progon konoplje (i marihuane)
super biljke
maj 2025
SJAJAN DOKUMENTARAC - SVE NA JEDNOM MESTU - NAJVAŽNIJE INFORMACIJE O KONOPLJI
KONOPLJA - NAJKORISNIJA BILJKA NA SVETU OD KOJE SE MOŽE DOBITI OKO 5000 PROIZVODA
KONOPLJU AMIŠI UZGAJAJU PREKO 300 GODINA I NISU ZABORAVILI NJENE BLAGODETI...
... NI NAKON ZABRANE UZGAJANJA KOJE JE NASTUPILO DONOŠENJEM KORUPTIVNOG ZAKONA 1937.GODINE U SAD OD STRANE MOĆNIH KORPORATIVNIH INTERESA KOJIMA JE KONOPLJA BILA NEPRIJATELJ
RUDOLF DIZEL JE NAPRAVIO MOTOR KOJI JE TREBAO BITI POKRETAN BILJNIM GORIVIMA - BIOGORIVIMA DOBIJENIM I OD KONOPLJE - NIJE USPEO, POSTOJE I INDICIJE DA JE UBIJEN
HENRI FORD JE ULOŽIO SVE SVOJE NAPORE DA NJEGOVI AUTOMOBILI ZA GORIVO KORISTE BIODIZEL DOBIJEN OD KONOPLJE I BUDU NAPRAVLJENI OD BIOMASE BILJAKA - NIJE USPEO
Amiši iz okruga Lankaster u Pensilvaniji uzgajaju konoplju već 300 godina osim u periodu od 1937. do 2018. kada je konoplja korumptivnim zakonom zabranjena. Amiši su naselili okrug Lankaster početkom XVIII veka a 1710.godine počeli sa uzgajanjem konoplje. Država je podsticala uzgajanje i stvarane su ogromne zalihama. Ogromne količine konoplje i njena najveća zastupljenost među usevima doveli su do toga da kada je konačno okrug Lankaster ustanovljen 1729.godine, cela jedna opština je nazvana po konoplji Hempfild. Od konoplje su izrađivani brojni proizvodi poput konopaca, platna, ulja za lampe. Godine 1937.godine donet je koruptivni Zakon o marihuani koji je doveo do toga da Amiši izgube usev koji su njihovi preci uzgajali tokom prethodna dva veka. Ipak znanje o tome šta konoplja može nikada nije nestalo. Prenošeno je sa kolena na koleno. Održalo se sećanje na konoplju i kada su je ostali potpuno zaboravili. A kada je zakon iz 2018. ponovo dozvolio uzgajanje industrijske konoplje Amiši su krenuli u akciju i obnovili proizvodnju. Od konoplje se može proizvesti 5.000 proizvoda, hrana, gorivo i tekstil.
Konoplja je biljka koja može napajati i bilo koji dizel ili benzinski motor – od nje se može proizvoditi dva goriva, jedno za dizel a drugo za benzinski motor bez ikakvih dodatnih modifikacija. Semenke konoplje sadrže otprilike 30 do 35% ulja. To ulje se može ekstraktovati jednostavno hladnim ceđenjem presom koja se koristi za presovanje i ceđenje maslina ili suncekrotovog semena. Kada dobijete ulje ono se može pretvoriti u biodizel kroz osnovni hemijski proces zvani transestrifikacija. Ulje semenki konoplje pomešano sa metanolom i malom količinom lužine ili jake baze (natrijum hidroksid) koja deluje kao katalizator. Smesa reaguje i deli se na dva dela. Gornji sloj je sirovi biodizel a donji sloj je glicerin koji se može koristiti za itradu sapuna. Biodizel se potom ispira vodom, ostavi da se osuši i spreman je za upotrebu-vožnju.
Nakon što požnjete semenke konoplje za ulje, ostaju vam desetine hiljada po hektaru drvenastog vlaknastog materijala koja je bogata celulozom. Kroz proces koji se naziva celuliza, celuloza se razgrađuje na jednostavne šećere koji fermentišu i dobija se etanol. To je ista vrsta alkohola koji se i sada meša sa benzinom koji kupujete na benzinskim stanicama. Svaki galon benzina u SAD sadrži do 10% etanola – mešavina koja se naziva E10. Jedina razlika je u tome što se etanol dobija iz kukuruza. A atanol iz konopljinog semena dolazi iz biljke iz koje dobijamo biodizel. Dakle konoplja je biljka iz koje dobijamo i biodizel i benzin kada biodizel pomešamo sa etanolom.
Fabrika biogoriva u Ačinsonu otvorena 1936.godine, proizvodila je "agrol" mešavinu etanola i benzina. Gorivo pod nazivom agrol prodavalo se na 2.000 benzinskih pumpi širom američkog Srednjeg zapada, od Indijane do Južne Dakote. Agrol je bio mešavina etanola i benzina proizvedenog u fabrici u Ačinsonu u Kanzasu koju je podržavao Fordov pokret chemurgy i koja je otvorena 1936.godine. Do 1937. vozači su ga rado i često koristili. A onda su menadžeri fabrike ustanovili sabotažu. Došlo je do manipulacija na tržištu i žestokih sukoba unutar naftne industrije. Agrol se prodavao za 17 centi po galonu a olovni benzin za 16 centi. Naftna industrija je lobirala protiv svakog zakona o poreskim olakšicama koje bi mogle zatvoriti tu razliku od jednog centa. Američki institut za gorivo je javno napao etanol kao inferiorno gorivo. U periodu od 1933. do 1939.godine naftni interesi su odbacili 19 saveznih zakona i 31 državni usmerenih na mešanje alkohola sa gorivom. Do 1939.godine postrojenja agrola u Ačinsonu su zatvorena. 2000 benzinskih pumpi je nestalo sa mape. Čitava infrastruktura izgrađena od farmera za farmere je propala za samo tri godine. Jedina komercijalna mreža za biljno gorivo u SAD je uništena u periodu u kojem je Zakon o marihuani uništio konoplju.
Saveznim Zakonom iz 1937.godine konoplja je zabranjena i prognana u SAD. Preko noći, konoplja kao jedna od najkorisnijih biljaka ikada, je postala pošast. Tretirala se od te 1937.godine kao narkotik a razlog za to nije imao nikakve veze sa narkomanijom već gorivom i novcem, profitima tada najjačih korporatista. Industrijska konoplja cannabis sativa je preko noći postala bauk. Zabuna između konoplje i marihuane (tada novoupotrebljenog termina) je namerno napravljena. Industrijska konoplja sadrži svega 3/10 od 1% THC-a (psihoaktivni spoj) – možete popušiti i balu ove konoplje neće vam se desiti ništa sem možda sprženog grla.
Termin ili reč „marihuana“ bio je nameran izbor svima nepoznat. Meksički sleng. Korišćena je jer većina Amerikanaca nikada nije čula za ovu reč. Da je biljku nazvao konopljom svaki poljoprivrednik bi je prepoznao ili kanabisom svaki medicinar bi znao o čemu je reč. Korišćenjem reči marihuana prekinuta je veza između korisne kulture i zakona osmišljenog da je ubije. Zakon o prohibiciji je ukinut 1933.godine a odeljenje za prohibiciju je bilo pred nestankom i trebao mu je novi neprijatelj – Kanabis. Odeljenje je imalo i prijatelje koji su želeli da konoplja nestane iz drugih razloga. Vilijam R. Herst je posedovao novinske lance, šume i fabrike papira širom zemlje. Konoplja je proizvodila papir jeftinije i brže od drvene pulpe pa je stoga bila direktna pretnja njegovom biznisu. Porodica Di Pont je upravo tada patentirala najlon i novi hemijski proces proizvodnje papira od drveta. Vlakna od konoplje su se takmičila sa najlonom a papir proizveden od konoplje sa papirom od drveta. Endrju Melon, sekretar finansija i tada najbogatiji čovek u SAD uložio je mnogo u DI Pont. Melon je takođe bio Hari Anslingerov tast i lično ga imenovao na ključni položaj u odeljenju za narkotike. Ali tu je bio i Standard Oil, Rokfelerovo carstvo izgrađeno na nafti. Ulje konoplje pretilo je temeljima svega što su prodavali. Nisu morali raditi svoj prljavi posao u mraku. Imali su u svojim kandžama sve novine, Kongres i biro za narkotike. Herstove novine su objavljivale članke koji su povezivali Marihuanu sa nasiljem, kriminalom, rasnim strahom. Anslinger je svedočio pred Kongresom o slučajevima koji nisu imali medicinske dokaze iza sebe. Američko medicinsko udruženje je poslalo Dr Vilijam Vudvorda da ospori zakon rekavši da isti nije potkrepljen naukom. Njegovo svedočenje je bilo odbačeno. Nakon saslušanja koja nisu gotovo ni privukla pažnju javnosti, zakon je usvojen 2.avgusta 1937.godine.
Dizel motor nikada i nije bio dizajniran za rad na naftu. "Moju mašinu danas ne pokreće ništa drugo do biljnog ulja" - Rudolf Dizel. Rudolf Dizel je izradio svoj motor sa unutrašnjim sagorevanjem osamdesetih godina XIX veka u Nemačkoj a patent je podneo 28.februara 1892.godine. Njegov rad nosio naslov: Teorija i konstrukcija racionalnog toplotnog motora koji bi zamenio parni motor. Nazvao ga je motor sa kompresijskim paljenjem a gorivo koje je imao u vidu bilo je biljno ulje. Godine 1900. predstavio je svoj motor na Svetskoj izložbi u Parizu. Francuska vlada ga je zamolila da pokrene motor uljem od kikirikija, pošto ga je imala u izobolju iz afričkih kolonija, što je on i učinio. Motor je radio tiho i veoma glatko da većina ljudi koji su posmatrali nije imalo pojma da motor sagoreva biljno ulje. Dizel je pisao da se njegov motor može napajati biljnim uljima i da će to znatno pomoći razvoju poljoprivrede. Sanjao je svetu gde će farmeri uzgajati gorivo na sopstvenim poljima. Nazvao ga je „naftnim motorom„ a onda umro.
29.septembra 1913.godine Rudolf Dizel se ukrcao na poštanski parobrod „Dresden“ u Antverpenu u Beligiji. Putovao je u Englesku kako bi se sastao sa Britanskom kraljevskom mornaricom i da bi razmotrili ugradnju njegovih motora u britanske podmornice.
Večerao je i povukao se u svoju brodsku kabinu oko 22:00 sata i ostavio poruku da ga probude ujutru u 6:15. Kad je stjuart pokucao, njegova kabina je bila prazna. Nije spavao u krevetu. Njegova pidžama je bila uredno složena. Njegov džepni sat je bio tako postavljen na stolu da bi ga mogao videti iz kreveta. Njegov šešir i presavijeni kaput pronađeni su ispod ograde na krmi broda. Deset dana kasnije holandski ribari su pronašli telo kako pluta u Severnom moru. Bilo je previše raspadnuto da bi se izvršila identifikacija. Izvadili su lične predmete iz njegovih džepova koje je kasnije prepoznao njegov sin. Novine su tada pisale dve vrste naslova. Neki su pisali o samoubistvu a drugi su bili mnogo mračniji, pišući vesti poput: „Pronalazač bačen u more kako bi se sprečila prodaja patenta britanskoj vladi. Ubili su ga agenti velikih naftnih trustova.“
Njegova supruga je otvorila torbu koju joj je dao pre putovanja u kojoj je našla 200.000 nemačkih maraka u gotovini dok su sa druge strane finansijski izveštaji pokazivali da su im bankovni računi prazni. U njegovom dnevniku 29.septembar bio je obeležen. Možda nikada ne saznamo šta se dogodilo na tom brodu ali je jasno sledeće:
Čovek koji je izumeo najefikasniji motor u istoriji i koji je javno izjavio da će biljna ulja postati jednako važna kao nafta a koji je samo za nekoliko dana trebao britanskoj mornarici prodati motor koji radi na useve umesto na naftu je nestao u moru. A nakon što je umro, niko u motornim kompanijama nije insistirao da biljno ulje ostane standardno gorivo. Naftne kompanije su jedinstveno nastupile i prilagodile sisteme goriva i učinile dizel gorivo od sirove nafte standardnim. U roku od samo jedne decenije svaki dizel motor na svetu je sagorevao naftu. Motor koji je trebao osloboditi farmere zavisnosti od naftnih kompanija postao je mašina koja ih je vezala za naftne kompanije. I niko se nije upitao zašto?
Henri Ford je želeo proizvoditi automobil koji će pokretati biogorivo napravljeno od konoplje i koji će biti izrađen od biomase. Henri Ford je pre jednog veka izneo stav da nakon što požnjete semenke konoplje za ulje, ostaju vam desetine hiljada po hektaru drvenastog vlaknastog materijala koji je bogat celulozom. Kroz proces koji se naziva celuliza, celuloza se razgrađuje na jednostavne šećere koji fermentišu i iz kojih se dobija etanol. To je ista vrsta alkohola koji se i sada meša sa benzinom koji kupujete na benzinskim stanicama. Svaki galon benzina u SAD sadrži do 10% etanola – mešavina koja se naziva E10. Jedina razlika je u tome što se etanol dobija iz kukuruza. A atanol iz konopljinog semena dolazi iz biljke iz koje dobijamo i biodizel. Dakle konoplja je biljka iz koje dobijamo i biodizel i benzin kada biodizel pomešamo sa etanolom. Henri Ford je ovo shvatio pre bilo koga drugog u SAD. Njegov model T 1908.godine je projektovan da radi na benzin, etanol ili bilo koju kombinaciju benzina i etanola.
Ford je na konferenciji 1925.godine novinarima rekao da će gorivo budućnosti dolaziti iz voća, korova, piljevine, gotovo svega.
Rekao je da u svakom deliću biljaka koji se mogu fermentisati ima goriva a u jednogodišnjem prinosu krompira na jednom hektaru dovoljno etanola za pogon mašina potrebnih za obradu polja u narednih 100 godina. Ford je osnovao pokret farm chemurgy (hemija i rad) i do tridesetih godina XX veka pronosio jednostavnu i radikalnu ideju: Neka farmeri uzgajaju sirovine za industriju umesto da ih ona uzima iz nafte. Ford je u to uložio sopstveni novac. U svom pogonu Iron Mountain u Mičigenu upravljao je postrojenjem za konverziju biomase koje je prerađivalo konoplju zajedno sa drugim usevima. Postrojenje je izdvajalo metanol, drveni ugalj, katran, smolu i etilacetat. Osnovne sastojke za modernu industriju i to sve od biljaka koje su sazrevale u jednoj sezoni. U avgustu 1941. Ford je predstavio prototip automobila sa karoserijskim panelima napravljenim od konoplje, soje, pšenice, slame i lana spojenih smolom. Paneli su bili lakši od fiberglasa. Ford je demonstrirao izdržljivost panela pred kamerama zamahujući sekirom i udarajući po poklopcu prtljažnika. Sekira se odbijala a panel ostao neoštećen. Auto je bio dizajniran sa pogonom na etanol od konoplje. Auto koji je dizajniran u potpunosti iz zemlje i pokretan iz zemlje. Imao je tada 77 godina i zamahivao sekirom uveren da će njegov automobil promeniti svet. Ali do 1941. godine već je bilo kasno. Korporativni interesi su prljavim manipulacijama proglasili konoplju krivom Zakonom o marihuani iz 1937.godine.
Svo znanje o konoplji i neverovatnim mogućnostima njene prerade je palo u zaborav tokom narednih 80 godina. Zakonom iz 2018.godine je na saveznom nivou (SAD) legalizovan uzgoj, prerada, transport i prodaja industrijske konoplje bilo gde u SAD. Postala je nakon 80 godina legalna poput kukuruza, pšenica ili soje. Amiši, za razliku od ostalih, nisu zaboravili neverovatne mogućnosti izrade korisnih stvari od konoplje. Znanja su se prenosila sa generacije na generaciju i čekao se trenutak kada će se konoplja vratiti. Vratila se među redovne amiške useve te 2018.godine. Počela je masovna izrada niza proizvoda a među njima i proizvodnja biodizela i benzina od konoplje. Danas, svako ko ima uslove može praviti ova goriva i koristiti ih u svom dizel ili benzinskom motoru bez ikakvih dodatnih prepravki.
april 2025
ZLOČIN GLOBALNE VLASTELE PREMA KONOPLJI JE ZLOČIN POČINJEN S PREDUMIŠLJAJEM PREMA ČOVEČANSTVU - jedan primer jasno dokazuje da je sadašnja situacija programirana od strane globalne vlastele:
da nisu konoplju, kanabis, zakonom zabranili kao "opasnu drogu", danas bi se od nje proizvodio sav papir u svetu, desetak puta više i lakše nego od drveta, sva plastika i pogonsko gorivo umesto naftnih derivata, dobijali bi se lekovi za rak i druge bolesti, bogatija hrana, građevinski materijal, sav tekstil koji bi bio neuporedivo kvalitetniji nego od pamuka. Konoplja raste brzo i lako kao korov, bez pesticida i obrade, i donosi desetak puta više prinosa od pamuka i drveta.
Samo bi Konopljina revolucija industrije promenila svet na MNOGO BOLJE mesto za život. Ali kao što valjda naučismo, njima nije u cilju da nam bude bolje već samo gore i gore - tolika mržnja prema životu i čovečanstvu je neizmerna! Pored ostalog konoplju su upravo zato i zabranili.
avgust 2024
ПРАВДА ЗА КОНОПЉУ - КОМЕ ЈЕ У ИНТЕРЕСУ ДА ЗБОГ ЈЕДНЕ ВРСТЕ КОНОПЉЕ "ОПИЈАТА" КРИМИНАЛИЗУЈЕ ЧИТАВУ БИЉНУ ВРСТУ?
ЛАКО ЋЕТЕ ПРЕПОЗНАТИ КОМЕ:
1. Један хектар конопље ослобађа кисеоник у ваздух колико и 25 хектара шуме. Плус, конопљи треба 4 месеца да порасте, а дрвету једно 20 година.
2. Од једног хектара конопље добићете папира колико добијете од 4 хектара шуме (опет, имајте у виду време потребно конопљи и дрвету да порасту)
3. Од конопље се праве, осим папира, и тканине, ужад, торбе, обућа...
4. Плантажа конопље ЧИСТИ ВАЗДУХ, између осталог И ОД РАДИЈАЦИЈЕ
5. Конопљу не напада никакав биљни паразит, и није потребно прскати је пестицидима. Чак, ако засадите конопљу између осталих биљних култура, те остале биљне културе биће заштићене од паразита захваљујући чувару: конопљи.
6. Текстил и платна произведена од конопље су најбољег могућег квалитета, и не могу их надмашити ни ланена платна.
7. Конопља се може узгајати у целом свету, и потребна јој је минимална количина воде.
8. Није свака конопља истовремено и "марихуана", тојест, само је индијска конопља опијат, остале сорте конопље то нису.
9. Од конопље се прави пластика, која је у потпуности еколошка и не загађује околину
10. Од конопље се прави термo-изолација за зграде и куће, која је јефтина, издржљива, флексибилна и у потпуности еколошка, не садржи хемикалије и има много боље перформансе од термо-изолације произведене од било ког другог материјала.
11. Конопља у себи садржи две масне киселине које се не јављају нигде другде у природи, и имају огромну хранљиву вредност.
12. Од конопље се могу произвести сапуни и козметика која не загађује воду, и у потпуности су органски и еколошки.
13. Конопља се може користити и као огрев (у облику брикета) и на тај начин се може драстично смањити потрошња огревног дрвета (и опет имајте у виду време потребно конопљи да порасте, и дрвету да порасте).
14. Ово су само индустријске и техничке примене и користи од конопље, која је у том смислу супериорнија од свих осталих органских и неорганских алтернатива. Медицинске примене и користи конопље су чак и веће од ових набројаних!
15. Запитајте се КОМЕ је у интересу да се папир, пластика, текстили, термо-изолација и све остало НЕ ПРАВЕ од конопље. Запитајте се коме је у интересу да се биљке не штите од штеточина конопљом, већ хемикалијама. Запитајте се коме је у интересу да се ваздух не прочишћава помоћу конопље. Запитајте се коме је у интересу да се секу хектари и хектари шуме за нешто за шта се може користити КОРОВСКА БИЉКА, која има и бољи и бржи и већи принос од шуме. Запитајте се коме је у интересу да конопља не буде примењена у индустрији и техници, па и у медицини?
16. И на крају, коме је у интересу да КРИМИНАЛИЗУЈЕ читаву биљну врсту, само зато што је ЈЕДНА сорта у тој врсти "опијат"? Зар то није исто као кад имате групу од 200 људи, од којих је 1 лопов, а осталих 199 су поштени људи, па онда и ових 199 поштених прогласите лоповима због овог једног?
ПРАВДА ЗА КОНОПЉУ!
oktobar 2019
KONOPLJA "SUPER BILJKA" , BILJKA ZA SVE - Danas svi znamo da je marihuana isto što i "indijska konoplja" i da je to opasna droga! To je najčešće i sve što znamo o konoplji. Jeste li se upitali znate li još šta o ovoj intrigantnoj biljci? Da li je zaista opasna droga i da li zaista zaslužuje da bude prognana zakonima države? Hajde da sagledamo ovu biljku iz drugog ugla i vidimo zašto je proganjaju toliko i dan danas!
"Konoplja (Canabis sativa) po nekima je biljka koju je Bog stvorio kako bi čoveku služila za SVE - kao HRANA, LEK, MIRIS, ENERGENT, GRADIVNI I ODEVNI MATERIJAL, STOČNA HRANA, SIROVINA ZA RAZNE INDUSTRIJSKE PROIZVODE I KAO CIGARA.
Postoji i verovanje da je biljka vanzemaljskog porekla, jer je jedina biljka na Zemlji koja se pokazuje u dva vidljiva pola - kao muška i ženska konoplja. Kod svih ostalih biljaka pol se mora otkriti analizom hromozoma!!!
Potiče, kažu, sa Kavkaza, baš odakle potiču i prvi ljudi - nefilimi tj. divovi plavih očiju koji su stigli možda i iz svemira. Spustili su se zatim u područije drevnog Sumera i tu su bili doživljeni kao Bogovi koji su došli sa neba. Nazvani su anunaki (oni koji su sišli sa neba) i doneli možda "čarobnu biljku" - za sve. Bilo kako bilo, u Sumeru je tada pre više od 8 000 godina naprasno nikla civilizacija. "Bogovi" su stvarali decu sa zemaljskim kćerima i dosta toga je zapisano i u Bibliji.
Konoplja je svakako bila gajena u Egiptu pre 6000 godina, kao i u drevnoj Kini, odakle i potiče najstariji zapis o njenoj preradi. Prvi usev koji je čovek uopšte počeo da uzgaja u mnogim državama sveta bila je konoplja.
Konoplja se izgleda pominje i u Bibliji: "Posejaću ću za njih biljku o kojoj će se nadaleko čuti, i neće više biti gladi na ispošćenoj zemlji". (Jezekija 34/29) .
I danas bi glad u svetu bila potpuno iskorenjena kada bi se gajenje konoplje moglo obavljati slobodno. Njeno seme sadrži jedan OD NAJVEĆIH IZVORA PROTEINA u prirodi. Konoplja poseduje masne kiseline koje POTPUNO ČISTE TELO OD HOLESTEROLA. Ove masne kiseline ne nalaze se više nigde u prirodi. Jedite nekuvane semenke konoplje (ukoliko ih nađete po radnjama).
Zovu je još bhang, gandža i hašiš. Reč kanvas je holandska reč za konoplju.
"Gandža je, medju Pigmejima, jedina kultivisana biljka. Bilo bi zaista interesantno ako u ljudskoj istoriji kultivisanje konoplje vodi pronalasku zemljoradnje, a samim tim i civilizaciji, " primetio je Karl Sejgan."
Ivona Živković - Ko se boji Marihuane još?
oktobar 2019
SJAJNA PROŠLOST SJAJNE BILJKE - Uzgajanje konoplje kao i njena prerada nekada je bio jedan od najunosnijih poslova širom sveta, posebno u SAD. Konoplja je nazivana "usev od milijardu dolara". To je bilo vreme kada je prodaja konoplje od jedne žetve mogla da zaradi preko milijarda dolara i to često u kešu. Konoplja je sve do 20. veka bila naisplativiji usev na tržištu. U Americi je proizvodnja konoplje dostigla vrhunac 1850. u Kentakiju, kada je proizvedeno 40 000 tona.
Od 1631. do 1800. zakonsko sredstvo plaćanja poreza u Americi bila je isporuka konoplje. Koliko je konoplja bila važna za državu pokazuje i podatak da su svi oni koji su odbijali da gaje konoplju u 17. i u 18. veku dolazili pod udar zakona i oporezovani su dodatno. U Virdžiniji se za izbegavanje plaćanja ovog poreza išlo i u zatvor. Onima koji su uzgajali konoplju država Virdžinija je davala posebne dotacije.
Džordž Vašington, Tomas Džeferson i mnogi drugi bavili su se uzgajanjam konoplje. Džeferson je čak krijumčario seme konoplje iz Kine u Francusku, a zatim u Ameriku. Džeferson je prvi patentirao specijalno konstruisanu mlatilicu za konoplju kojom se razdvajala drška od korisne mase i vlakana, i to mnogo brže nego što je to radjeno ručno močenjem.
Bendžamin Franklin je bio vlasnik jedne od prvih fabrika za preradu konoplje u Americi.
Novinar i publicista, Dag Jurči, koji je sakupio mnoge od ovih zanimljivih podataka o konoplji tvrdi i da je rat 1812. vođen zbog konoplje, jer je Napoleon želeo da preseče izvoz konoplje iz Rusije u Englesku. Zašto je Englezima bila toliko potrebna konoplja? Pre svega zbog potreba mornarice. Četiri hiljade godina 90 % svih brodskih veziva i jedara pravljeno je od kanabisa, a Engleska bez brodova bila bi za Napoleona lak plen.
Ivona Živković - Ko se boji Marihuane još?
oktobar 2019
SVESTRANA PRIMENA KONOPLJE - HAJDE DA SAZNAMO KOLIKO VREDI KONOPLJA!
1 - u AUTOINDUSTRIJI za izradu raznih elemenata zbog svoje čvrstoće, trajnosti - nepoderivosti. Prvi model automobila Henrija Forda, "Model-T", napravljen je da ide na GORIVO od konoplje i imao je panele od konopljine plastike koji su izdržavali udar 10 puta jači nego čelik. ("Popular mechanics" 1941.)
Mercedes-Benz C klase ima preko 30 delova koji se i danas izrađuju od konoplje.
2 - u GRAĐEVINARSTVU za izradu ekoloških i trajnih materijala / Ekološka kuća sa zidovima od kanabisa - blokovi od kanabisa.
3 - seme KONOPLJE sadrži jedan od najvećih izvora proteina u prirodi. Za prehranu - ISKORENJIVANJE GLADI - Konoplja poseduje masne kiseline koje potpuno čiste telo od holesterola. Ove masne kiseline ne nalaze se više nigde u prirodi. - KAO prirodni LEK - ni jedan zvanični medikament ne može u potpunosti trajno smanjiti holesterol!
4 - Prva biblija, geografske mape, pomorske karte, zastave, prvi nacrt američke Deklaracije o nezavisnosti i američki ustav bili su na PAPIRU ili PLATNU OD KONOPLJE. Punih 150 godina Britanska enciklopedija se štampala na papiru od konoplje. Zapravo sve školske knjige do 1880. bile su štampane na papiru od konoplje. Konoplja ima kvalitetnije vlakno od drveta. Daleko MANJE NAGRIZAJUĆIH HEMIKALIJA (EKOLOGIJA) je potrebno da bi se papir napravio od konoplje nego od drveta. Papir od konolje ne žuti i veoma je trajan. Biljka raste brzo i sazreva u jednoj sezoni, dok je drveću potrebno više godina. Slike Rembranta, Tomasa Geinsboroua, Van Goga kao i mnogih drugih slikara bile su rađene najčešće na platnu od kanabisa.
5 - Skoro 80% odevnog tekstila, odeće, platna, zavesa, krevetskih posteljina itd. bilo je napravljeno od konoplje sve dok 1820. nije predstavljen pamuk "kao bolji". Originalni džins koji je pravio Levi Štraus bio je od konoplje i to je bila praktično NEPODERIVA ODEĆA (NAJKVALITETNIJE TEKSTILNO PLATNO) koju su nosili američki goniči stoke. Današnje farmerke od pamuka, znamo svi, veoma brzo se otrcaju. Možete li da zamislite da čitavog života nosite samo jedne farmerke? I onda ih nasledi vaš sin, a onda unuk. Biznis sa džinsom bi načisto propao, zar ne?
6 - Kvalitene BOJE I LAKOVI pravljeni su od ulja konoplje sve do 1937. Čak 58.000 tona konopljinog semena korišćeno je u SAD za proizvodnu boja do 1935. godine. Slike Rembranta, Tomasa Geinsboroua, Van Goga kao i mnogih drugih slikara bile su rađene najčešće na platnu od kanabisa.
7 - Godine 1916. američka vlada je izračunala da će do 1940. sav papir moći da se pravi od konoplje i da više NEĆE VIŠE BITI POTREBNO DA SE SEČE DRVEĆE. Ista vladina studija je pokazala da se od jednog jutra zasejanog konopljom dobije sirovine za papir koliko od 4,1 jutra zasejanog drvetom. "Uzgajanje i proizvodnja konoplje NE UGROŽAVA ŽIVOTNU OKOLINU", zapisano je u američkom biltenu br.404 koji izdaje američko ministarstvo za poljoprivredu.
8 - Ako bi svi plastični proizvodi umesto od naftnih derivata bili pravljeni ceđenjem ulja iz konoplje, PRIRODNO BI SE RAZGRAĐVALI. Trebalo bi ih samo nakon upotrebe smrviti. Plastika od naftnih derivata se ne razgrađuje. Današnja plastika od nafte zato teško zagđuje okolinu, ali EKOLOGIJA se očigledno ne uklapa u biznis naftne oligarhije.
9 - LEKOVI OD KONOPLJE su godinama bili podržavani od Američke Medicinske Asocijacije. Danas se kanabis kao lek daje samo malom broju ljudi, dok je većina naterana da koristi razne druge hemikalije. Ipak, samo je konoplja pouzdano blagotvorna za ljudsko telo.
10 - Preko PET STOTINA BIO - RAZGRADIVIH proizvoda se moglo praviti od konoplje, uključujući i njeno korišćenje kao pogonskog goriva, umesto otrovne nafte. Samo uzgajanje konoplje je moglo otvoriti milione novih radnih mesta, ne samo u SAD već i u mnogim drugim državama sveta. Ali...
Ivona Živković - Ko se boji Marihuane još?
oktobar 2019
KAKO JE KONOPLJA DOBILA NEPRIJATELJE - Vilijam Rendolf Herst, poznat iz filma kao Građanin Kejn, i njegov "Hearst Paper Manufacturing Division" , posedovao je brojne pilane i ogromnu zemlju na kojoj je uzgajano drvo za proizvodnju papira. Herstova kompanija je bila najveći snabdevač svih fabrika papira u SAD. Pored toga bilo je vlasnik nekoliko najuticajnijih novina. Vilijam Herst je tako bio u poziciji da ostane bez unosnog biznisa, u kome je još njegov otac počeo da zarađuje stotine miliona dolara, ukoliko bi se umesto drveta kao glavna sirovina u izradi papira našla isplativija i manje štetna konoplja.
I njegov poslovni partner i prijatelj Lamont Dipon (Du Pont) imao je sličan problem pošto je već ušao u ogromne investicije u poslovima oko prerade nafte. Korporacija Diponovih je 1937. patentirala proces dobijanja sintetičkih materijala od nafte i uglja. Tu su bili plastika, celofan, celuloid, metanol, najlon, rajon, teflon... Diponova korporacija je proizvodila i sve hemikalije koje su se koristile u dobijanju papira iz drveta.
Dipon je podsticao svoje deoničare da investiraju u novu petrohemijsku filijalu sintetičkih materijala.
Ukoliko bi vlada SAD prihvatila prevashodno konoplju u industrijskom korišćenju (pošto je bila prirodna i nije uopšte zagađivala sredinu za razliku od petrohemijske industrije) obe porodice bi izgubile milijardu dolara od investicija plus unosan biznis.
Pojava Fordovog automobila od konoplje bila je poslednji znak za uzbunu.
Kada je glavni Diponov investitor u petrohemiju Endriju Melon postao Huverov sekretar državne blagajne, imenovao je svog budućeg zeta, Harry J. Anslingera da rukovodi Federalnim biroom za narkotike i opasne droge.
Ovi poslovni i politički saveznici održavali su često tajne sastanke na kojima su razmatrali aktuelnu državnu politiku. Tako su zaključili da konoplja postaje izuzetno opasna za njihove investicije u petrohemiju.
Skovan je pakleni plan: konoplja se mora zaustaviti!
Ivona Živković - Ko se boji Marihuane još?
oktobar 2019
MEDIJSKE I "NAUČNE" LAŽI NAJVEĆE ORUŽIJE KORPORATIVNOG BIZNISA - Tako je Herst tokom 1934. do 1937. naručio od svojih urednika više prikladnih tekstova o opasnoj biljci - marihuani. Reč "marijuana" uzeli su iz meksičkog slenga sa namerom da sa njom upoznaju širu javnost. Morali su da izmisle neko ime, jer sve ono loše i zastrašujuće što su planirali da dovedu u vezu sa ovom biljkom, nikako se ne bi moglo povezati sa konopljom u to vreme. Kao kada bi ste danas za kamilicu ili lipu tvrdili da su teške halucinantne droge.
Izmišljeni novinski članci tako su teško klevetali Meksikance, Afroamerikance, džez muzičare i sve druge koji su navodno koristili opojnu travu - marihuanu. Posebno je na meti bio Nju Orleans, gde se pušenje marihuane navodno obilato upražnjavalo medju crnačkim većinskim stanovništvom.
Čitaoci su zatim upoznavani sa pogubnim uticajem marihuane na ljudsku psihu. Ona je bila uzrok mnogih nerazjašnjenih saobraćajnih nesreća, ubistava i samoubistava, i uzrok nemorala mnogih mladih žena.
Pretnja marihuanom punila je naslovne strane, a takozvana "cigara ludosti" bila je prikazana kao snažan narkotik koji je izazivao "neizlečivo ludilo", dovodio do duševnog rastrojstva i bio "opasniji od kokaina i heroina". Marihuana je nazivana travom koja je došla iz pakla.
Ova medijska kampanja trajala je tri godine.
Snimljeni su u tom periodu i filmovi kao "Cigara ludila" (1936) "Marihuana -tajni ubica mladih", (1935) i "Marihuana: Djavolje seme" (1936). Na kraju filma " "Cigara ludila " ispisana je poruka: PRENESITE SVOJOJ DECI.
Svi filmovi su bili puka propaganda oblikovana da gradjane zastraše. Cilj je bio da kroz Kongres prođe zakon kojim bi se uzgajanje marihuane teško oporezovalo i da se ljudi od toga maksimalno odvrate.
Da je marihuana u stvari konoplja to još niko nije povezivao. Ali strah od onog što se zove marihuana je već bio prisutan.
Kako primećuje Dag Jurči tih godina ljudi su bili prilično naivni i sa daleko manje znanja. "Mase su bile kao ovce koje su čekale da ih neko moćan povede. Nisu uopšte postojale sumnje u vlast. Sve što bi objavile novine ili emitovao radio smatrano je istinom. Tako je poruka o opasnosti od marihuane preneta deci koja su ubrzo i sama postali roditelji baby - boom generacije iz 1957."
Danas svi znamo da je marihuana isto što i "indijska konoplja" i da je to opasna droga. To je najčešće i sve što znamo o konoplji.
Protektivni zakon o oporezivanju uzgajivača marihuane, odnosno Canabis sative donet je 14. aprila 1937. Sve je sprovedeno preko proverenih Diponovih političara i to tako što je Odluka o zabrani prvo doneta u Budžetskom odboru u Predstavničkom domu, a taj obor ima specifičnu moć da ono što predloži ne mora da bude raspravljano u drugim odborima. Predsednik Budžetskog odbora je tada bio Robert Dagton iz Demokratske stranke koji je bio zadužen (da li i plaćen?) od porodice Dipon da kroz Kongres provuče zakon podsećajući kongresmene kako je marihuana opasna za američku mladež.
Da se radi o opasnoj opojnoj drogi potvrdio je i Anslinger iz Federalnog biroa za narkotike i opojne droge. On je tvrdio da marihuana izaziva agresivnost kod onih koji je puše kao cigarui da je uzrok nasilničkog ponašanja. (Videćete da je samo nakon pet godina rekao nešto sasvim drugo).
I zakon o oporezivanju uzgajivača Canabis sative je prošao.
Predsednik Franklin Ruzvelt je 2. avgusta 1937. potpisao ovaj zakon.
Septembra 1937.najkorisniji poznat usev na svetu postao je opasna opojna droga - marihuana.
Bio je to veliki dobitak za privatni korporativni biznis i ogroman gubitak za američki narod i državu.
Kada je Američko Lekarsko Udruženje shvatilo da je marihuana u stvari pasivna konoplja koju su koristili kao lek preko stotinu godina (i zbog njene psihoaktivne komponente Delta-9-tetrahydrocannabinol) bilo je previše kasno. Dr Džejms Vudvord, lekar i advokat, izjavio tek kasnije pred Kongresom (kada je traženo da se zakon ukine) da je samo to bio razlog što se Asocijacija nije založila protiv donošenje tog zakona.
Zapravo samo nekoliko ljudi u SAD, u to vreme, shvatilo je prevaru. Toliki je bio strah od marihuane koji su Herstovi mediji posejali.
Zakon je oporezivao stotinu dolara na jednu uncu konoplje i oporezivao bilo kakvu komercijalnu prodaju, što je konoplju brzo učinilo nekompetitivnom na tržištu.
Sva konoplja koja je bila u Americi neophodna, morala se uvoziti.
Ivona Živković - Ko se boji Marihuane još?
oktobar 2019
PARLAMENT I LICEMERNI POLITIČARI, DONOSE TAKVE ZAKONE DA SE KORPORATIVNI INTERESI BOLJE ZAKLONE - "SLUČAJ MARIHUANA" TOKOM II SV RATA - Kada je uvoz 1942. zbog Drugog svetskog rata potpuno stao, američka vlada je tražila ukidanje zakona. I ne samo to.
Krenula je žestoka kampanja ministarstva za poljoprivredu koje je tražilo od američkih farmera da što više seju konoplju. Tada je skovana parola : "Konoplja za pobedu!" Ista vlada koja je pre samo pet godina oporezovala konoplju kao opasnu drogu, sada je pozivala farmere da posade 350 000 jutara sa konopljom. Izgrađena je i 71 farma za njenu obradu.
Čim je rat završen, pozicija konoplje je igrama u Parlamentu, preko korumpiranih političara u "nademokratskijoj državi na svetu" , ponovo vraćena tamo gde je odgovaralo moćnoj naftnoj oligarhiji, koja je iz rata izašla još bogatija. Konoplja je ponovo postala marihuana - demonsko seme i ponovo je tražen zakon o njenom oporezivanju.
Isti čovek iz Federalnog biroa za narkotike, Anslinger, opet je pred Kongresom svedočio o opasnoj marihuani. Ovog puta je, međutim, rekao sve suprotno od ranije tvrdnje: tih godina u vreme makartizma , kada se SAD spremala na krstaški rat u Koreji i kasnije u Vijetnamu (koji je rimokatolički klan iz Pentagona vodio protiv budističke jeresi i ruskog razmeštanja nuklernog oružija) marihuana je , po njegovom svedočenju, bila veoma opasna jer je "mogla toliko da umrtvi vojnike da izgube svaku volju za borbom".
Već 2. novembra 1951. kroz Kongres je prošao takozvani Bogsov zakon koji je povećao kazne za sva kršenja zakona u ograničenju uzgajanju konoplje. Zatvori su počeli da se pune prekršiocima, posebno su hapšeni mladi koji su pušili konoplju.
Propaganda je nastavila da radi svoj posao pa je pušenje konoplje i njena štetnost moralo biti što više urezano u svet mladima. Kao podloga idealan je bio rock and roll, pa su i neke velike zvezde rok scene od droge morale da umru. (Ali, ovo je posebna tema).
Proizvodnja konoplje opala je za 80 % i čitava planeta od tada mora da "guta" ogromne količine petrohemijskih otpadnih toksina koje ne može nikako da "svari".
Pored ogromne količine plastičnog djubreta i toksičnih gasova, Zemlji se onemogućava i da diše, jer se ogromna šumska prostranstva krčme da bi se drvo preradjivalo u papir. Pri ovoj obradi drveta potrebno koristiti i jake toksične kiseline (što sa konopljom nije slučaj).
A sve se može lako nadoknaditi ukoliko bi se slobodno koristila konoplja.
Njena prirodna biomasa bi mogla praktično da nadoknadi sve energetske potrebe koje se danas zadovoljavaju naftom.
Ivona Živković - Ko se boji Marihuane još?
oktobar 2019
VLASNICI SVIH SVETSKIH ŠAHOVSKIH FIGURA SU ISTI - ZATO POSTOJI I GLOBALNO JEDNOUMLJE, PA I KADA JE REČ O MARIHUANI - Ako ste se možda sad zapitali - zašto onda "majčica Rusija", toliko forsira svoje naftovode i gasovode , a ne pređe lepo na konoplju koju mogu slobodno da gaje i prerađuju (i unište Zapadne tajkune, a ruske seljake konačno obogate) razlog je prost: zato što globalna naftna oligarhija savršeno dobro drži u svojim rukama i Zapad i Istok i Sever i Jug. Dakle, oni su GLOBALNA oligarhija. Politička podela sveta kakvu mi smrtnici (i robovi) učimo u školama (i kako je uči naša pseudopolitička "elita" na raznim fakultetima političkih nauka ), predstavlja samo šarenu lažu kako bi ova pseudoelita obavljala funkciju korisnih idiota.
Svet nikada nije bio podeljen na Istok i na Zapad, na države i državice, narode i nacije, na levičare i desničare, liberale, komuniste, socijaliste, anarhiste, radikale, laburiste, stare i nove konzervativce, već na interesne zone korporativnog biznisa koji globalna oligarhija hiljadama godina savršeno kontroliše preko svojih masonskih loža (ranije verskih zajednica), a one preko svojih članova koje ubacuju kao političke marionete u razne države sveta. Pravu političku podelu znaju samo oni sa vrha Piramide. Zato se i zovu Iluminati - prosvetljeni.
Svi medjudržavni i unutar politički sukobi među građanima samo su vešto orkestrirana pomeranja kada pojedini globalni oligarsi premeštaju svoje interesne zone. Dakle ONI će preći i na konoplju kada budu za to spremni, a ja verujem da se oni na to polako spremaju. Konoplja bi drastično oborila cene gasa i nafte, pa bi lako pukla i "majčica Rusija" - da nije njihova).
Ivona Živković - Ko se boji Marihuane još?
