Londonski Siti - Britanija
jun 2026
BRITANIJA JE SVETSKI PODLAC I LICEMER A NJEN SLUŽBENI JEZIK SU "GOVNARIJE". - Po dugoj i grotesknoj istoriji upotrebe takvog jezika nadmašuje čak i Sjedinjene Države. Ustvari, Amerika je dete, potomak, 'Domovine', u kojoj narodnu nošnju čini vuk u jagnjećoj koži. - Dejvid Ajk
DRUGO LICE 'CARSTVA'
Nikada nisam obraćao previše pažnje nacionalnoj pripadnosti, i tome što sam 'Britanac'. Ne znam šta sam mislio da jesam kad sam bio mali, ali sigurno se nisam poistovećivao sa ovom ili onom 'rasom', ili sa britanskim državljanstvom. Morao sam se roditi negde iznad vode jer bih se inače utopio, a slučajno sam, eto, svratio na komad zemlje pod nazivom Ujedinjeno Kraljevstvo, ranije zvano Albion i Britannia.
Tu zemlju uvek sam voleo, jer, valjda sam na nju navikao, ali većinu ostalog odbacio sam u ranoj mladosti. Odrastao sam u porodici koja nije puzala pred vlastima, i oduvek sam smatrao čudnim i neshvatljivim da ljudi – mada njima vlada jedna familija koja se poziva isključivo na svoje prirodno pravo da vlada – i dalje tvrde da žive u zemlji slobode.
U tome jednostavno nisam nalazio nikakav smisao, još tamo negde od 1950-ih, kada mi je, kao petogodišnjaku, učiteljica dala u ruke nacionalnu zastavicu i rekla da njome mašem dok kraljica prolazi pored nas, u službenoj poseti mom rodnom gradu Lesteru. Da mašem zastavicom samo zato što neka žena prolazi pokraj nas u dugačkom crnom automobilu? Nikada mi to nije bilo jasno, čak ni tada. Prosto nije imalo smisla, ali taj dan nismo morali ići u školu, pa je sve to imalo i svoju dobru stranu.
Odrastajući i učeći o 'veličanstvenom' Britanskom carstvu, moj prezir prema svemu što su predstavljali kraljevske ličnosti i establišment bivao je sve dublji, jer uvideo sam da je 'Carstvo' ustvari drugi izraz za osvajačke pohode i izrabljivanje.
Naravno, to nije ono što sam trebao/smeo misliti. Prema nastavnom planu i programu, Britansko carstvo, kraljica i domovina bili su nešto od čega srce kuca sa puno ponosa i zahvalnosti, jer, eto, imadosmo tu sreću da budemo rođeni u Britaniji, Domovini, Majci svih parlamenata, koja je svetu podarila slobodu i civilizaciju.
MAJKA SVIH PREVARA
Britanija je stolećima stara svetska tiranija, ali zagovornici njenog Establišmenta i veliki dio stanovništva odbijaju se suočiti s tom činjenicom – nacionalna vrednost koja je usađena i u američki Establišment i mnoge slojeve naroda SAD-a. Domovina tj. Matična zemlja Amerike je Majka svih prevara, a njeno čedo je nasledilo tu veštinu, iako možda nema njenu suptilnost, koja se stiče nakon mnogih stoleća iskustava u obmanjivanju sveta.
Ukratko, Britanija laže i skriva svoju tiraniju bolje od Amerike, mada, ako govorimo o nacionalističkom samo-zavaravanju, obe te zemlje stoje verovatno rame uz rame. Pod ovim izrazom 'bolje', mislio sam na to da je britanski Establišment, ukalupljen i indoktrinisan u sistem privatnih škola i elitnih univerziteta, savladao umeće laganja i obmanjivanja u olimpijskim razmerima. Takođe se izveštio u busanju u visokomoralna prsa dok istovremeno bljuje svoje ogavne laži i svoje projektile.
Šta mislite odakle je američki Establišment dobio ideju o bombardovanju civila kako bi ih zaštitio od nasilja, i odakle mu ideja o nametanju diktatura kao načinu da se ovom ili onom narodu da sloboda? Britanija se služila tim sranjima pre više stotina godina, a čini to i dan danas.
Kao izgovor Britanskog carstva poslužila je 'potreba da se civilizuju urođenici i divljaci', a takvim se opravdanjem poslužila i američka vlada kada je genocidnim pohodom gotovo istrebila američke domoroce. Ali, 'civilizovanje' zaostalih naroda u britanskom slučaju bila je metafora za huškanje jednih naroda protiv drugih, preuzimanje kontrole nad njihovim zemljama i resursima, a zatim pretvaranje istih u sluge i robove Carstva – isto ono što SAD radi danas.
CARSTVO I OPIJUM
Da, predivnog li civilizujućeg uticaja Britanaca – najpre u Kini gde su navukli narod na opijum i prisilili ljude na zavisnost preko Opijumskih ratova između 1839. i 1860. kada je kineska vlada pokušala zabraniti uvoz opijuma, pa su protiv nje angažovali vojne i mornaričke snage.
Britansko carstvo bilo je organizator i realizator ogromne operacije krijumčarenja droge i iznude, koja je uključivala i proizvodnju opijuma u britanskoj koloniji, Indiji, i sabiranje njegovih ogromnih prihoda preko paravana britanskih vlasti, tzv. Hongkong and Shanghai Banking Corporation, koja je osnovana 1865. u britanskoj koloniji, Hong Kongu, a danas je poznata pod skraćenicom HSBC.
Lepo je znati da celo to iskustvo pranja novca od opijuma u korist Carstva nije bilo uzalud i da još uvek služi interesima čovečanstva do dana današnjeg – baš kao što se stolećima stara umešnost britanskog Establišmenta u manipulisanju svetom još uvek dobro iskorišćava, dok se Establišment skriva iza lažne superiornosti svojih potomaka.
ROTŠILDOVO CARSTVO
Britansko carstvo bilo je, na mnoge načine, Rotšildovo carstvo. Rotšildi su upravljali Britanijom nakon što je Natan Majer Rotšild početkom 19. veka uspostavio londonski ogranak te dinastije koja je držala pod kontrolom bankarski sistem Britanije i Evrope. Njegova neto vrednost bila je procenjena na 450 milijardi funti.
Nil Ferguson, britanski istoričar i profesor na Harvardskom univerzitetu, napisao je sledeće: 'Najvećim delom 19. veka N. M. Rotšild je bio deo najveće banke na svetu, koja je dominirala međunarodnim tržištem obveznica. Današnji ekvivalent tome bio bi, recimo, spajanje Merrill Lyncha, Morgan Stanleya, J. P. Morgana, a verovatno i Goldman Sachsa – kao i, možda, Međunarodnog monetarnog fonda, imamo li u vidu Rotšildovu ulogu, tokom 19. veka, u stabilizovanju finansija brojnih država.'
Ne, prijatelju; ne radi se o stabilizovanju već o zaduživanju, a preko toga, i posedovanju. Iza scene, Merrill Lynch, Morgan Stanley, J. P. Morgan, Goldman Sachs i MMF uvek su bili udruženi, u smislu da su to različita imena za istu rotšildovsku globalnu kliku. Svoju moć nad 'Britanskim' carstvom Natan Majer Rotšild opisao je ovako:
'Nije me briga koja je marioneta postavljena na engleski presto da vlada Carstvom u kojem sunce nikada ne zalazi. Čovek koji ima kontrolu nad britanskim novcem u opticaju ima kontrolu nad Britanskim carstvom, a kontrolu nad britanskim novcem u opticaju držim ja.'
Rotšildi su posedovali britansku Istočnoindijsku kompaniju (East India Company) koja je pljačkala zemlje poput Indije i stajala iza Opijumskih ratova u Kini.
Modus operandi Britanskog carstva takođe je bila, i ostala, vizit karta Rotšilda – huškanje segmenata ciljane populacije jedne protiv drugih i preuzimanje uzdi uz korišćenje vojne moći za nametanje Rotšildove volje putem rata i invazije; i uvlačenje država (manipulacijom) u nenaplative dugove, što vodi ka finansijskoj diktaturi.
To se događa i danas, kao što vidimo u slučaju jedne države za drugom na Srednjem istoku, te u plimnom talasu dugovanja koji zapljuskuje jednu pa drugu državu, uz 'pomoć' rotšildove Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF-a).
Rotšildi su krenuli na Sjedinjene Države kroz kontrolu njenog bankarskog sistema preko dveju 'centralnih banaka': Prve banke sjedinjenih Država (1791.-1811.) i, nakon 1913., Federalnih rezervi. Sa sobom su tada poneli i svoje metode rada, i zbog toga američki Establišment postupa na isti način kao i prethodno Britansko carstvo.
Ova tehnika se zasniva na ponašanju tiranina, dok se, istovremeno, javno prikazuju kao borci protiv tiranije.
'Rat protiv terorizma' klasični je izraz takve metode, u kojoj 'protiv-teroristički' teroristi vode 'rat' protiv svog sopstvenog terorizma. Na takav je način orkestrovana obmana otkad su britanski i drugi rotšildovi kolonijalizmi postavili svoj nišan na čitav svet.
PRIVIDNI GUBITAK CARSTVA
Moć i uticaj Rotšildovih od tada eksponencijalno rastu, ali svoje nezamislivo bogatstvo i kontrolu sakrili su iza paravanskih kompanija, organizacija i ljudi i, premda su u široj javnosti još uvek sinonim za 'bogataše', na sceni se čini kao da njihova globalna moć opada.
Isto vredi i za Britaniju, uz prividan gubitak Carstva, no njena skrivena moć ostala je neumanjena – samo je zauzela drugačiju formu. Ona više ne diktira događajima otvoreno, već se, poput Rotšildovih, skriva iza organizacija, država i ljudi koji predstavljaju njene ciljeve i interese, posebno iza Amerike.
Pod 'Britanijom' ne mislim na vladu i institucije, već na svetsku mrežu tajnih društava koja u ogromnim razmerama operiše van Britanije i upravlja vlastima i institucijama. S obzirom da je takav slučaj i sa Amerikom, nije onda nimalo čudno što SAD i UK postupaju kao jedno, kada su u pitanju međunarodni poslovi i zbivanja.
Ovaj dvojac zajedno, barem na Zapadu a i šire, je pokretačka sila koja stoji u pozadini iza osvajanja sveta.
U odnosu sa Britanijom, Amerika je nesumnjivo 'isturena ispostava', te deluje gotovo kao tajni ortak. Oružje se puni kradomice u Britaniji i Evropi, a metke ispaljuju javno, doslovno i metaforički, Sjedinjene Države.
Tako se pažnja javnosti usmjerava na Ameriku, što dalje od stvarnog centra moći unutar užeg kruga globalne mreže tajnih društva sa sedištem u Evropi – barem na operacionom nivou.
Ljudi većinom govore, Amerika ovo, Amerika ono, mada, koliko god Sjedinjene Države bile moćne na površini, konce zapravo povlače vladari iz sene u Britaniji i Evropi.
decembar 2025
BANKA ENGLESKE OSNOVANA 1694.GODINE - PRVA PRIVATNA BANKA (KORPORACIJA) KOJA JE PREUZELA KONTROLU NAD EKONOMIJOM BRITANSKIH OSTRVA I KOLONIJA - Robert Dž. Barouz (Robert J. Burrowes) - https://www.globalresearch.ca/historical-analysis-of-the-global-elites-ransacking-the-world-economy-until-youll-own-nothing/58030
Zašto prigovor na privatnu centralnu banku? Pa, razmotrite formiranje i vlasništvo nad netačno nazvanom Bankom Engleske, osnovanom 1694. godine.
Do kraja 17. veka, Engleska je bila u finansijskoj propasti: 50 godina manje-više neprekidnih ratova s Francuskom i Holandijom iscrpilo ju je. Stoga su vladini zvaničnici tražili od bankara kredite potrebne za ostvarivanje njihovih političkih ciljeva. Šta su ovi bankari tražili zauzvrat? „Cena je bila visoka: privatna banka odobrena od strane vlade koja bi mogla izdavati novac stvoren ni iz čega.“ Postala je prva privatna centralna banka na svetu i, iako je varljivo nazvana Banka Engleske kako bi ljudi pomislili da je deo vlade, to nije bila. Štaviše, kao i svaka druga privatna korporacija, Banka Engleske je prodala deonice da bi započela bizniz (veliku prevaru). „Investitori, čija imena nikada nisu otkrivena, trebali su uložiti 1.250.000 britanskih funti u zlatnicima kako bi kupili svoje deonice u banci. Ali primljeno je samo 750.000 funti.“ Uprkos tome, banka je propisno osnovana 1694. godine i započela je posao pozajmljivanja nekoliko puta većeg novca od onog koji je navodno imala u rezervama, sve uz kamatu.
Dozvolite mi da to ponovim radi jasnoće: Britanska vlada je donela zakon o osnivanju privatne centralne banke (to jest, banke u vlasništvu male grupe bogatih pojedinaca) koja je pozajmljivala ogromne količine novca koje nije imala kako bi mogla ostvariti profit naplaćivanjem kamata.
Ova praksa se naziva 'delimično rezervno bankarstvo' kako bi zvučalo kao neki sofisticirani ekonomski koncept, a ne kao prevara, a ako bismo vi ili ja to uradili, bili bi zatvoreni. 'Zauzvrat, Banka bi britanskim političarima pozajmljivala onoliko nove valute koliko žele, sve dotle dok bi dug osigurali direktnim oporezivanjem britanskog naroda.' Drugim rečima, Banka nije mogla izgubiti.
Dakle, kako William T. Still primećuje: 'legalizacija Banke Engleske nije se svodila ni na šta drugo nego na legalno krivotvorenje nacionalne valute radi privatne koristi.'
„Nažalost“, nastavlja on, „skoro svaka nacija sada ima privatno kontrolisanu centralnu banku, koristeći Banku Engleske kao osnovni model. Moć ovih centralnih banaka je takva da one ubrzo preuzimaju potpunu kontrolu nad ekonomijom nacije. Ubrzo se sve svodi na plutokratiju, vladavinu bogatih.“ Pogledajte Gospodari novca: Kako su međunarodni bankari stekli kontrolu nad Amerikom (s relevantnim delom četverodelnog transkripta videa dostupnim ovde: ' Gospodari novca : Prvi deo ' .)
U svakom slučaju, osnovna poenta je jednostavna: Nakon 5.000 godina, različiti procesi kojima su lokalne elite, zatim „nacionalne“ elite, zatim međunarodne elite, a sada i globalna elita, kontinuirano uspostavljale svoju kontrolu kako bi povećale svoju sposobnost oblikovanja načina na koji svet funkcioniše i akumuliranja bogatstva, dostigli su vrhunac. Zato smo na ivici da budemo ugurani u tehnokratiju kojom upravlja Elita, u kojoj, kako Svetski ekonomski forum jasno stavlja do znanja: „Do 2030. godine „nećete posedovati ništa a bićete srećni.“ (jesu li među njima možda i Rotšildi, Rokfeleri i drugi vlastelini? ;) )
Dakle, nećete posedovati ništa.
I zašto bi bio srećan zbog toga? Zato što ćeš biti transhumani rob: organizam koji više ne poseduje ni sopstveni um.
