nevladine organizacije - trojanski konji globalista
Izvodi iz knjige Anatomija globalističkog smrada – Dragan Filipović (2005.)
https://kupdf.net/download/anatomija-globalistickog_5afb4027e2b6f5b37e17a8dc_pdf
maj 2023
Danas (nakon globalističke okupacije Srbije, posle 2000.) je osnovni zadatak nevladinih organizacija da kao glavni oslonac „tihe okupacije“, iz društvenog života Srbije potisnu sve pojedince i organizacije koje zastupaju antiglobalističke stavove. U toku je kampanja zakonske zabrane rada većine nacionalističkih partija i ograničavanja delovanja institucija za koje je ocenjeno da istupaju sa pozicija srpskog patriotizma. Posebnom udaru izloženi su pojedinci iz vojnih i bezbednosnih struktura koji se suprotstavljaju bezuslovnom potčinjavanju komandama marionetskog režima. Njihova diskreditacija sprovodi se aktiviranjem starih ili izmišljanjem novih afera, pretnjama da će biti izručeni takozvanom Tribunalu u Hagu ili pokretanjem nameštenih sudskih procesa u kojima se kvalifikuju kao obični kriminalci. Naime, prema zapadnim procenama, srpska Armija i Služba državne bezbednosti još uvek se smatraju aktuelnim preprekama koje koče društveno prilagođavanje globalističkim interesima, pa su im zato silom nametnuti brojni „strani eksperti“ i konsultanti iz nevladinih organizacija, zaduženi za njihovu definitivnu razgradnju.
Patriotizam je proglašen najvećim porokom. U školama, srpska deca uče da su njihovi preci zločinci i da stoga ni ona nemaju pravo na nacionalni identitet, da je konferencija u Rambujeu bila oličenje miroljubivog dobronamernog političkog predloga Zapada i da je NATO agresija kao značajan doprinos uspostavljanju demokratije bila apsolutno opravdana. Zgađena nad svim što se dešava u njenoj postojbini, američka profesorka srpskog porekla, dr Radmila Milentijević u jednom intervjuu rezignirano je izjavila: „Šta je Srbija dobila kada je pred Vašingtonom počela da puzi? Prezir. Zapad ništa Srbiju manje ne mrzi, samo je sada još više prezire!“
Dok Srbi tako proživljavaju sudbinu poraženog, prezrenog naroda, globalisti smrde li smrde. Navićiće se Srbi, ako već nisu, i na poraz i na prezir, ali na smrad nikako. Pitanje je trenutka kada će konstatovati da je prevazišao granicu koju fizički i duhovno mogu da izdrže i kada će neodoljivo poželeti da ga eliminišu iz svoje sredine.
Dok ovo pišem, na delu je sistematsko uništavanje Srbije kao poslednje jugoslovenske republike, i Srba, kao poslednjeg evropskog naroda koji se suprotstavio globalističkoj ekspanziji. Egzekucija je poverena nevladinim organizacijama, toj proameričkoj, kvazieliti, koja sada praktično kontroliše vlast kroz formu „međunarodnog monitoringa“ ili „vlade u senci“, kako obično sebe nazivaju. Njihova moć zasnovana je na pretnji: „Svi koji imaju drugačije mišljenje od našeg kršioci su ljudskih prava i biće prijavljeni međunarodnoj zajednici.” Za lidere demokratski orijentisanih partija to znači zadobijanje ili gubitak finansijske i političke podrške Zapada, pa su prinuđeni da se trude da sa nevladinim organizacijama održavaju što prisnije odnose.
maj 2023
SRAMNA ULOGA ČELNIKA GLOBALISTIČKIH NEVLADINIH ORGANIZACIJA TOKOM NATO AGRESIJE NA SRJ - Sonja Biserko likovala je iz Vašingtona, zahvaljujući se Americi što se napokon odlučila na konkretnu akciju svrgavanja „diktatorskog Miloševićevog režima”, a po potrebi, bez obzira što je po nacionalnosti Hrvatica, nije se libila da se predstavlja i kao Srpkinja koja podržava NATO intervenciju. U pružanju podrške NATO intervenciji prednjačio je globalistički publicista Slavko Ćuruvija, vlasnik privatnog časopisa Građanin, jednog od najpoznatijih glasila nevladinih organizacija. On je javno podržavao američko bombardovanje, nazivajući ga „demokratskim činom”. To je najverovatnije bio razlog zbog kojeg je likvidiran negde na početku rata, u pauzi između dva „demokratska bombardovanja”. Za njegovu smrt globalisti okrivljuju isključivo Službu državne bezbednosti, mada je objektivno, to mogla organizovati i izvršiti bilo koja od patriotskih grupacija, kojih je tada u Srbiji bilo na desetine. Posebno složen zadatak imale su nevladine organizacije na Kosovu, jer je trebalo da „objasne” Šiptarima, izbeglim od NATO bombardovanja, da su njih u stvari proterali Srbi, a ne Amerikanci. Na falsifikovanju podataka o takozvanoj „humanitarnoj katastrofi” sa srpske strane najviše je bila angažovana Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo.
U vezi sa klasičnom obaveštajnom podrškom koju su nevladine organizacije za vreme agresije pružale NATO-u, može se reći da je bila sekundarna, ali ipak nezanemarljiva. U nekoliko slučajeva njihovi članovi su zaticani na licu mesta kako postavljaju radio-lokatore za navođenje američke avijacije, bilo je i pojava davanja svetlosnih laserskih signala, međutim ukupno obaveštajno delovanje najviše se ispoljavalo u podnošenju izveštaja o učinku vazdušnih napada. Na primer, Sonja Liht, direktorka Soroš fondacije, koja je sve vreme rata bila u Beogradu, obavljala je desetine telefonskih razgovora dnevno sa svojim prijateljima u inostranstvu, u kojima je, u formi „izkaza zabrinute žene”, detaljno referisala o vrsti štete nanesene bombardovanim objektima, angažovanju lokalnih vlasti na otklanjanju štete, postotku oštećenja elektro i vodovodne mreže u napadnutim srpskim gradovima, o moralu stanovništva i spremnosti da se u ratu istraje, do procena koliko će još srpsko stanovništvo moći da izdrži, čega se građani Srbije najviše plaše i u kom pravcu treba preusmeravati dalje globalističko propagandno delovanje.
novembar 2022
NVO - KAO POKRIĆE ZA FORMIRANJE OBAVEŠTAJNIH PUNKTOVA - Objektivne mogućnosti za upotrebu, tačnije zloupotrebu, nevladinih organizacija u klasičnom obaveštajnom radu su toliko povoljne da ih se nijedna zapadna služba ne bi odrekla. Zato je sasvim razumljivo što ih obaveštajne institucije država članica NATO saveza, pre svih američka, britanska i nemačka, na tom planu obilato koriste. Naime, sam čin uspostavljanja neke nevladine organizacije, u bilo kojoj stranoj zemlji, sa bezbednosnog aspekta može se tumačiti kao svojevrstan obaveštajni prodor, pa se generalno ne postavlja pitanje da li će, već samo kada će, u kom obliku i kojim intenzitetom, jedna ili više takvih organizacija biti stavljene u funkciju konkretnih špijunskih operativnih zahvata, to jest, svih raspoloživih oblika klasičnog obaveštajnog delovanja.
Na prvom mestu nevladine organizacije se koriste kao pokriće za formiranje tajnih obaveštajnih punktova u inostranstvu i prikriveno delovanje profesionalnih stranih obaveštajaca. U ranijem periodu taj vid klasične špijunaže realizovan je preko diplomatsko-konzularnih misija, trgovinskih i drugih predstavništava, stranih novinskih agencija i tome slično, što je povlačilo višestruke rizike, jer je u slučajevima „provale“ obavezno dolazilo do kompromitacije i država i institucija zatečenih u nedozvoljenim špijunskim aktivnostima, uz prateće diplomatske skandale, sudske procese i poremećaje međudržavnih odnosa. Pojavom nevladinih organizacija ti i slični rizici su umnogome otklonjeni, jer državama, nosiocima špijunske aktivnosti, daju mogućnost da u slučaju otkrivanja ilegalnog delovanja, pred vlastima zemalja domaćina poreknu okolnosti svoje umešanosti i odgovornosti, prebacujući negativne političke i bezbednosne konotacije na institucije koje formalno – pravno ili ne pripadaju nikome ili iza njih stoje privatna lica od kojih se lako
mogu ograditi.
Upravo te zloupotrebe postale su uobičajeni modus američke, britanske i nemačke obaveštajne prakse, po pravilu najčešće zaklonjene iza nevladinih humanitarnih organizacija, pa se za mnoge od njih ispostavilo da su bile sve drugo samo ne humanitarne.
januar 2021
KORENI - NASTANAK NEVLADINIH ORGANIZACIJA - ZBIGNJEV BŽEŽINSKI - Sredinom osamdesetih godina prošlog veka, Zbignjev Bžežinski, koji je tada obavljao funkciju savetnika za bezbednost američkog predsednika Kartera, zalagao se za realizaciju jednog opsežnog naučnog projekta iz društvene sfere, na planu obezbeđivanja dugoročne masovne podrške američkoj globalnoj dominaciji. S tim u vezi, Bžežinski kaže: „Naše postojeće državne institucije biće dopunjene institucijama za upravljanje predvidljivim situacijama, čiji će zadatak biti da unapred upozore na moguće društvene krize i da razviju programe pomoću kojih bi se one mogle kanalisati i suzbijati.“ Tako su nastale moderne američke nevladine organizacije, među prvima Atlanski savet SAD i Aspenov institut za humanitarne studije”, koje ćemo pod različitim formama i nazivima kasnije sretati na svim kriznim žarištima sveta.
Timovi, sastavljeni od vrhunskih psihologa, socologa, kulturologa i stručnjaka iz drugih društvenih oblasti, osmislili su nekoliko modela „mentalne dominacije“ i načina njihovog efikasnog nametanja u pojedinim sredinama, čime su kategoriju psihološkog rata zaista doveli do savršenstva. Osnovna funkcija tih mentalnih modela je da na masovnom planu prikriju ono što se događa u stvarnosti, navodeći populaciju da bez puno kritičkog razmišljanja, spontano primi i usvoji samo određene (probrane) stavove, što u kontekstu Novog svetskog poretka ima za cilj da legitimizuje sve ono što sa sobom nosi globalna politička moć.
PREKO HUMANITARIZMA DO OSTVARENJA SKRIVENIH INTERESA Prepoznatljiva odrednica tih institucija koja ih karakteriše kao nevladine krije u sebi celu suštinu njihovog delovanja. Naime, sa tom odrednicom unapred im je obezbeđen monopol na političku nepristrasnost, što ih formalno čini nepolitičkim a praktično natpolitičkim, pa kao takve imaju uslove za neometani prodor u sve sredine. Nastupaju isključivo sa pozicija humanitarnog mirotvoračkog globalizma, uz predočavanje različitih vidova koristi za lokalnu populaciju, pa su stoga u masama dočekivane sa dobrodošlicom. I nacionalne vlade u zemljama u kojima deluju, po pravilu, ih doživljavaju kao potencijalni izvor materijalnih
sredstava za dodatno socijalno zbrinjavanje naroda, a kada se, jednoga dana, spozna njihova stvarna politička pozadina obično biva već kasno.
januar 2021
januar 2021
GLOBALISTIČKA TVOREVINA UN OBEZBEDILA ULAZNICU NVO U SVAKU DRŽAVU ČLANICU - Prvi i najčešći oblik legalizacije delovanja nevladinih organizacija na terenu je pokroviteljstvo Organizacije Ujedinjenih nacija. U Agendi za mir OUN konstatovano je sledeće: „Koliko god je bitno da svaki organ UN koristi svoje mogućnosti na uravnotežen i skladan način, kakav predviđa Povelja, mir se u najširem smislu ne može postići ni samo sistemom UN ni samo uticajem Vlada zemalja članica. U tome moraju učestvovati svi: nevladine organizacije, akademske ustanove, parlamentarci, poslovne i profesionalne zajednice, mediji i cela javnost.“ Stavljajući ih ovim aktom na prvo mesto po značaju, Ujedinjene nacije su im stvorile uslove da ni u jednoj zemlji članici, bez obzira na to kakav stav njeno rukovodstvo imalo prema nevladinim
organizacijama, ni pod kakvim obrazloženjem, ne može biti sprečeno ili odbijeno njihovo prisustvo.
januar 2021
FONDACIJE MONDIJALISTA IZVORIŠTA NVO - Drugi oblik legalizacije nevladinih organizacija su fondacije, obično zaklonjene iza humanitarnih, socijalnih, naučnih i drugih ideja. Imajući u vidu to da ih predvode konkretne ličnosti koje figuriraju kao stvarni ili formalni nosioci krupnog kapitala, kao recimo vlasnici fondacija Ford, Fulbrajt i Soroš iz Amerike, Humbolt iz Nemačke ili Sosokava iz Japana, rukovodstva država, posebno onih siromašnijih, rado izlaze u susret njihovim zahtevima, mada je, po pravilu, u poslove sa takvim fondacijama pod obavezno umešan i neki od korumpiranih vladinih činovnika dotične države. Nastupaju drugačije i neuporedivo dugoročnije od „humanitaraca“, sa strateškom globalističkom idejom izdvajanja, školovanja i vaspitavanja kadrova iz određene zemlje koji će, posle izvesnog broja godina, u datom trenutku, biti vraćeni u tu zemlju kako bi preusmerili političke tokove ili u ime svojih zapadnih mentora preuzeli vlast.
.jpg)
.png)
Osnivači i finansijeri najpoznatijih nevladinih organizacija, prevashodno onih iz grupe fondacija, po svom društvenom i finansijskom statusu nalaze se u samom vrhu zapadne hijerarhije, pa kao takvi pripadaju upravo onoj globalističkoj eliti koja pretenduje da sebe proglasi „Jedinstvenom svetskom Vladom“. Kao drugo, najviši savetnički položaji u američkoj Vladi, istovetno i u vladama njenih zapadnih saveznika, dodeljuju se upravo ljudima koji dolaze sa ključnih rukovodećih mesta u nevladinim organizacijama, a po pravilu se, po isteku mandata na ta mesta i vraćaju. I kao treće, nevladine organizacije su obavezno uključene u sve faze globalističkih procesa u pojedinim državama, u direktnom sadejstvu sa nosećim međunarodnim organizacijama, tj. sa NATO-om, MMF-om i Ujedinjenim nacijama, kojima na terenu služe kao obaveštajna, subverzivna i propagandna baza.
Pogledajmo kako to izgleda na uobičajenom primeru nastupa „Novog svetskog poretka“:
a) Globalistička oligarhija daje uputstvo o regionu u svetu, kao i o državi na koju treba delovati. Na teren izlazi neka od nevladinih organizacija, zaklonjena iza humanitarne – zdravstvene misije, odnosno naučne, kulturne ili slične međunarodne saradnje.
b) Samostalno ili u sadejstvu sa obaveštajnim NATO stručnjacima nevladina organizacija locira problem koji bi se mogao okarakterisati kao „kriza“, ili se, uz male intervencije, može kanalisati tako da preraste u pravu krizu. Takvih problema u nerazvijenim i srednjerazvijenim zemljama obično ima na pretek, pa je samo stvar procene za koju vrstu problema se opredeliti: međuetnički incident, neka policijska akcija razbijanja protestnog mitinga, neregularnosti oko lokalnih parlamentarnih izbora, obračun konkurentskih narko-mafija, slučaj proterivanja zapadnih novinara i sl. Mada sve ovo u suštini predstavlja unutrašnje stvari jedne zemlje, angažovana nevladina organizacija, u svojstvu „dobronamernog nepristrasnog faktora“, oglašava se u ime zaštite „ljudskih prava“ i „demokratskih sloboda“, apelujući na međunarodnu zajednicu da nešto preduzme, optužujući za problem isljučivo lokalni politički režim.
c) Posle kraće, ali intenzivne propagandne kampanje na tu temu, u koju se uključuju još desetine drugih nevladinih organizacija širom sveta, na scenu stupa administracija u Vašingtonu i taj unutrašnji problem dotične zemlje proglašava za akt koji „ugrožava interese američke nacionalne bezbednosti“. Ceo problem podiže se na nivo međunarodnih institucija.
d) Ujedinjene nacije apeluju na „mir i uzdržanost“ i razvlače situaciju ne čineći ništa, da bi za to vreme MMF uveo ekonomsku blokadu prema dotičnoj zemlji, a NATO započeo nagomilavanje trupa u regionu. Sve vreme nevladine organizacije podgrevaju situaciju alarmantnim, najčešće lažnim ili preuveličanim izveštajima „sa lica mesta“.
e) Informativna kampanja se naglo usredsređuje na neki pojedinačni fiktivni događaj koji se, po pravilu, odvija u režiji zadužene nevladine organizacije, a za koji se proceni da će zbog svoje brutalnosti izazvati burne reakcije u svetskom javnom mnjenju. Američka administracija insistira na akciji. Ujedinjene nacije šalju emisare da ponude rukovodstvu dotične zemlje dobrovoljno povlačenje sa vlasti, jer je to uslov da se „izbegne rat i spasi svetski mir“. Ukoliko prihvate, NATO snage, pod zastavom UN, uz izgovor da je neophodno stabilizovati situaciju, vrše okupaciju njihove državne teritorije. Ukoliko odbiju, NATO armada bez najave izvodi agresiju i nasilno zauzima dotičnu drzavu, a u međuvremenu, Savet bezbednosti donosi Rezoluciju kojom se intervencija proglašava međunarodno opravdanom.
f) Nevladine organizacije tada nastupaju u većem broju da bi se angažovale oko pomoći prilikom uspostavljanja i ubrzavanja „demokratskih procesa“. Među svojim lokalnim simpatizerima izabiraju nekog marginalca, obično iz kategorije bivših stranih stipendista i dovode ga na vlast. Okružuju ga savetnicima iz svojih redova koji forsiraju političku platformu potpune bespogovorne podređenosti globalnoj dominaciji. Na toj teritoriji NATO ostaje stacioniran za sva vremena. MMF otvara prostor zapadnim kapitalistima koji u bescenje preuzimaju vlasništvo nad nacionalnim privrednim resursima. Lokalno stanovništvo se u sopstvenoj zemlji transformiše u građane drugog reda – došla im demokratija.
