледа на себе. Иако ако се читају искључиво главне америчке публикације, може се створити другачији утисак. Али то није тачно.
У овом чланку ћемо се ослонити на обилне цитате америчке аналитике објављене у не-главним западним, пре свега америчким медијима, како бисмо избегли оптужбе за пристрасност у оцени америчког естаблишмента и његове опасности за планету.
Смрт мита
Ево неколико цитата из публикације „The American Conservative“ који не захтевају детаљне коментаре.
Пошто смо сведоци пропасти разних доминантних наратива, посебно оних који окружују рат између САД/НАТО-а и Русије у Украјини, Американци би требали почети ревидирати своје разумевање националног вођства САД-а.
Већина америчких грађана нема појма о великој разлици између онога што њихова влада ради у иностранству и прича које чују од њених пропагандиста. Као резултат тога, Американци несвесно подржавају разне стране операције, практично не схватајући што се заправо дешава. Током много година су били заведени непрестаном пропагандном кампањом која тек сада почиње да се распада, пише George O’Neil Jr, члан одбора директора Америчког института идеја (American Ideas Institute), у свом чланку под називом „Смрт мита“, објављеном на страницама „The American Conservative“
Аутор истиче да Американци „доживљавају предсмртну агонију униполарног хегемонизма Сједињених Америчких Држава над значајним деловима света“.
Све док грађани не почну схватати обим политичке преваре од стране своје владе, све ће теже бити разумети промењиву глобалну позицију САД-а и прилагођавати се последицама растуће негативне перцепције наше земље код многих људи широм света, подсећа Џорџ О’Нил млађи из „The American Conservative“.
Тако да, сами Американци констатују да владајућа елита САД обмањује све, и пре свега свој народ, у једном од најбитнијих области националног самосвести – у вези са местом САД у свету и већ практично исчезлом светском америчком хегемонијом.
Слабост на свим пољима
Да би дали пример озбиљне анализе истинског стања САД, навешћемо још један немејнстрим медиј – American Thinker:. Познати амерички новинар Џон Грин пише на његовим страницама да Америка није у могућности да реши своје унутрашње проблеме, да је инфериорна у односу на ривале на свим фронтовима и да се свет више не боји Америке.
Америка показује војну слабост, своју обавештајну, економску и индустријску слабост и пада у шизофренију „родне равноправности“
Наше војне снаге са бројем од два милиона људи, опремљене најнапреднијим војним средствима која је свет икад видео, предале су се у Афганистану разноразним снагама са бројем од 80 хиљада, опремљеним оном што стане у пикапу.
При капитулацији, ми смо тим снагама поклонили војну технику у вредности од око 7 милијарди долара. Након 21 године рата у коме смо се одрекли победе, наше војне резерве су истрошене. Оно што нам је преостало се траћи на бескрајна помоћ Украјини.
Џон Грин пише у American Thinkeru:
Уместо да обнављају борбени капацитет наших оружаних снага, Генералштаб промовише критичку расну теорију и трансродну дисциплину.
Аутор наводи читаоца на размишљање да Сједињене Америчке Државе више нису војни див какав су некада били и да је то била основа њихове светске доминације.
Затим, обраћајући пажњу на економију, аутор чланка у American Thinker наглашава:
Наши политичари-расипници су нагомилали више од 31 билион долара јавног дуга. Само камате на овај дуг тренутно чине четврту највећу ставку федералног буџета. Берза је изгубила више од 7 билиона долара вредности само у последњој години.
Инфлација нагриза пензионе рачуне и присиљава Американце да исцрпљују своје штедње како би саставили крај с крајем. Нећемо моћи задовољити финансијске захтеве глобалне кризе, јер у нашем трезору немамо ништа осим дугова.
Бајденова администрација је исцрпила наш стратешки резервоар нафте у неуспелом покушају контроле цена на бензинским пумпама – нешто за шта резерва никада није била намењена. Резерва се тренутно налази на најнижем нивоу од 1984. године. Истовремено, администрација је ограничила домаћу производњу енергије. Сада смо зависни од енергетских ресурса који долазе из најнестабилнијих региона света, констатује John Green.
Другим речима, Сједињене Америчке Државе, представљајући се као водећа светска економија, заправо су изузетно рањиве енергетски, што није атрибут светског хегемона.
Где је излаз?
Дакле, Америка се распада на делове, њени унутрашњи проблеми доводе до губитка светске хегемоније. Ако чак и сами Американци разумеју све то, онда је свет дефинитивно ушао у еру темељних промена.
Али проблем је у томе што глобалистичка елита, коју називају и америчком „дубоком државом“ и америчким либералним естаблишментом, никако не може да се помири са губитком своје хегемонистичке улоге и прихвати овај преокрет светске историје као неизбежност.
Глобалистичка елита покушава да спречи губитак светског вођства и, сходно томе, пропаст свих својих планова које је пажљиво и систематски спровела ради овог вођства након распада СССР-а
Како да избегне ово судбинско исходиште? Глобалистичка елита може се одлучити на очајнички корак – уништити већи део човечанства у нуклеарном рату, с рачуницом да ће се обавезно наћи међу преживелом мањином и наставити да ужива у нагомиланом неизрецивом богатству. При томе, сви њихови садашњи проблеми ће остати иза њих, дословно спаљени у пламену рата.
Светски нуклеарни рат је „ресетовање почетних позиција“ свих играча на геополитичкој мапи, јер ће велики рат избрисати и све дугове и све грехе хегемоније пред осталим светом. Оно што је занимљиво, овај сам естаблишмент готово отворено тврди да је нуклеарни рат неизбежан и чак одређује датум његовог почетка – 2025. годину.
Генерал ваздухопловства САД Мајк Минихан навео је у једној од својих бележница да му „интуиција говори да ће Сједињене Државе ратовати с Кином у наредне две године“.
Како се елита може спасити? Наравно, глобалистичкој елити, која контролише велики део светског богатства, није у плану умрети од руске или кинеске нуклеарне ракете. То богатство се није гомилало због тога.
Зато они који држе власт припремају се за преживљавање у будућем светском рату. А намеравају преживети у изграђеним бункерима посебно на Новом Зеланду.
Ово је отворено писао The New York Times позивајући се на податке о тендерима за изградњу оваквих објеката, одржаним на затвореним састанцима Светског економског форума у Давосу 2015. године.
The New York Times се позвао на речи Роберта Џонсона, познатог економисте и агента некретнина, који истовремено води Институт за ново економско размишљање, основан од стране Џорџа Сороша.
Џонсон је рекао да већина имућних Американаца „брине о ономе што се дешава око њих“, па покушавају пронаћи дом у стабилним деловима света, посебно на Новом Зеланду.
Веома је занимљиво да један од главних идеолога глобализма, Џорџ Сорош, има директну везу са предвиђеним светским нуклеарним ратом и изградњом „острва спасења“ на Новом Зеланду. То је директни доказ да глобалисти планирају такав рат.
Поготово јер ће светски нуклеарни сукоб, осим директних жртава од нуклеарног оружја, неминовно довести до колапса целокупног светског финансијско-индустријског система, енергетске кризе и глобалне глади. То значи да ће тај рат у потпуности решити један од кључних циљева које глобалисти себи постављају – смањење светске популације на „златни милијарду“, од којих ће малобројни, естаблишмент, бити господари, а остали – слуге.
Истина, Роберт Џонсон не наводи како ће богаташи успети стићи до Новог Зеланда ако нешто изненада почне. Вероватно ће отићи тамо унапред. А њихов бег на острва новозеландског архипелага ће бити сигнал целом свету о надолазећој глобалној нуклеарној катастрофи.
Да ли су полудели?
Онима који се сматрају изабраним представницима човечанства и присвојили су право да одлучују о његовој судбини, већ само на основу тога може се поставити дијагноза „лудило“. Због тога се може очекивати да глобална елита предузме кораке ка „поништавању“ позиција свих играча на геополитичкој мапи.
У вези с тим, не могу се занемарити главне тезе аналитичког извештаја „НАТО 2030: Јединство за ново доба“, који је објављен у новембру 2020. године по налогу генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга.
У том извештају војни савез види будућност као битку за хегемонију с конкурентним државама, посебно с Кином. НАТО отворено позива на припрему дуготрајног глобалног конфликта. Стога, не може се назвати бесмисленим фантазијама службени запис генерала Минихана.
Крис Хеџес, добитник Пулицерове награде, у свом чланку „Непријатељ изнутра“, објављеном на међународном аналитичком ресурсу Глобалрисрч.ца, објашњава менталитет и понашање америчког естаблишмента тиме што је он темељно милитаризован и стога је рат његово природно стање.
Хеџес, као Американац, пружа практично исцрпан аналитички приказ суштине оних који стоје иза доношења свих државних одлука у САД-у. „Америка је стратократија, облик владавине у којем доминирају војни фактори.“
За две владајуће странке, потреба за сталном припремом за рат је аксиом. Огромни војни буџети су неприкосновени. Милијарде долара њихових трошкова и преваре се игноришу.
Њихови војни неуспеси у југоисточној Азији, централној Азији и на Блиском истоку се губе у огромној пећини историјске амнезије. Ова амнезија, која значи недостатак одговорности, омогућава војној машинерији да економски пљачка земљу и увлачи САД у један осуђени на пропаст сукоб за другим. Милитаристи победјују на свим изборима. Не могу изгубити. Гласати против њих је немогуће – закључује он.
Он подвлачи да „за оне који профитирају од рата, непријатељство према Русији, као и непријатељство према Кини, представља добар пословни модел“. Ево доказа: као резултат конфликта у Украјини, цене акција компанија Northrop Grumman (америчка војно-индустријска компанија која пружа широк спектар могућности и технологија у аеро-космичком и војном сектору, учествује у многим приоритетним одбрамбеним и државним програмима у Сједињеним Америчким Државама и иностранству) и Lockheed Martin (војно-индустријска корпорација специјализована за авиоиндустрију, авио-космичку технику и бродоградњу) су порасле за 40% и 37% респективно.
Шта видимо данас?
У периоду од октобра 2021. до септембра 2022. Сједињене Америчке Државе су потрошиле 877 милијарди долара на своје војне снаге. То је више него што су потрошили Кина, Русија, Немачка, Француска и Велика Британија заједно.
Ови огромни војни трошкови довели су до тога да јавни дуг Сједињених Америчких Држава премашује 31 билион долара, што је скоро 5 билиона долара више од целокупног БДП-а Сједињених Америчких Држава. До јануара 2023. Сједињене Америчке Државе су потрошиле рекордних 213 милијарди долара само на отплату камата на свој дуг.
Тај дуг никада не може бити измирен. Али уз дуг постоје и повериоци. И они могу захтевати отплату дуга. То се може избећи само ако Сједињене Америчке Државе изведу оно што се назива „кинески реми“ у шаху: сруше све фигуре на табли. Другим речима, заврше рат. То је изједначавање позиција свих играча.
Шта је испред?
Мантра такве милитаризоване државе као што је САД је национална безбедност. Милитаристи суде према себи и виде претњу и агресију у другим народима и културама. „Милитаристима је рат потребан као вампиру крв.
Држава рата – САД – крије у себи семе сопственог уништења. Она ће прождирати сопствену нацију све док не падне сама. А пре тога ће напасти преостали свет попут заслепљеног киклопа, тежећи обнављању своје слабљење снаге путем неизбирљивог насиља.
Трагедија није у томе што ће војна држава САД уништити саму себе. Трагедија је у томе што ће САД однети многе животе невиних људи“, предвиђа Крис Хеџес на страницама Globalresearch.ca.
Дајући врло дубоку анализу америчког естаблишмента, независни амерички медији ипак не стижу до главног закључка, до суштинског објашњења зашто глобалистичка елита нужно жели започети светски нуклеарни рат.
Шта се крије иза намере глобалистичког естаблишмента да неизоставно остане светски лидер? Зашто није способан прихватити мултиполарни свет? Зашто мултимилијардери нису спремни одрећи се барем половине свог богатства у корист сиромашних слојева становништва, с обзиром на то да чак и мали проценат тог богатства може осигурати безбрижан живот њиховим потомцима чак и у десетом колену?
Зашто су глобалисти спремни, ради очувања свог огромног богатства које им омогућава неограничени приступ задовољствима, уништити апсолутну већину људи?
Објашњење се може наћи само када политиколошка анализа употреби нетрадиционалне алате и почне разматрати религијске термине. У основи понашања глобалистичке елите је њено одбацивање Бога, борба против Бога и Његове идеје о човеку, презрива охолост која је, према хришћанској есхатологији, корен свих грехова.
Ова охолост је довела ову елиту до очекиваног финала – оккултизма и сатанизма, који захтевају од својих поштовалаца обредна масовна убиства (ратова), сексуалне изврнутости, укључујући насиље над децом, необуздано прикупљање богатства на рачун пљачке других народа и других одвратних злочина.
Западне елите су опседнуте сатанизмом, о чему сведочи Православна црква и друге традиционалне светске религије. Управо овај фактор одређује фанатичну жељу глобалистичке елите за саморазрушавањем нуклеарним ратом, за уништењем човечанства, што је главни циљ непријатеља човечанства.
У међувремену, планирани светски нуклеарни рат од стране глобалистичке елите није неизбежан прелом у светској историји. Сав остали свет не жели овај рат и бори се против ове опасности.
Успех ове борбе, биће одређен степеном у коме противници уништења човечанства освесте изузетно религиозни карактер светске противречности између глобалистичке елите и остатка човечанства, и степеном у коме предузму не само световне већ и духовне напоре за своју победу.
mart 2023
POTPUNI GUBITAK POVERENJA SVETA U AMERIČKE "ISTINE" - Sada se može konstatovati, što potvrđuje i indijski politikolog i bivši savetnik premijera Indije Šivšankar Menon u autorskom tekstu za časopis „Forin afers“, da Amerika nije uspela da politički i ekonomski izoluje Rusiju, kao i da zemlje Globalnog juga nisu prihvatile nametnuti američki narativ o ruskoj agresiji protiv koje se čitav svet mora boriti po svaku cenu.
Prosečni stanovnik Meksika, Egipta ili Indonezije, bez obzira na sve holivudske filmove i propagandu, daleko je pre sklon da percipira Ameriku kao potencijalnu pretnju i neprijatelja nego Rusiju.
Pored toga, držanje za vreme migrantske krize i akcije poput terorističke sabotaže Severnog toka, istanjile su ionako vrlo klimav kredibilitet koji su Amerikanci imali među sopstvenim saveznicima, pa tako, prema jednoj nedavnoj anketi u francuskoj štampi, osam od deset Nemaca i Francuza veruje da su američki interesi najčešće direktno suprotstavljeni interesima Evrope.
Očigledno je da je toliko potencirano “evropsko jedinstvo” u antiruskom stavu zapravo posledica ogoljene prinude, a ne slobodnog izbora i zajedničkih interesa.
Drastično je opala i sposobnost zapadnih korporativnih medija, pod američkom kontrolom, da ubede ostatak sveta u ispravnost njihovog tumačenja najvažnijih događaja na svetskoj pozornici. Danas izveštavanju Si-En-Ena i Bi-Bi-Sija više niko ne veruje, ne samo u zemljama Trećeg sveta već i u samoj Americi i Zapadnoj Evropi, dok su pre samo par decenija suvereno vladali kao isključivi medijski arbitri istine i etike u međunarodnim odnosima.
Koliko Amerikanci više nisu u stanju nikoga da iskreno ubede u bilo šta i privuku na svoju stranu, svedoči i naš primer, jer, posle više od dve decenije upornog ispiranja mozgova i bezmalo milijardi dolara uloženih u različite medijske i društvene NVO projekte promene svesti srpskog naroda, sve ankete javnog mnjenja pokazuju da je preko osamdeset odsto građana kategorički protiv uvođenja sankcija Rusiji i protiv bilo kakvog, formalno ili neformalnog, priznanja Kosova i Metohije kao nezavisne države.
Što se tiče političkih vrednosti i društvenog uređenja, tu je stanje još problematičnije. Teško je iskreno verovati u američku verziju demokratije, slobodnih izbora i vladavine prava kada vodeći američki mediji pokrivaju i opravdavaju očiglednu krađu predsedničkih izbora u samoj Americi, a društvene mreže bahato i samovoljno cenzurišu i isključuju tada još aktuelnog predsednika i onemogućavaju mu da se javno oglašava i komunicira sa građanima.
Još je teže prihvatiti američke moralističke lekcije o globalizovanim ljudskim pravima, multikulturalizmu, inkluziji i ravnopravnosti kada u samoj Americi građane policija diskriminiše i ubija kao pse po ulicama samo zbog toga što su pogrešne boje kože.
Marko Tanaksković - izvod iz teksta "Smrt američke meke moći"
januar 2023
PROJEKAT ZA NOVO AMERIČKO STOLEĆE (PNAC) - Projekat za novo američko stoleće (engl. PNAC) i plan za osvajanje sveta koji su izložili septembra 2000. godine, službeno nazvanim – Obnova američke odbrane: strategije, vojne snage i resursi za novo stoleće – je program globalističke oligarhije za osvajanje vlasti na svetskom nivou.
Putem kontrole američke vlade, vojske i medija, ogromnim koracima kroče ka ostvarenju zacrtanog plana preko svojih marionetskih US predsednika i US administracija.
Dokument s izloženom politikom PNACa objavljen je tačno godinu dana pre „11.septembra 2001" i dva meseca pre nego što je Bush junior službeno pobedio u nameštenim izborima iz 2000. godine, čime su isti oni ljudi (agentura globalističke mafije) koji su stajali iza tog dokumenta dovedeni na vlast u Belu kuću, u Pentagon i druga državna ministarstva.
Navešću neke od glavnih ciljeva iz tog dokumenta:
- Američka vojna kontrola nad područijem Zaliva bez obzira da li je Saddam Hussein na vlasti: „Iako sukob s Irakom pruža neposredno opravdanje, potreba za značajnom prisutnošću američkih snaga u Zalivu prevazilazi problematiku režima Saddama Husseina".
SAD se treba „odlučno boriti i pobediti u višestrukim, istovremeno vođenim većim ratovima", što treba biti njihova „glavna misija". Američke snage moraju biti „konjica na novoj američkoj granici". (znamo kako se završila priča sa Irakom)
- Delovanje koje će obeshrabriti razvijene industrijske zemlje da osporavaju američko vođstvo ili da streme ka većoj regionalnoj ili svetskoj ulozi. Iskorišćavanje saveznika poput Ujedinjenog Kraljevstva kao „najdelotvornijeg i najplodonosnijeg sredstva postizanja vodeće uloge Amerike u svetu". (partneri iz pakla)
- Treba se pobrinuti da 'mirovne' misije imaju „američko političko vođstvo, a ne ono Ujedinjenih nacija".
Uspostavljanje trajnih američkih baza u Sudijskoj Arabiji i Kuvajtu. (sve obavljeno već)
- Povećan vojni pritisak na Kinu: „Vreme je da povećamo prisutnost američkih snaga u jugoistočnoj Aziji", što će dovesti do toga da „američke i savezničke snage budu pokretač procesa demokratizacije u Kini". (jedna zemlja dva sistema/ pitanje Tajvana)
- „Stvaranje američkih svemirskih snaga" koje će dominirati svemirom i potpuna kontrola nad kibernetičkim (internetskim) prostorom kako bi se sprečili 'neprijatelji' [protivnici tog plana] da koriste internet protiv SAD-a [Iluminata|".
- Razvoj novih metoda napada - elektronskih, 'ne-smrtonosnih' i bioloških. Ove će, navodi se, biti dostupnije na širem planu, a „sukobi će se, po svemu sudeći, odvijati u novim dimenzijama, u svemiru, kibernetičkom prostoru i, lako moguće, u svetu mikroba ... napredni oblici biološkog ratovanja sposobni da 'naciljaju' specifične genotipove mogu preobraziti biološko ratovanje iz sfere strahota u politički korisno sredstvo". (zajednička budućnost za sav pošten svet i jadna budućnost ako im se planovi ne izjalove)
- Razvoj „svetskog sistema komandovanja i kontrole" [svetske vojske] koji će obuzdati 'opasne' režime Severne Koreje, Libije, Sirije i Irana. ( Dokument pisan desetak godina pre “arapskog proleća – stigli do Sirije i Irana a svetska vojska u vidu NATO konjice već hara – vojska globalne mafije)
- Ovu „grandioznu američku strategiju" treba podsticati ,,i ubuduće, koliko je god moguće".
U dokumentu PNAC-a navodi se da će taj „proces preobražaja" verovatno biti dugačak, „ukoliko ne dođe do nekog katastrofalnog i katalizatorskog događaja kao što bi bio neki novi Pearl Harbor".
A šta se dogodilo u pravo vreme da dramatično ubrza te planove? '11 septembra.
Novinar lista American Free Press upitao je Christophera Maletza, pomoćnika direktora Projekta za novo američko stoleće, šta se mislilo pod potrebom nastupanja nekog „novog Pearl Harbora"? Odgovorio je da im treba više novaca kako bi povećali budžet za odbranu koji bi osigurao nabavku novog oružja i razvoj buduće vojne gotovosti. „Bez neke velike strahote ili nekog katastrofalnog događaja političari i vojska to ne bi odobrili", rekao je Maletz.
Napadi od 11. septembra dogodili su se tačno godinu dana nakon što je objavljen dokument Projekta za novo američko stoleće i devet meseci nakon što su oni koji su ga napisali došli s Bušem na vlast (konkretna agentura globalističke mafije).
Od tada, „11. septembar" se koristio kao opravdanje za nametanje upravo onih stvari koje su detaljno izložene u tom dokumentu. Napad od 11. septembra Buš je čak i nazvao „našim Pearl Harborom", a čim shvatite pozadinu svega toga više vam neće biti 'čudno' da je službeni prikaz 11. septembra LAŽ od početka do kraja. “
Dejvid Ajk
novembar 2022
AMERIČKE VLASTI RATUJU ŠIROM SVETA PREKO POSREDNOG LANCA PRIVATNIH KORPORACIJA, SLUŽEĆI SE PLAĆENICIMA I ŠPIJUNIMA, MUTIVODAMA KALIBRA VILIJAMA VOKERA - To im je, u svakom slučaju, lakše i isplatljivije za obezbeđivanje vojnog prisustva u kriznim žarištima, nego da šalju svoju regularnu vojsku, jer, osim što je neuporedivo jeftinije, nema ni bojazni ni od unutrašnjih političkih posledica zbog eventualnih ljudskih gubitaka.” Pri tome, zaštita tajnosti pozadine ovakvih aranžmana je zagarantovana, jer je nepristrasne pretpostavke za pomenute okolnosti i izveštaje sa terena moguće lako demantovati ili, u krajnjem slučaju, svu odgovornost prebaciti na organizacije koje zvanično nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa Vladom. Tome u prilog ide i zapažanje do kojeg je došao američki analitičar Majkl Parenti: „Američki zakoni o slobodnom pristupu informacijama ne odnose se na operacije najamničkih firmi kao što je MPRI. Ove kompanije mogu da kažu da je takva informacija privatna stvar i da, shodno tome, nije dostupna javnosti. Tako su angažovanje privatne vladine vojske, to jest aranžmani sa ovakvim organizacijama, stavljeni van domašaja javnosti i demokratske odgovornosti.“
Na Kosovu, kao legitimnom delu Republike Srbije je čist, klasičan primer paravojnog organizovanja. Tu su američke militantne nevladine organizacije već više od desetinu godina bile i još uvek su intenzivno prisutne. U vezi sa Kosovom, MPRI je, u sadejstvu sa još nekoliko, takođe već spominjanih zapadnih organizacija kao što su: Fond za humanitarno pravo, Fond za otvoreno društvo, Međunarodna krizna grupa, Helsinški odbor za ljudska prava, Lekari bez granica i druge, pripremao šiptarske paravojne formacije za sve napade koji su izvršeni na regularne snage srpske vojske i policije, sa dugoročnim ciljem da paravojnu, „Oslobodilačku vojsku Kosova“ – OVK, pretvori u modernu oružanu silu koja bi poslužila strateškim NATO ciljevima na Balkanu.
Najosetljivijim akcijama naoružanih šiptarskih separatista na Kosovu, neposredno je rukovodio, kontroverzni, na Balkanu svima dobro znani Amerikanac Vilijam Voker, a kakva je uopšte mogla da bude pozadina Vokerovog rada nije teško zaključiti na osnovu njegove biografije. Vilijam Voker je diplomatsku karijeru započeo u Južnoj Americi, u Peruu 1961. godine. Službovao je u Hondurasu, Nikaragvi, Boliviji i Brazilu. Osamdesetih godina rukovodio je prljavim američkim ratom protiv Salvadora i Nikaragve, kada se istakao akcijom organizovanja tajnog ubacivanja 5 000 američkih komandosa na teritoriju Salvadora. Po uspostavljanju marionetskog salvadorskog režima postavljen je na
mesto američkog ambasadora u toj zemlji, što je radio od 1989. do 1992. godine. U međuvremenu, obavljao je značajne dužnosti u američkoj administraciji. Bio je savetnik Stejt departmenta za Avganistan u vreme Ronalda Regana, zatim 1985. godine pomoćnik državnog sekretara za Centralnu Ameriku, a u periodu između 1994. i 1997. godine, postavljen je za potpredsednika Univerziteta za nacionalnu bezbednost u Vašingtonu, kao vrhunski obaveštajni stručnjak za tajne operacije. Na prostorima bivše Jugoslavije Voker se prvi put pojavljuje 1997. godine, u svojstvu specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN . Organizovao je vojno-obaveštajnu obuku za pripadnike hrvatskih i bosanskomuslimanskih oružanih snaga. Na Kosovo dolazi 1998. godine, kao šef verifikacione misije OEBS-a, to jest, na čelu je inspektorskog NATO tima. Kao što se za stručnjaka tog kalibra i pretpostavljalo, predstavljao je jedan od ključnih faktora pripreme NATO agresije na Jugoslaviju.
U početku, američka Vlada je „Oslobodilačku vojsku Kosova“ zvanično tretirala kao paravojnu terorističku organizaciju, ali od polovine 1998. godine, odlukom Klintonove administracije, paravojna OVK ulazi u bliske odnose sa NATO alijansom. Suprotno rezoluciji Saveta bezbednosti UN, broj 1199, kojom se formalno „osuđuju“ zapadne aktivnosti na planu snabdevanja oružjem i obuke paravojnih terorističkih kosovskih snaga, NATO planovima napada na Jugoslaviju bilo je predviđeno da šiptarske snage budu inkorporirane u njihov sastav kao pešadijske jedinice, pa su stoga obilato opremane i naoružavane. Naravno, nikome od međunarodnih posmatrača OEBS-a nije smetalo što Šiptari nose najnovije uniforme iz nemačkih magacina i moderno naoružanje američke proizvodnje, kao ni to, što njihovu obuku, sasvim otvoreno, sprovode američki instruktori nevladinih firmi MPRI i Dajnkorp. Još manje im je smetalo što ih civilne nevladine organizacije, kao što su Sorošev Fond za otvoreno društvo ili humanitarna misija Lekara bez granica, redovno snabdevaju municijom i vojnom opremom. Verovatno je zbog takvih „zasluga“ 1999. godine Lekarima bez granica i dodeljena Nobelova nagrada za mir. Danas su američke nevladine organizacije, kao MPRI i Dajnkorp, ili britanski Sendlajn, prisutne na svim kriznim žarištima u svetu.
Anatomija globalističkog smrada – Dragan Filipović
https://kupdf.net/download/anatomija-globalistickog_5afb4027e2b6f5b37e17a8dc_pdf
jul 2022
AMERIČKA UPLETENOST U PROMENE REŽIMA U SRBIJI, GRUZIJI I UKRAJINI - iz teksta novinara lista Gardijan Ijan Trejnora od 26.11.2004.godine - https://www.theguardian.com/world/2004/nov/26/ukraine.usa
Novinar lista Gardijan Ijan Trejnor navodi da postoji povezanost između događaja u Ukrajini i promene režima u Srbiji i Gruziji. Tako su, po njemu, predsednički izbori u Beogradu 2000. kojima je srušen Miloševićev režim organizovani i vođeni od strane Ričarda Majlsa, bivšeg ambasadora u Beogradu a tada američkog ambasadora u Bugarskoj. Majls je zatim, kako navodi Trejnor, odigrao istu ulogu kao ambasador SAD u Tbilisiju, gde je pomogao proameričkom kandidatu Mihailu Sakašviliju da svrgne Eduarda Ševardnadzea.
Sakašvili je putovao u Beograd kako bi proučio model, a nakon toga je i stvarno došao na vlast u Gruziji, uz pomoć Kmare i Ružičaste revolucije. Trejnor zaključuje da je slična strategija primenjena i u Ukrajini.
Ukrajinska organizacija demokratske omladina zvana Pora (Vreme je) stvorena po beogradskom modelu (osim što se tamo organizacija mladih zvala Otpor i pomogla je Vojislavu Koštunici da dođe na vlast), dok je čitava kampanja, po Trejnoru, američka kreacija.
Trejnor navodi da je čitav niz organizacija radio na promeni ukrajinskog dotadašnjeg režima. Pritom se najčešće pominju George Soros' Open Society, National Endowment for Democracy američke vlade, Carnegie Endowment i USAID. Pitanje te finansijske i druge američke pomoći Juščenku je u SAD javno pokrenuo kongresmen Ron Pol, ali bez ikakvih konkretnih rezultata. Assessing Democracy Assistance koji je finansiran od Ujedinjenih nacija, Velike Britanije, SAD i drugih navodi kako su mnogi ukrajinski i strani posmatrači priznali kako je zapadna potpora išla dalje od obične pomoći, ali da po njihovom mišljenju nije odlučila rezultat. Po podacima iste organizacije SAD je 2004. godine dao 34 miliona dolara Ukrajini za "demokratsku pomoć", a sledeće godine će dati još 60 miliona dolara. Nakon pobede Juščenka sve vrste strane pomoći za "razvoj demokratije" bile su drastično smanjene.
Ključni deo medijske igre na ukrajinskim izborima bila je tvrdnja da je Juščenko pobedio prema izlaznim anketama. Trejnor navodi da su Fridom haus iz Vašingtona i Nacionalni demokratski institut finansirali i organizovali "najveći regionalni građanski izborni monitoring" sa više od 1.000 treniranih posmatrača. Izlazne ankete su bile kritično bitne jer su se pojavile prve i dobile veliku medijsku pažnju, stavljajući pritisak na režim da odgovori, zaključuje Trejnor.
Izlazna anketa po kojoj je Juščenko imao 11% prednosti finansirana je od strane SAD i sedam drugih država (Velika Britanija, Holandija, Švajcarska, Kanada, Norveška, Švedska, Danska) i četiri međunarodne fondacije od kojih se tri finansiraju iz budžeta SAD.
oktobar 2021
САД У ДОБА НАЈВЕЋЕ ГЛОБАЛНЕ ПРЕДСТАВЕ НА ЗЕМЉИ - КОВИД ФАШИЗМА ИЛИ КОВИД ПЛАНДЕМИЈЕ. БОРБА ИЗМЕЂУ УМЕРЕНИХ И УЛТРА ГЛОБАЛИСТА. УМЕРЕНИ ГЛОБАЛИСТА ТРАМП ЈЕ ЗАУСТАВИО УЛТРАГЛОБАЛИСТЕ, А ОНДА СУ ПУСТИЛИ КОРОНУ
У интервјуу за Накануне.ру говорио је историчар, академик Међународне академије наука, Андреј Фурсов:
Постоји неколико група у светском владајућем слоју. Заједнички им је циљ: сачувати власт, привилегије и богатство у посткапиталистичком свету који се формира. А средства за постизање циља су различита, као што су различите и њихове представе о конкретном устројству посткапиталистичког света.
Они које можемо назвати умереним глобалистима – а то су пре свега снаге које стоје иза Трампа – сматрају да је неопходно сачувати, у овој или оној форми и степену – државе (и с њима повезан индустријски и финансијски сектор, средњи слој…), али под контролом међународних институција као што су ММФ или Светска банка. У овој варијанти посткапитализам је компромисно уређење, које узима у обзир интересе не само новонасталих група и „чистих финансијера“, бенефицијара епохе финансијализације (1980/90-2010), већ и бенефицијара претходне епохе (1930-1980).
Ултраглобалисти (можемо их назвати, такође, и радикални глобалисти, неотроцкисти, глобтроцкисти, десни троцкисти) ослоњени су на практично бескомпромисан приступ у стварању новог светског поретка на руинама познокапиталистичког света – реч је о његовом претварању у рушевине, о „анулирању“, о одбацивању. Не без разлога, програмски документ ултраглобалиста, који је написао организатор Светског економског форума у Давосу (дружење чиновника на високим положајима, просечних, или мало изнад просека, који се налазе у служби ултраглобалиста) Клаус Шваб заједно са Тјеријем Малереом, тако се и зове – „Велики ресет (2020) (Great Reset). Приступ глобтроцкиста новом светском поретку претпоставља ликвидацију државе (и уместо ње неколико огромних супер или мегакорпорација типа британске Источноиндијске компаније) средњег слоја, приватне својине и – колико год то ужасно звучало – породице.
.jpg)
Такозвана „пандемија“ је средство помоћу кога ултраглобалисти, наследници истовремено Лава Троцког и Леа Штрауса, покушавају да склепају свој „врли нови свет“. Узгред, пре десетак година Жак Атали је отворено изнео да је управо пандемија неопходна да би се изградио нови светски поредак. Први покушај – представљање „свињског грипа“ као пандемије – пропао је, но СЗО је то искористила да нагло спусти број оболелих/умрлих потребних за проглашавање пандемије од ове или оне болести. У октобру 2019. године спроведене су „обуке“ – Event 201, а 2020. године су објавили пандемију. При томе су чак и ултраглобалисти, типа пробисвета Шваба, били принуђени да признају: КОВИД-19 не представља егзистенцијалну опасност за човечанство. Према аутору Великог ресета, главно у „пандемији“ (која, како он de facto признаје није пандемија) нису жртве, већ чињеница да она представља шансу да се у потпуности промени свет – одбаци стари и изгради нови.
А шта је са САД? Тамо су, такође, били протести. Како се нови председник уклапа у план, каква се борба тамо распламсала?
САД су једна од најважнијих позорница социјалне, психоисторијске борбе/рата за будућност. Ултраглобалисти су планирали да престроје Америку за 16 година: два четворогодишња председничка мандата Обаме плус два четворогодишња мандата Хилари Клинтон која би га заменила. За тих 16 година, до 2024. САД су требале постепено, али неповратно, да се промене у складу са плановима ултраглобалиста. Ипак, као риђи трол из табакере, искочио је Трамп – неочекивани адут, џокер умерених глобалиста и помешао све карте, покварио све планове ултраша. Да би свргнули Трампа морали су да активирају црначки покрет, испровоцирају социјалне и расне конфликте, да руше основе политичког система земље, тј. покрену немире који ће се тешко зауставити.
Осим тога победа Бајдена, кога, како ја видим, могу без пробе ангажовати за улогу Дуремара у екранизацији „Доживљаји Буратина“ (екранизација приче Алексеја Толстоја, прототип Буратина је Пинокио из приче Карла Колодија. У тексту се често Пинокио зове само „лутка“ – il buratino на италијанском. Прим. прев.), била је пирова: компромитована је и легитимност председниковог мандата и сама институција председника, и – у великој мери – политички систем САД, који више неће бити исти ни сам по себи, ни у очима неколико десетина милиона људи. Осим тога, током своје четири председничке године, уз сву недоследност и уз све грешке, Трамп је толико тога учинио да ће ултраглобалисти изгубити најмање две године да рашчисте терен за реализацију свога плана. То значи губитак темпа који ће морати да компензују суровошћу и радикалним акцијама. А то ће, са своје стране, изазвати противљење и још више заоштрити ситуацију. Трампизам као да је поранио, показао се мутним, конфузним, али и потпуно способним да развије форму масовног социјалног и идејног отпора глобтроцкизму, при томе не само у САД – морамо узети у обзир и активност Стива Бенона у Западној Европи, његове контакте са представницима конзервативних кругова и партијама деснице.
Друштво у САД се поделило – но, да ли је то подела на расној или класној основи?
Раскол се одвија по различитим линијама и у различитим правцима. У средњим и нижим слојевима друштва изгледа као расно-етнички, но то је форма, у суштини он је – социјални, класни – по Стаљиновој максими: „национално по форми, класно по садржини.“
Ултраглобалисти теже да анулирају и ресетују историју последњих 100-150 година, пошто је последњих 30 година глобализација довела до финансијализације, тј. деструктивни капитализам је дошао до банкротства из ког је излаз – анулирање претходне историје и њено ресетовање.
Ресет историје претпоставља лишење бенефицијара онога што су током 100-150 годишњег периода стекли. Главни бенефицијари одлазеће епохе били су бели људи – и у Европи, и у Америци. По мишљењу ултраглобалиста, најбољи начин да се они лише постојећих позиција јесте промена односа снага у друштву између обојеног и белог становништва у нижим и средњим сегментима друштва – у корист обојеног. На тај начин, црни и обојени слојеви, под левим паролама („црвена застава“) или под паролом „негро-фашизма“ („црна застава“) постају савезници ултраглобалистичке врхушке у процесу транзита у посткапитализам. У Европи, покушај да се до овога дође учињен је помоћу миграционе кризе, коју је неко прецизно назвао – „етничким оружјем“, а у САД заузимањем курса – да се пре свега истакне улога Црнаца, Латиноса, Азијата, Индијаца. Бајден је већ изјавио да управо ове расно-етничке групе његова администрација посматра као приоритетне. У низу америчких организација већ се појављују „менаџери за различитост“; реч је о расно-етничкој различитости, различитости сексуалних мањина, то јест на белце ће сада извршити снажан притисак, провоцирајући социјалне конфликте – организовани хаос као облик управљања.
hjbhb.jpg)
.jpg)
Узгред, врло је занимљив етнички састав Бајденове администрације. Аналитичари су већ приметили да је у њој много Јевреја; ипак, због нечега, није примећена чињеница да се у њој налази и велики број Индијаца. Последње говори и о унутрашњем курсу, и о спољашњем – антикинески савез са Индијом, покушај максималног американизовања политике ове земље. Међутим, понављам, све ово само споља изгледа као расно-етнички процес, но, његова суштина је класна. Мислим да ће глоботроцкисти, барем у САД, имати прилично проблема. Прво, белци ће се безусловно супротставити, друго, отпор ће пружити и целе државе у којима нема много црног становништва. У Руској Федерацији ово мора бити добро расветљено и активно коришћено у информационој борби са Пост Западом.
.jpg)
.jpg)
Трамписти су оформили снажан протестни покрет, као што смо недавно видели и настављају борбу? Да ли је онда могућ грађански рат у САД?
Мислим да грађанског рата, у правом смислу речи, неће бити. А перманентних немира, као реакције на перманентну глобреволуцију неотроцкиста – биће. Недавно ми је један добар друг испричао следеће. Он комуницира телефоном и електронском поштом са својом бившом другарицом из разреда која се одавно са мужем преселила у САД. Тамо имају кућу, посао – средњи слој. Обоје су трамписти. Причала му је да су она и муж, у очекивању тешких времена, прошли обуку руковања ватреним оружјем, купили га, направили озбиљне залихе хране и спремни су да се бране оружјем.
Једном је књижевни историчар и критичар А. Лебедев рекао о Чадајеву да се његова кућица на Басманој одвојила од Руске империје. Данас се цео слој Американаца, слично, одвојио до бајденовско-ултраглобалистичке Америке. А као што је познато – ову библијску фразу волео је да понавља непријатељ Ротшилдових, председник Линколн: дом који је изнутра подељен, неће опстати. Америчким „традиционалистима“ треба помагати, не треба се устручавати – противника треба тући на Стаљинов начин, на његовој територији. Поред тога, ултраглобалисти се не устежу да се мешају у наше унутрашње послове, шаљући нам политичке диверзанте, који уз помоћ политичке педофилије, под видом борбе са конкретним режимом, покушавају да уздрмају руску државност и анулирају нас и нашу историју.
Постоји мишљење да САД преформатирају елите, и да ће она бити много више лева земља?
По форми и тактички – да, ипак по садржају и стратешки то је нешто сасвим супротно.
Ултраглобалисти су самодовољна врхушка, којој ни за опстанак ни за самооправдање није потребна никаква идеологија. Идеологија је као прво, за „middle“, за масу; друго, она је средство за манипулацију. Троцкизам овде наступа као средство. Ако треба биће „леви“ и револуционаран, ако треба биће – „десни“ и реакционаран. Ултраглобалисти су аполитична и аморална (ван морала) група чији је циљ – потпуна власт на глобалном нивоу, која нема потребу за идеологијом, а реализује се у облику непосредне контроле над понашањем обезличених маса (маска под називом „пандемија“ – као сећање на будућност?). Левицу и либерале, као снаге које су одрадиле своје, данас користе за рушење капитализма – они ће и отићи заједно с њим; планирано уређење више ће личити на свет у духу Леа Штрауса (на стари начин – „десно“).
februar 2020
"Ultramoćni korporatisti i njihovi think tankovi, lobisti i vojske upravljaju i stvaraju politiku u SAD-u (i svetu), a njihova politika je fašizam (korporatizam), militarizam (poput takozvane filozofije preventivnog rata), tajno špijuniranje građana SAD," osiromašenje većine stanovništva SAD i sveta, robovski rad, logori smrti, mučenje, lažni (namešteni) ratovi i terorizam, kontrola svih informacija i medija, genocid (službenije poznat kao "kontrola populacije"), posthumanizam, i ostale osnovne orvelovske značajke. Ako Čitalac smatra da je ono što ovde iznosim izvan svake pameti i materijal za "teorije zavere", vrlo je verovatno da to misli zbog nedovoljnog poznavanja istorije i stvarnog stanja tehnologije koja je korporatistima dostupna (ali koju drže u tajnosti i skrivaju od običnih ljudi)."
Korporatizam – Džefri Grup
http://www.scribd.com/doc/54085336/Jeffrey-Grupp-Korporatizam#scribd
februar 2020
VLADA SAD POD KONTROLOM MONDIJALISTA - EKONOMSKIM SANKCIJAMA, TIHIM "DEMOKRATSKIM REVOLUCIJAMA", INICIRANJEM EKSTREMNOG NACIONALIZMA I SEPARATIZMA, RASTURITI JUGOSLAVIJU - Prema strogo poverljivim američkim strateškim planovima, koji su dosta godina kasnije, delimično ili u celosti, javno publikovani, administracija u Vašingtonu nije bila zainteresovana da se na Istoku, sa bilo kim i o bilo čemu dogovara. Cilj je bio potpuna vojna i politička potčinjenost. Što se naše zemlje tiče, planovi te vrste zacrtani su u Studiji o omekšavanju SFRJ, iz 1978. godine, Zbignjeva Bžežinskog (u nekoliko mandata bio funkcioner u Vladi SAD), Direktivi 133 Nacionalne bezbednosti SAD – Politika SAD prema Jugoslaviji – koju je sačinio kabinet američkog predsednika Ronalda Regana 1984. godine, Studiji nastupa SAD prema SFRJ, koju je napisao Dejvid Gompert, savetnik za bezbednost u Vladi Džordža Buša – starijeg i dr.
U svim tim materijalima provlače se slični stavovi: da je na vojnom polju Istočni blok nepobediv bez velikih obostranih žrtava i razaranja, pa se stoga oružjem ne može rešiti sudbina odnosa Istoka i Zapada, već je neophodno preduzeti razbijanje komunističkih zemalja iznutra, informativnim kampanjama, iscrpljivanjem ekonomskim sankcijama i „tihim demokratskim revolucijama“. U vezi sa Jugoslavijom, kao višenacionalnom zajednicom, strategija je uglavnom obuhvatala planove o iniciranju ekstremnog nacionalizma i separatizma, uz istovremeno jačanje antikomunističkih grupacija unutar svih republika.
Anatomija globalističkog smrada – Dragan Filipović
https://kupdf.net/download/anatomija-globalistickog_5afb4027e2b6f5b37e17a8dc_pdf
decembar 2019
Amerika je danas oligarhija u punom značenju te reči. Izbore u Vašingtonu finansiraju oligarsi. U Americi su danas, nažalost, jedva primetni obrisi demokratije. Ja sam pratio takozvani državni udar oligarha i banaka u Volstritu i pisao sam o tome u svojim knjigama u proteklih 25 godina. Ljudi koji kontrolišu politiku u Vašingtonu finansiraju se iz Soroševe i drugih fondacija. Njihov program je dominacija svetom, nešto što ja zovem svetski fašizam. Njihova vizija je da će preko malih banaka upravljati svetom i diktirati svaki aspekt naših života.
Vlijem Engdal
... a Soroševe i druge slične fondacije se finansiraju iz Rokfelerove ili Rotšildove kase i kasa drugih korporatista i bankara... Soroš i druge perjanice su samo istureni pioni zverki iz kulisa.
decembar 2019
Zemlja u kojoj mediji nemaju integritet ne može biti demokratska, jer ljudi nemaju tačne informacije sa kojima mogu da donose odluke i procenjuju vladu. Američki plaćeni mediji funkcionišu kao kontrolna ruka za moćne interese koji SAD pretvaraju u policijsku državu koja služi samo nekolicini onog “Jednog procenta”.
Amerikancima se laže po pitanju svega. Možemo početi sa mnogim lažima Klintonovog režima. Rat protiv Srbije se dogodio da bi se ponizila Rusija, tako što će dokazati da je Rusija bespomoćna pred američkom moći da pomogne svom savezniku, i to je učinjeno kako bi se uspostavila upotreba NATO-a kao ruke i pokrića za američku vojnu agresiju.
Zatim dolazimo do 9/11, čije je zvanično objašnjenje odbacio ne samo Osama bin Laden, već i svaki stručnjak koji se ne plaši da progovori.
Zatim imamo lažni razlog za američku invaziju na Avganistan, katastrofu za Ameriku kao što je to bio slučaj i sa Sovjetima. Nekolicina slabo naoružanih Avganistanaca je porazila “jedinu svetsku silu“, baš kao što su oni pobedili moćnu sovjetsku vojsku.
Onda imamo lažne optužbe o “oružju za masovno uništenje“ Sadama Huseina, koje su do nebesa uzdigli korumpirani američki mediji. Ova neverovatna laž, koju su odbacili inspektori UN-a za oružje, korišćena je uprkos dokazima koji ukazuju na suprotno, da se napadne Irak i uništi jedna zemlja. Ovu laž je kasnije odbacio američki državni sekretar Kolin Pauel.
Zatim imamo lažne optužbe protiv libijskog Gadafija koje su iskorišćene za ubistvo Gadafija, na veliko zadovoljstvo Hilari Klinton, i za uništenje najuspešnije zemlje u Africi.
Plaćenici ID koje su Hilari i Obama koristili da unište Libiju, poslati su da unište Siriju kada su Rusija i britanski parlament blokirali Obamin plan da pošalje američku vojsku da napadne Siriju. Javnost je godinama izložena lažima Vašingtona i plaćenih medija da se Vašington bori protiv ISIS-a, a zapravo je Vašington poslao ID u Siriju da unište Asada i sirijsku vladu.
A tu je i Somalija, još jedan paket laži Vašingtona i plaćenih medija. I napadanje Pakistana bombardovanjem plemenskih područja, lažno tvrdeći da su oni pristalice Al Kaide ili Talibana.
A tu je i Jemen koji je uništen od strane Vašingtonove marionete Saudijske Arabije.
Tu su i lažni medijski izveštaji o “iranskim nuklearkama“ i iranskim ratnim akcijama protiv Izraela.
I to da je “Rusija napala Ukrajinu“, a zapravo je Vašington srušio demokratski izabranu ukrajinsku vladu uz pomoć svojih finansiranih nevladinih organizacija.
I sada čujemo da su oni koji se usuđuju da Amerikancima kažu istinu ustvari “ruski agenti“ i “lažni novinari“.
Kada vlada i mediji u zemlji ne rade ništa osim što lažu 24/7, kako onda može postojati demokratija. Očigledno je da ne može.
Privatni interesi i planovi imaju kontrolu nad američkom vladom. Ljudi nemaju kontrolu. Vašington radi tako što prodaje zakonodavstvo interesnim grupama u zamenu za doprinose kampanje. Privatni interesi koji obezbeđuju novac koji bira političare koji donose zakone koji oni žele. Na primer, predsednik Tramp daje ekolozima dva zaštićena nacionalna spomenika, ali je nemoćan da zaštiti sebe i da ima savetnike.
Vladajuća oligarhija pravi primer od Trampa kako bi osigurali da ni jedan budući kandidat ne apeluje direktno na ljude. Kada je Tramp rekao da će on voditi vladu u interesu ljudi dovodeći ofšor poslove kući, napao je profit globalnih korporacija, a kada je rekao da će normalizovati odnose sa Rusijom, napao je moć i profit vojno-bezbednosnog kompleksa. On sada plaća cenu svoje brzopletosti.
Pitanje je, koju cenu će američki narod i ostatak sveta platiti za ograničenja koja je vojno-bezbednosni kompleks stavio na Trampovu sposobnost da normalizuje odnose sa Rusijom?
(Sajt Pol Krejg Robertsa)
decembar 2019
Amerika (pod kontrolom globalne mafije) UBILA VIŠE OD 20 MILIONA ljudi od Drugog svetskog rata! Prema nekim procenama, na svakog mrtvog je 10 ranjenih.
SAD su od Drugog svetskog rata ubile više od 20 miliona ljudi u 37 „zemalja žrtava“, uključujući bivšu Jugoslaviju, navodi se u studiji koju je objavio je kanadski Centar za istraživanje globalizacije /Centre for Research on Globalization/.
Osvrćući se na bivšu Jugoslaviju, u tekstu se navodi da nakon raspada SSSR-a Jugoslavija više nije bila od koristi Vašingtonu, i SAD i Nemačka uložile su trud da socijalističku ekonomiju te zemlje zamene kapitalističkom, prevashodno po principu „zavadi pa vladaj“.
„Među različitim delovima bivše Jugoslavije postojale su etničke i verske razlike kojima su SAD manipulisale i koje su iskoristile u cilju izazivanja nekoliko ratova koji su doveli do raspada zemlje“, navodi se u tekstu.
Od 1990-tih Jugoslavija se raspala na nekoliko nezavisnih država, koje su zbog svojih smanjenih prihoda, a uz saradnju Centralne obaveštajne agencije /CIA/, postale marionete u rukama kapitalističkih zemalja.
„Raspad Jugoslavije izazvale su prevashodno SAD“, navodi se u tekstu.
U studiji se navodi da su američke vojne snage direktno odgovorne za smrt između 10 i 15 miliona ljudi tokom ratova u Koreji i Vijetnamu i Iraku. Među žrtvama Korejskog rata su i Kinezi, dok ratovi u Vijetnamu uključuju i žrtve u Kambodži i Laosu.
Američka javnost verovatno nije svesna ovih podataka i nije upoznata sa ratovima za koje su odgovorne SAD.
Ističući da su bukvalno svi delovi sveta bili meta američke intervencije, u tekstu se navodi da je Vašington, takođe, odgovoran za smrt između devet i 14 miliona ljudi u Avganistanu, Angoli, Kongu, Istočnom Timoru, Gvatemali, Indoneziji, Pakistanu i Sudanu.
Zaključak je da su SAD odgovorne za smrt između 20 i 30 miliona ljudi u ratovima i sukobima širom sveta.
Porodicama i prijateljima žrtava ne znači puno da li su njihovi najdraži poginuli u američkoj direktnoj vojnoj akciji, ili akciji njihovih „pulena“ ili na neki drugi način kao što je ekonomski pritisak SAD na određenu zemlju.
Prema nekim procenama, na svakog mrtvog je 10 ranjenih.
„Od suštinske je važnosti da Amerikanci saznaju više o ovoj temi kako bi počeli da uviđaju i razumevaju bol drugih. Ne sme se dozvoliti da se za SAD kaže isto što i za Nemce nakon Drugog svetskog rata, a to je da su oni ‘odlučili da ne znaju’.
decembar 2019
SVI PREDSEDNICI SAD U XX VEKU SU REGRUTOVANI IZ TAJNIH DRUŠTAVA UNIVERZITETA GDE SU SE ŠKOLOVALI - SUROVA I JEZIVA ISTINA! - "The Skull and Bones Society" sa Yale University. Slična tajna društva postoje i na: Princeton, Cornell, Penn, Brown, Harvard-u itd. Iz "The Skull and Bones Society" (Lobanje i kosti) se regrutuju kadrovi za tri daljnja elitistička udruženja: Bilderberg, CFR (Council on Foreign Relations) i Trilateralne komisije (Trilateral Commission) - (svi američki predsednici su u ovom veku, osim jednoga, imali članstvo u ovim udruženjima).
Dalje, kadrovi sa Yale-a, su:
Bush, Rockefeller, Luce ("Time"), Stanley ("Morgan Stanley), Davison ("Morgan Guaranty Trust"), Gates ("Union Pacific", "Boeing"), Davenport ("Fortune Magazine")... Svi su se oni zavetovali na ćutanje.
Prema tradiciji, poslednju godinu na Yale-u, selektuje se petnaest (i svake godine, samo petnaest) novih članova. To daje broj od 2.500 članova u zadnjih 150 godina. Danas ih je oko 500 živih. Godišnji sastanci su u njihovom zamku na Deer Island na reci St. Lawrence River. Govoreći o tradiciji, udruženje je osnovao general William Huntington 1833. sa Alphonso Taft-om (koji je, opet, 1876. postao ministar rata). Taft-ov sin William Howard Taft je bio jedini američki predsednik koji je imao i funkciju vrhovnog sudije.
I, korak unazad, američki red "lobanje i kostiju" je proizašao iz nemačkog tajnog društva kao "Chapter 322". I tu dolazimo do Iluminata, istih onih koji su XVII i XVIII vekom vladali Evropom i za koje se tvrdi da su iza današnjeg "Novog Svetskog Poretka".
Kip Nathan Hale-a, (pre više od 200 godina) diplomca Yale-a i člana "The Skulls and Bones" nalazi se u okviru kampusa Yale-a. Kopija kipa se nalazi i ispred sedišta CIA-e u Langley, Virginia. I, na kraju, druga kopija se nalazi ispred Philips Academy u Andover, Massachusetts. U tu je skolu, koje li "slučajnosti", išao George Bush sr., pre svog studiranja.
