nevladine organizacije - trojanski konji globalista

Izvodi iz knjige Anatomija globalističkog smrada – Dragan Filipović

https://kupdf.net/download/anatomija-globalistickog_5afb4027e2b6f5b37e17a8dc_pdf

332.jpg

     KORENI - NASTANAK NEVLADINIH ORGANIZACIJA - ZBIGNJEV BŽEŽINSKI - Sredinom osamdesetih godina prošlog veka, Zbignjev Bžežinski, koji je tada obavljao funkciju savetnika za bezbednost američkog predsednika Kartera, zalagao se za realizaciju jednog opsežnog naučnog projekta iz društvene sfere, na planu obezbeđivanja dugoročne masovne podrške američkoj globalnoj dominaciji. S tim u vezi, Bžežinski kaže: „Naše postojeće državne institucije biće dopunjene institucijama za upravljanje predvidljivim situacijama, čiji će zadatak biti da unapred upozore na moguće društvene krize i da razviju programe pomoću kojih bi se one mogle kanalisati i suzbijati.“ Tako su nastale moderne američke nevladine organizacije, među prvima Atlanski savet SAD i Aspenov institut za humanitarne studije”, koje ćemo pod različitim formama i nazivima kasnije sretati na svim kriznim žarištima sveta.

 

Timovi, sastavljeni od vrhunskih psihologa, socologa, kulturologa i stručnjaka iz drugih društvenih oblasti, osmislili su nekoliko modela „mentalne dominacije“ i načina njihovog efikasnog nametanja u pojedinim sredinama, čime su kategoriju psihološkog rata zaista doveli do savršenstva. Osnovna funkcija tih mentalnih modela je da na masovnom planu prikriju ono što se događa u stvarnosti, navodeći populaciju da bez puno kritičkog razmišljanja, spontano primi i usvoji samo određene (probrane) stavove, što u kontekstu Novog svetskog poretka ima za  cilj da legitimizuje sve ono što sa sobom nosi globalna politička moć.

zbignjev-brzezinski.jpg
5252.jpg
download.png
ass.jpg
95.jpg

             PREKO HUMANITARIZMA DO OSTVARENJA SKRIVENIH INTERESA   Prepoznatljiva odrednica tih institucija koja ih karakteriše kao nevladine krije u sebi celu suštinu njihovog delovanja. Naime, sa tom odrednicom unapred im je obezbeđen monopol na političku nepristrasnost, što ih formalno čini nepolitičkim a praktično natpolitičkim, pa kao takve imaju uslove za neometani prodor u sve sredine. Nastupaju isključivo sa pozicija humanitarnog mirotvoračkog globalizma, uz predočavanje različitih vidova koristi za lokalnu populaciju, pa su stoga u masama dočekivane sa dobrodošlicom.  I nacionalne vlade u zemljama u kojima deluju, po pravilu,  ih doživljavaju  kao potencijalni  izvor  materijalnih 

332.jpg

sredstava za dodatno socijalno zbrinjavanje naroda, a kada se, jednoga dana, spozna njihova stvarna politička pozadina obično biva već kasno.

           GLOBALISTIČKA TVOREVINA UN OBEZBEDILA ULAZNICU NVO U SVAKU DRŽAVU ČLANICU - Prvi i najčešći oblik legalizacije delovanja nevladinih organizacija na terenu je pokroviteljstvo Organizacije Ujedinjenih nacija. U Agendi za mir OUN konstatovano je sledeće: „Koliko god je bitno da svaki organ UN koristi svoje mogućnosti na uravnotežen i skladan način, kakav predviđa Povelja, mir se u najširem smislu ne može postići ni samo sistemom UN ni samo uticajem Vlada zemalja članica. U tome moraju učestvovati svi: nevladine organizacije, akademske ustanove, parlamentarci, poslovne i profesionalne zajednice, mediji i cela javnost.“ Stavljajući ih ovim aktom na prvo mesto po značaju, Ujedinjene nacije su im stvorile uslove da ni u jednoj zemlji članici, bez obzira na to kakav stav njeno rukovodstvo imalo prema nevladinim

organizacijama, ni pod kakvim obrazloženjem, ne može biti sprečeno ili odbijeno njihovo prisustvo.

332.jpg

        FONDACIJE MONDIJALISTA IZVORIŠTA NVO - Drugi oblik legalizacije nevladinih organizacija su fondacije, obično zaklonjene iza humanitarnih, socijalnih, naučnih i drugih ideja. Imajući u vidu to da ih 

332.jpg
255.jpg

predvode konkretne ličnosti koje figuriraju kao stvarni ili formalni nosioci krupnog kapitala, kao recimo vlasnici fondacija Ford, Fulbrajt i Soroš iz Amerike, Humbolt iz Nemačke ili Sosokava iz Japana, rukovodstva država, posebno onih siromašnijih, rado izlaze u susret njihovim zahtevima, mada je, po pravilu, u poslove sa takvim fondacijama pod obavezno umešan i neki od korumpiranih vladinih činovnika dotične države. Nastupaju drugačije i neuporedivo dugoročnije od „humanitaraca“, sa strateškom globalističkom idejom izdvajanja, školovanja i vaspitavanja kadrova iz određene zemlje koji će, posle izvesnog broja godina, u datom trenutku, biti vraćeni u tu zemlju kako bi preusmerili političke tokove ili u ime svojih zapadnih mentora preuzeli vlast.

download.jpg
download (1).jpg
download (1).png
images.jpg
83.jpg
8.jpg

Osnivači i finansijeri najpoznatijih nevladinih organizacija, prevashodno onih iz grupe fondacija, po svom društvenom i finansijskom statusu nalaze se u samom vrhu zapadne hijerarhije, pa kao takvi pripadaju upravo onoj globalističkoj eliti koja pretenduje da sebe proglasi „Jedinstvenom svetskom Vladom“. Kao drugo, najviši savetnički položaji u američkoj Vladi, istovetno i u vladama njenih zapadnih saveznika, dodeljuju se upravo ljudima koji dolaze sa ključnih rukovodećih mesta u nevladinim organizacijama, a po pravilu se, po isteku mandata na ta mesta i vraćaju. I kao treće, nevladine organizacije su obavezno uključene u sve faze globalističkih procesa u pojedinim državama, u direktnom sadejstvu sa nosećim međunarodnim organizacijama, tj. sa NATO-om, MMF-om i Ujedinjenim nacijama, kojima na terenu služe kao obaveštajna, subverzivna i propagandna baza.

Pogledajmo kako to izgleda na uobičajenom primeru nastupa „Novog svetskog poretka“:

 

a) Globalistička oligarhija daje uputstvo o regionu u svetu, kao i o državi na koju treba delovati. Na teren izlazi neka od nevladinih organizacija, zaklonjena iza humanitarne – zdravstvene misije, odnosno naučne, kulturne ili slične međunarodne saradnje.

 

b) Samostalno ili u sadejstvu sa obaveštajnim NATO stručnjacima nevladina organizacija locira problem koji bi se mogao okarakterisati kao „kriza“, ili se, uz male intervencije, može kanalisati tako da preraste u pravu krizu. Takvih problema u nerazvijenim i srednjerazvijenim zemljama obično ima na pretek, pa je samo stvar procene za koju vrstu problema se opredeliti: međuetnički incident, neka policijska akcija razbijanja protestnog mitinga, neregularnosti oko lokalnih parlamentarnih izbora, obračun konkurentskih narko-mafija, slučaj proterivanja zapadnih novinara i sl. Mada sve ovo u suštini predstavlja unutrašnje stvari jedne zemlje, angažovana nevladina organizacija, u svojstvu „dobronamernog nepristrasnog faktora“, oglašava se u ime zaštite „ljudskih prava“ i „demokratskih sloboda“, apelujući na međunarodnu zajednicu da nešto preduzme, optužujući za problem isljučivo lokalni politički režim.

 

c) Posle kraće, ali intenzivne propagandne kampanje na tu temu, u koju se uključuju još desetine drugih nevladinih organizacija širom sveta, na scenu stupa administracija u Vašingtonu i taj unutrašnji problem dotične zemlje proglašava za akt koji „ugrožava interese američke nacionalne bezbednosti“. Ceo problem podiže se na nivo međunarodnih institucija.

 

d) Ujedinjene nacije apeluju na „mir i uzdržanost“ i razvlače situaciju ne čineći ništa, da bi za to vreme MMF uveo ekonomsku blokadu prema dotičnoj zemlji, a NATO započeo nagomilavanje trupa u regionu. Sve vreme nevladine organizacije podgrevaju situaciju alarmantnim, najčešće lažnim ili preuveličanim izveštajima „sa lica mesta“.

 

e) Informativna kampanja se naglo usredsređuje na neki pojedinačni fiktivni događaj koji se, po pravilu, odvija u režiji zadužene nevladine organizacije, a za koji se proceni da će zbog svoje brutalnosti izazvati burne reakcije u svetskom javnom mnjenju. Američka administracija insistira na akciji. Ujedinjene nacije šalju emisare da ponude rukovodstvu dotične zemlje dobrovoljno povlačenje sa vlasti, jer je to uslov da se „izbegne rat i spasi svetski mir“. Ukoliko prihvate, NATO snage, pod zastavom UN, uz izgovor da je neophodno stabilizovati situaciju, vrše okupaciju njihove državne teritorije. Ukoliko odbiju, NATO armada bez najave izvodi agresiju i nasilno zauzima dotičnu drzavu, a u međuvremenu, Savet bezbednosti donosi Rezoluciju kojom se intervencija proglašava međunarodno opravdanom.

 

f) Nevladine organizacije tada nastupaju u većem broju da bi se angažovale oko pomoći prilikom uspostavljanja i ubrzavanja „demokratskih procesa“. Među svojim lokalnim simpatizerima izabiraju nekog marginalca, obično iz kategorije bivših stranih stipendista i dovode ga na vlast. Okružuju ga savetnicima iz svojih redova koji forsiraju političku platformu potpune bespogovorne podređenosti globalnoj dominaciji. Na toj teritoriji NATO ostaje stacioniran za sva vremena. MMF otvara prostor zapadnim kapitalistima koji u bescenje preuzimaju vlasništvo nad nacionalnim privrednim resursima. Lokalno stanovništvo se u sopstvenoj zemlji transformiše u građane drugog reda – došla im demokratija.

332.jpg
119.jpg