bankarsko-korporativne manipulacije

29546920_1115109488630392_349919467_n.jpg
278.png
332.jpg

      EKONOMIJA GLOBALISTIČKE MAFIJE JE EKONOMIJA DESTRUKCIJE! -  Ekonomija korporativno-bankarske mafije se bazira na UNIŠTENJU kako bi postigla i dostigla svoje prljave profite ali i ostvarila druge nečasne, nehumane i krajnje prljave ciljeve ucrtane u njihove umobolne agende koje kreiraju već decenijama unazad. Primera radi, da bi dobili struju potrebno je iskopati milijarde tona uglja koji će potom sagoreti i zagaditi prirodnu sredinu (uništenje) ili još gore cepanjem atoma u nuklearnim elektranama dobija se električna energija ali je potom potrebno negde odložiti nuklearni otpad, a gde to no negde u prirodi (uništenje). Kada dođe do nekog Černobila ili Fukušime opet je na sceni globalno uništenje. Da bi auto pokrenuli moramo u njegov rezervoar sipati fosilno gorivo čije sagorevanje zagađuje životnu sredinu (uništenje), itd, primeri su mnogobrojni. 

Dakle korporatistima sve pomenute i druge brojne prljave tehnologije donose profite i dominaciju a to ne žele menjati iako postoje mnogobrojna alternativna rešenja koja su čista i bezbedna za prirodno okruženje i zdravlje ljudi!

U svojim "prljavim" rukama isti ti korporatisti i bankari  drže sve najvažnije i najpraćenije masmedije i novinske agencije u kojima se kreiraju događaji i predstavljaju u svetlu pogodnom za ostvarivanje njihovih ciljeva. Zato mase ljudi i ne znaju za svetle primere, izume i tehnologije koje proizilaze iz istih a koje donose čiste energije i koje ne zagađuju okolinu poput, na primer, automobila čiji motor pogoni voda. Najupečatljiviji primer je svakako altruistička namera Nikole Tesle da sprovede u delo svoje zamisli eksploatisanja čiste energije koja je "svuda oko nas". Njega su zlotvori sprečili a potom s namerom potisnuli u zaborav kao i čitavu armiju takvih dobronamernih naučnika i istraživača. Korporativno-bankarskoj mafiji/globalistima ne odgovaraju čiste tehnologije jer bi teško ostvarivali enormne profite i što im je još bitnije, izgubili bi kontrolu nad čovečanstvom koje drže vezano teškim lancima destruktivne ekonomije - monetarizmom. Čiste tehnologije će se pojaviti na svetskoj sceni kada pomenuti kriminalci nađu načina da se njihova dominacija nastavi drugim sredstvima, ma šta pod tim podrazumevali.  

332.jpg

              POSTOJEĆI SISTEM JE PROBLEM KOJI TREBA REŠITI - Nema potrebe za merama štednje, nema potrebe za finansijskom patnjom nema potrebe za siromaštvom, ne postoji oskudica, hrane i svega ostalog ima sasvim dovoljno za sve! Podela proizvedenih dobara i novca je ekstremno nepravična i zbog toga postoji ovoliko patnje i siromaštva širom sveta. Psihopate sa vrha piramide su teško bolesne...novca su prikupili i dalje ga alavo prikupljaju na muci poštenih ljudi i njihovom trudu, ali im novac nije cilj...cilj poremećenih umova je moć, apsolutna moć i zverska želja da kontrolišu i upravljaju čovečanstvom na najgore moguće načine, što i sami osećamo na svojoj koži širom sveta!
 

Sistem je bolestan, ovaj sistem je stvoren od strane umno bolesnih i duhovno ispraznih "ljudi" i dok god postoji ovakav kakav je, biće nam isto, jadno i bedno...rušenje ili promena postojećeg sistema koji će svima doneti blagostanje je jedino REŠENJE!

473.jpg
332.jpg

      ДРЖАВНИ УДАР ИЗБОРИМА: ДУБОКА ДРЖАВА УКРАЛА ТРАМПУ ИЗБОРЕ - БАНКАРСКО-КОРПОРАТИВНА МАФИЈА НЕ ТРПИ НЕКООПЕРАТИВНЕ ПРЕДСЕДНИКЕ - НЕМА РАТОВА НЕМА БИЗНИСА: „Власници свих водећих медија су корпорације с којима је Трамп у сукобу. У данашњој Америци приватни интерес је себи подредио све јавне интересе, сматрајући да може да одлучује о свему. И тако су корпоративни медији – на основу овлашћења које су добили од својих власника, дакле, без икаквог демократског легитимитета – преузели право да одређују да ли председник говори истину или не,“ објашњава новинар  и социолог Слободан Рељић, наглашавајући да је у суштини сукоба настојање да се „заштите приватни интереси, који државу користе како би негде покренула рат зарад увећања њихових профита. До сада је такав однос био прикриван јер су пре Трампа председници били кооперативни.“

unnamed (15).jpg

„Ово што се сада дешава представља финале настојања ‘дубоке државе’ да спречи Трампа у обављању председничке функције, који траје већ четири године“, указује професор међународних односа Срђан Перишић, а на сличном ће трагу и новинар Глен Гринвалд устврдити да постоји „де факто савез медија, гиганата из Силицијумске долине и обавештајне заједнице“ чије је деловање сад и дефинитивно изашло на видело.

 

 „’Дубока држава’ сада је изведена на чистац. Она је доведена у ситуацију да мора да краде на очиглед свих. И то за њу саму није добро, јер побуна постаје неминовност,“ додаје Рељић.

332.jpg

          “Proces demontaže nacionalnih država već se odvija i to veoma uspešno na prostoru bivše Jugoslavije i čitavog istočnog bloka uključujući i Rusiju. Mehanizam kojim se to radi je pljačkaška privatizacija koja se vrši preko mreže lokalnih tajkuna, političkih piona (koje nadziru lokalne službe bezbednosti) i preko njihovih partijskih sledbenika željnih “boljeg života” za sebe. Posao obavljaju međunarodni investicioni fondovi koji u državu ubacuju bezvredan papir (fiat money – odnosno spekulativni novac koji nema pokriće u stvarnom kapitalu ili zlatu, ali marionetske vlade ga računaju kao novac), a za uzvrat uzimaju prave vrednosti - ljudski rad, zemljište, rudna bogatstva, saobraćajne resurse i čitava tržišta. Novac se onda vraća preko robe koja se na ovo tržište ubacuje i ponovo iznosi iz zemlje. Onda se isti ponovo ubacuje, ali kao novi kredit i tako sve dok se narod do guše ne zaduži da mora da proda gospodaru sam sebe budzašto samo da bi se nahranio.

495.jpg

Dva su glavna finansijska fonda koja na ovaj način preuzimaju kompletnu nacionalnu privredu danas u i Srbiji i oba imaju zvučna i dobroćudna imena: USAID (“američka pomoć”) sa spekulativnim novcem koji stiže iz privatnih bankarskih fondova u SAD) i EBRD (Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj sa sedišem u Londonu) koja je, takođe, privatna banka. Jedan od glavnih deoničara EBRD je Džordž Soroš, koji je 2005. bio vlasnik čak 52 posto investicionog kapitala ove banke). Prvi predsednik ove banke bio je Žak Atali.


Sorošov “Kvantum fond” inače obrće novac za “nepoznate vlasnike”, ali je poznato da mu je glavni “klijent” porodica Rotšild. Tako je Soroš zapravo visokorangirani baknarski “oficir” Rotšilda.

Da bi spekulativni novac ovih banaka (koji je nastao ni iz čega tj. od kamata) ulazio bez prepreka u neku zemlju, najvažnije je da se u nju prvo instalira marionetska vlada u kojoj će sedeti ljudi bez ikakvog političkog znanja ili bilo koje veštine, bez privrednog iskustva i ograničene inteligencije, ali izuzetno jake sujete i sa grozničavom željom da se izdignu iznad drugih ljudi u svojoj sredini.”

                                                                                                                                                                                            Ivona Živković

332.jpg

             Zašto su banke toliko značajne? Šta su uistinu Federalne rezerve i Centralne banke?

Federalne rezerve su Centralna banka SAD. Uprkos zavodljivom nazivu Federalne, Federalne rezerve kao i sve ostale Centralne banke širom sveta su u privatnom vlasništvu. One nisu vladine institucije.  One su u vlasništvu nekih najbogatijih i najuticajnijih familija na svetu od kojih su dve u samom vrhu piramide – Rotšildi i Rokfeleri.

Federalne rezerve su uspostavjene 1913.godine posle manjih neslaganja vlade SAD i nekih najbogatijih ljudi toga vremena poput Bendžamina Gugenhajma i njegove familije koja je posedovala mnogobrojne rudnike, Isidora Štrausa vodećeg čoveka Mejsi trgovina i političara te Džona Džejkoba Astora, poslovnog čoveka, pronalazača i verovatno najbogatijeg čoveka toga doba. Bogatstvo ova tri čoveka u to vreme je iznosilo oko 500 miliona dolara.

Ovi ljudi su bili toliko bogati da ih niko nije mogao potkupiti, nijedna banka. Šta im je još bilo zajedničko osim novca, moći i otpora stvaranju Federalnih rezervi? Svi su umrli 15.aprila 1912.godine kada je brod kojim su putovali udario u ledeni breg i nestao u hladnom okeanu. Slučajnost? Ipak dovoljno je reći da je katastrofa Titanika bila veoma zgodna prilika.

113a.jpg

Ostatak protivnika je lagano skrajnut, Kongres SAD zaobiđen a Federalne rezerve FED su ustanovljene nelegalno, neustavno čega je vrlo mali broj ljudi svestan. 

545.jpg

            Hrana, voda, zemlja, osnovne stvari za naše preživljavanje pripadaju korporacijama. Za nas nema hrane na drveću, sveže vode u rekama, nema zemljišta za gradnju. Ako uzmete od prirode ono što vam daje, završićete u zatvoru. Da li ovaj način života znači da smo slobodni? Jesmo li zaista slobodni? 

******

...očito da odavno živimo u fašizmu - to potvrđuju reči poznatog fašiste Musolinija  - svedoci smo potpunog spajanja interesa korporativne oligarhije i političke nomenklature - na "izborima" narod već "bira" izabrane novcem korporacija a potom "demokratija" funkcioniše tako što "izabrani" štite uspostavljeni fašistički sistem i interese onih koji ih finansiraju na štetu poštenog  čoveka, na štetu naroda kao što se da osetiti! 

 

"O opasnosti koja preti nekontrolisanim razvojem transnacionalnih korporacija još Abraham Linkoln je rekao sledeće:


 

332.jpg

"Korporacije su se ustoličile. Era korupcije na visokim nivoima će ih slediti i moć novca će nastojati da ih što duže održi na tronu radeći na štetu naroda… dok bogastvo ne postene nagomilano u rukama nekoliko ljudi … i Rebublika će biti uništena".

               “Ekonomija   je  samo  društveno   proširenje prirodnog  energetskog sistema  ... Budući  da je energija ključ za svekoliku aktivnost na Zemlji sledi da je, u cilju postizanja   monopola   na  energiju,  sirovine,  robe i usluge  i za  uspostavljanje svetskog sistema robovske radne snage potrebno  biti u stanju  zadati prvi  udarac u području  ekonomije. Kako  bismo održali svoju poziciju  nužno je  da posedujemo   umeće kontrole nad svim ekonomskim  činiocima  i inženjeringom svetske ekonomije.

Da bi se ostvario takav suverenitet  moramo postići  barem  ovaj jedan  cilj: da javnost   ne uoči  ni logičku  ili matematičku   vezu  između ekonomije  i drugih energetskih  nauka, niti da nauči primjenjivati  takvo znanje.

332.jpg
321.jpg

Sumirajući  ekonomski   sistem, u dokumentu  piše:

 

Otkriveno   je  da ekonomija potpada  pod   iste zakone   kao  i električna energija  i da  se sveukupna   matematička    teorija  i praktične računarske veštine   razvijene   za  područje   elektronike   mogu   direktno  primeniti  u proučavanju    ekonomike.”

 

15.jpg

izvod iz dokumenta “Nečujno oružje” maj 1979.godina  - planovi globalističke oligarhije koji se ostvaruju...

izvor: časopis Nexus decembar 2012/januar 2013.

download (1).jpg
332.jpg

              KO JE I ZAŠTO UBIO LINKOLNA A 100 GODINA KASNIJE I KENEDIJA, IZ ISTIH RAZLOGA? - Otcepljenje američkog Juga diskretno je podsticao i Avgust Belmont stariji, lični zastupnik Natana Rotšilda u Sjedinjenim Američkim Državama, koji je, kao važna osoba u suparničkoj Demokratskoj stranci, politiku industrijskog protekcionizma Abrahama Linkolna smatrao anatemom. Tada su londonske banke, predvođene Kućom Rotšild, bile glavni kreditori južnjačke trgovine pamukom, vitalne sirovine za tekstilne fabrike iz Mančestera u Engleskoj.

13.png

Izdavanjem papirnog državnog novca nazvanim "Greenbacks" (zelembaći) predsednik Abraham Linkoln omogućio je Uniji finansiranje Građanskoga rata bez zavisnosti od londonskih i njihovih njujorških partnerskih banaka. Zbog toga su ga verovatno i ubili, i to samo nekoliko sati posle završetka tog rata.

Zelembaći su Linkolnu omogućili finansiranje ratnih troškova nezavisno od londonskih i njujorških banaka, koje su tražile zelenaške kamate, po stopi od 24%, pa čak i do 36%. Linkolnovo finansiranje rata zelembaćima omogućilo je Uniji izbegavanje uzimanja ogromnih ratnih kredita od privatnih banaka, čime je predsednik Linkoln u londonskim i njujorškim bankarskim krugovima stekao ogorčene neprijatelje.

121.jpg
download (2).jpg

Uticajne londonske novine Times žestoko su reagovale na izdavanje zelembaća. U uvodnom članku, jasno pisanom u ime londonskih bankara, stajalo je:

"Ako se lukava finansijska politika, koja svoje poreklo ima u Severnoj Američkoj Republici, potpuno učvrsti, tada će se ta vlast snabdevati sopstvenim novcem, bez ikakvog troška. Otplatiće dug. Imaće sav novac potreban za vođenje svoje trgovine. Postaće najnaprednija zemlja u istoriji civilizovanih država sveta. Umovi i bogatstvo svih zemalja ići će u Severnu Ameriku. Ta Vlast mora biti uništena ili će ona uništiti sve monarhije na kugli zemaljskoj."

Dana 14. aprila 1865. predsednik Linkoln ubijen je hladnokrvnim pucnjem u jednom vašingtonskom pozorištu, samo pet dana nakon što se general Konfederacije Robert Edward Lee predao generalu Grantu kod Sudnice u Appomattoxu u saveznoj državi Virdžiniji.

 

Kao i za ubistvo Džona Kenedija gotovo sto godina posle toga, i za to je ubistvo optužen "usamljeni naoružani napadač", Džon Vilkis But (John Wilkes Booth). Ali ipak nije bilo nikakve ozbiljne kongresne istrage po pitanju zavere, i ko bi mogao stajati iza ubistva.

Iako se prava istina možda nikada neće saznati, postoje uverljivi dokazi o tome da je ubicu predsednika Linkolna, Džona Vilkisa Buta, za taj posao unajmio Juda Benjamin, ministar finansija Konfederacije. Ministar Juda Benjamin bio je blizak saradnik britanskog premijera Benjamina Dizraelia (1804 - 1881), koji je bio blizak prijatelj londonskoga ogranka familije Rotšild (Rothschild). Posle ubistva Abrahama Linkolna Juda Benjamin pobegao je u London, kao jedini član Vlade Konfederacije koji se nikada nije vratio u Sjedinjene Američke Države.

Sve to govori o tome da je ubistvo predsednika Linkolna bilo posledica njegove monetarne politike. Predsedniku Linkolnu trebao je novac za finansiranje Američkoga građanskog rata. Bankari iz Evrope, predvođeni familijom Rotšild, ponudili su mu kredite po zelenaškim kamatnim stopama. Umesto da te kredite prihvati, Linkoln je, koristeći se državnim ovlašćenjima, pronašao druge načine finansiranja ratnih troškova. Kao još važnije, britanski su se bankari suprotstavili njegovoj protekcionističkoj politici. 

 

Neki su Englezi šezdesetih godina 19. veka živeli u uverenju da "britanska slobodna trgovina, industrijski monopol i ljudsko roblje idu zajedno".

Linkolnova bi politika posle Građanskoga rata uništila robne spekulacije familije Rotšild. On je planirao polaganu posleratnu obnovu, koja bi u južnim američkim saveznim državama omogućila povratak poljoprivredne proizvodnje. To bi, zauzvrat, drastično oslabilo mogućnost londonskim bankarima da povise cenu žita na svetskom tržištu i tako zgrnu dobru zaradu. Osim toga, njegovo ratno iskustvo s izdavanjem državne valute u obliku zelembaća, nezavisne od neumoljivih zelenaških uslova njujorških bankara, ukazivalo je na to da bi doživeo snažno suprotstavljanje ako bi pokušao vratiti američku privredu na zlatni standard, nad kojim su kontrolu imale londonske banke.

 

Familija Rotšild (Rothschild) želela je upravo suprotno - visoke cene, posebno onih sirovina poput pamuka, prouzrokovane krutom politikom obnove prema Jugu. Abrahama Linkolna doživljavali su kao opasnost svom utvrđenom poretku, zbog čega je ubijen. Cilj je, očito, bio oslabiti Sjedinjene Američke Države, kako bi familja Rotšild i njihovi bankarski saveznici iz Njujorka mogli preuzeti američu privredu.

Godine 1934. kanadski advokat Gerald G. McGeer pribavio je dokaze, izbrisane iz javne evidencije, koje su mu pribavili agenti Tajne službe sa suđenja Džonu Vilkisu Butu ( John Wilkes Booth), posle njegove smrti. Advokat McGeer izjavio je da ti dokazi pokazuju da je Džon Vilkis But bio plaćeni ubica, koji je radio za međunarodne bankare. U jednom govoru u kanadskom Parlamentu, koji je preneo list Vancouver Sun 2. maja 1934, rekao je:

747.jpg

"Abraham Linkoln, ubijeni oslobodilac robova, ubijen je mahinacijama grupe koja je predstavljala međunarodne bankare, koji su se bojali planova predsednika Linkolna u vezi s nacionalnim sistemom kredita. U to je doba postojala samo jedna grupa  na svetu koja je imala razloga priželjkivati Linkolnovu smrt. Bili su to ljudi koji su se protivili njegovom programu nacionalne valute i koji su se tokom celog Građanskog rata borili protiv njegove valutne politike – zelembaća."

 

Posle Linkolnovog ubistva bilo je jasno da je usledila bitka za obustavu izdavanja zelembaća i za njihovu zamenu valutom baziranom na zlatnom standardu. Cilj je bio omogućiti onima koji u rukama drže monetarno zlato, tj. londonskim bankama i elitnom krugu s njima povezanih njujorških međunarodnih banaka, kontrolu nad američkom valutom tako što će izdavanje američke valute čvrsto vezati na zlato. Najveću količinu zlata tog doba psedovale su Engleske i druge londonske banke.

Bogovi Novca – Vilijam Engdal

https://kupdf.net/download/william-engdahl-bogovi-novca-pdf_5af6854fe2b6f5ac65d31287_pdf

624 – kopija.jpg
262.jpg

              Do krize u kojoj se našla 1931. godine, prevlast na Volstritu imala je Kuća Morgan. Potom je familija Rokfeler sa svojim bankama postala neprikosnoveni vođa nove američke prevlasti u svetu, prevlasti koju je vlasnik lista Time-Life i jedan od članova "finansijskog trusta" Henry Luce nazvao "američko stoleće".

 

Od 1945. godine prevlast Amerike ili, tačnije, "američko carstvo", počivalo je na dva čvrsta potporna stuba. Prvi stub bila je uloga dolara kao neprikosnovene svetske rezervne valute, zbog čega je njujorški Volstrit  postao centar svetskog finansijskog života, odnosno, "bankar sveta". Drugi, potporni stub bila je uloga Pentagona i neprikosnovena prevlast američke vojne moći.

 

Tom strukturom pre svih upravlja Volstrit i poseban soj međunarodnih bankara koji su svoju vladavinu formalizovali u organizacijama poput Društva hodočasnika, Veća za inostrane odnose, Bilderberg grupe, Trilateralne komisije i drugim odabranim privatnim organizacijama pod njihovom kontrolom.

 

Reči koje je sredinom sedamdesetih godina izrekao američki ministar spoljnih poslova Henri Kisindžer, štićenik moćnog Rokfelerovog kruga, glase: "Kontroliši naftu kontrolisaćeš države. Kontroliši hranu kontrolisaćeš ljude. Kontroliši novac kontrolisaćeš čitav svet!"

Bogovi Novca – Vilijam Engdal

 

 

332.jpg
304.jpg

           U razdoblju od osnivanja Prve američke banke, koju je 1791. godine ministar finansija Hamilton osmislio kao privatnu banku, do stvaranja Sistema saveznih rezervi (FED) decembra 1913, koja je takođe centralna banka u privatnom vlasništvu, u Americi se ustoličila mala grupa izuzetno bogatih familija, o kojoj se pre govorilo kao o "šezdeset američkih familija".

 

Bogatstvo i moć tih familija bazirali su se na njihovoj moći da kontrolišu novac mlade američke države, da po sopstvenoj volji povlače velike količine novca iz opticaja i tako na veštački način stvaraju manjak novca na tržištu, što je rezultovalo finansijskom panikom, pa čak i krizom, a sve kako bi proširili i učvrstili svoju vlast u zemlji.

 

474.jpg

Upravo su oni finansirali ratove i širenje Amerike izvan njenih granica posle Američko-španskog rata iz 1898. godine, kada je Amerika, aneksijom Filipina kao prolaza prema unosnoj kineskoj i azijskoj trgovini, postala de facto imperijalistička sila.

Bogovi Novca – Vilijam Engdal

https://kupdf.net/download/william-engdahl-bogovi-novca-pdf_5af6854fe2b6f5ac65d31287_pdf

332.jpg
1.jpg

             Finansijski moćnici, veliki i moćni međunarodni bankari iz londonskog Sitija i njujorškog Volstrita, i članovi njihovih familija, davali su donacije upravo onim katedrama i profesorima koji su zastupali njihove interese, kako bi osigurali da znanje koje ti profesori prenose studentima služi zaštiti njihovog poretka. Ta praksa ide toliko daleko da u skladu sa njihovim interesima dodjeljuje čak i Nobelova nagrada za ekonomiju.

 

Pokojni američki istoričar Carroll Quigley u svojoj knjizi Tragedy and Hope (Tragedija I nada), na 324. stranici, piše: "Međunarodni bankari nisu želeli ništa manje nego stvoriti sistem finansijske kontrole nad svetom, koji bi bio u privatnom vlasništvu i pomoću kojeg bi oni mogli vladati političkim sistemom svake pojedine države, kao i celom svetskom ekonomijom. Tim sistemom feudalistički upravljaju iz svetske centralne banke, delujući sporazumno, i to pomoću tajnih sporazuma koje bi ugovarali na čestim zatvorenim sastancima i konferencijama.

332.jpg

             Ljudima se 'podvaljuje' tzv. demokratija koja im garantuje da imaju kakvu takvu moć da izaberu vladajuće. Ali gle čuda, koju god političku opciju izabrali (na uvek nameštenim izborima jer onaj ko kontroliše novac, lako kontroliše i pobednika izbora) svaka novoizabrana vlada neminovno odvede državu u haos, u sve veći dug, korupciju, jad i nevolju. Ovo stvara konstatno nezadovoljstvo s postojećim stanjem i vladajućom strukturom do te mere da je većina građana većine svetskih država uverena da baš oni imaju najnesposobniju i najkorumpiraniju vlast na svetu. Stoga je razumljivo da građani pojedinih država traže spoljnu pomoć i strane vladare da njima vladaju jer su eto sami nesposobni da urede i vlastitu državu.

332.jpg

Kao jasan primer ovog surovog psiho-socijalnog kriminalnog terora nad građanima su Srbija i njene banke (isti slučaj sa ostalim državama u regionu). Svaka banka koja je bila u domaćem vlasništvu je generisala gubitke, bila je poslovno nesposobna iz nekog razloga (kriminal), ali gle čuda, čim smo je sanirali našim novcem i prodali strancima (za 1RSD) iste te banke danas zarađuju ogromne profite. Posledica toga je da danas prosečni građanin smatra da smo nesposobni voditi i sopstvene banke, te da ih, pazite sad MORAMO dati strancima da upravljaju jer kao oni znaju bolje. Ovo je vrhunac psihološkog terora kad opljačkani, silovani i obespravljeni čovek traži da ga još više nemilosrdno 'peru' (danas smo svedoci kako se banke u stranom vlasništvu iživljavaju nad građanima s nerazumnim kamatama i tečajevima na kreditima u tzv. švajcarcima vršeći organizovanu pljačku i zadnjih materijalnih resursa koje danas posedujemo).

Ivona Živković

           Troje teoretičara  sistema iz Ciriha - Stefania Vitali, James Glattfelder i Stefano Battiston su proučili 43,060 multinacionalnih korporacija i istraživali njihovo vlasništvo nad deonicama.
Oni su otkrili da postoji jezgro od 1,318 kompanija sa povezanim vlasništvom od kojih je svaka imala veze sa dve ili više kompanija. Prosečno je svaka od tih kompanija vlasništvom povezana sa još 20 kompanija.

U samom srcu sistema je grupa od 147 multinacionalnih korporacija koje su veoma dobro povezane i koje zapravo vladaju svetom. Zanimljivo je da one imaju potpunu kontrolu nad svojim kapitalom ali i kontrolu u drugim kompanijama.
Na kraju, verovatno vas neće iznenaditi podatak da su tri četvrtine tih kompanija banke.

332.jpg
30652726_1851877848210976_34917634871887
84.jpg
185.jpg
428.png

...zato tzv. bizmismeni/tajkuni sa ovih naših prostora (i šire) rade ono što od njih zahtevaju glavonje sa vrha piramide... ZATO NE POSTOJI NEZAVISNA DRŽAVA I VOLJA NARODA - GLAVA/VLAST SVAKE DRŽAVE SMRDI (po onoj riba smrdi od glave) A NARODI SU NAIVNE ŽRTVE NJIHOVIH MANIPULATIVNIH IGARA !

563.jpg

            Samo naivni veruju da su ovi lihvari okrenuti čoveku i njegovoj svetloj i boljoj budućnosti....sve industrije su u njihovim rukama...zato i dalje koristimo prljava fosilna goriva umesto čistih energija, čitav niz otrovnih aditiva u industrijskoj hrani umesto da konzumiramo organsku, milione bolesnih ljudi koji koriste medikamente farmaceutskih giganata i njihove toksične vakcine zarad stvaranja doživotnih bolesnika, truju nas njihovim retardiranim medijima hipnotišući stado koje nije kadro shvatiti ko im stalno šiša runo...ko god veruje ovom posrnulom sistemu , biilo kom njegovom segmentu nije vredan poštovanja probuđenog i svesnog ljudskog bića!

332.jpg
102.jpg

            “Budući da stvarnu moć u Vašingtonu imaju i demonstriraju isključivo korporatisti, to znači da će vidljiva vlada kreirati samo ono što je bitno za korporativističku kulturu ( poput rata, profite za korporatiste itd), a drugi aspekti društva koji nisu naklonjeni korporatističkim interesima – kao što je postojanje srednje klase, kvalitetno obrazovanje, razumne plate i zdravstvena zaštita itd, biće ograničeni ili uništeni.”

332.jpg

 Džefri Grup – knjiga Korporatizam

17.jpg

               “Ako vidljiva vlada nešto poseduje ili kontroliše, to ustvari kontrolišu korporatisti. Veruje se da mnoge stvari poput puteva i mostova, kontroliše ili poseduje vidljiva vlada ili građani, ali to nije tako, u vlasništvu su korporacija. Tako će korporatisti donositi odluke na osnovu korporativističkih monopolističkih interesa, bez obzira što će te odluke za posledicu imati siromaštvo, rat, žalost, užas, ropstvo i doslovnu ljudsku demenciju ( slom mozga/uma). Ako su ratovi u Iraku ili Iranu  ili false flag terorizam dobri za profit, korporatisti u vidljivoj vladi nastaviće ih sprovoditi u delo i osmišljavati na bilo koji dostupan način.”   

332.jpg

          U bankarskoj mreži Svetske Elite centralne banke u svakoj zemlji rade zajedno na uspostavljanju njihovog sistema kontrole i upravljanja širom Evrope i Sjedinjenih Država. 

Kasnije će tu ulogu preuzeti Banka međunarodnih poravnanja (Bank of International Settlements) iz Bazela u Švajcarskoj i elita od trinaestorice muškaraca iz Međunarodnog bankarskog odbora u Ženevi. Možda ste primetili da se Švajcarska, kada se u Evropi ratuje, pušta na miru. Eto zbog čega. Ona je finansijsko središte Svetske Elite.

332.jpg
01.jpg

  Džefri Grup – knjiga Korporatizam

311.jpg

Ideja o uspostavljanju  centralnih banka u svakoj državi takođe je potekla od Elite. Prva je bila Amsterdamska banka 1609. iza koje je usledila Hamburška banka (1619.) i Švedska banka (1661.), koje su ovlastili potomci bankara iz Ðenove i Venecije. Među njima  su bili i Varburzi iz Hamburga, koji potiču iz familije Abraham del Banco, najvećih bankara u Veneciji. Manipulatori iz pozadine Amsterdamske banke takođe su stajali iza Holanđanina Vilijama Oranskog koji je 1689. seo na britanski presto, što je ostvareno manevrisanjem od strane tajnog društva pod nazivom Narandžasti red. Kao centralna, potom je osnovana i Engleska banka, poveljom koju joj je dodelio Vilijam 1694. godine. Pojedini istraživači tvrde da svi evropski vladari imaju neku povezanost sa Vilijamom. Otpori osnivanju takve banke od strane članova parlamenta prevladani su kada je Vilijam poveo Britaniju u skupi rat protiv Francuza. Zbog potrebe za podizanjem novca opozicija je podlegla pritisku za osnivanje banke, koja je kasnije britanskoj vladi počela pozajmljivati nepostojeći novac. Fantastični profiti koje je zbog toga ostvarila izvučeni su iz džepova ljudi putem poreza na dobit i iskorišćavanjem još siromašnijih ljudi širom Britanskog carstva.

cover-Wisselbank-eng-Klein.jpg

Stvorena je ustanova poznata kao National Debt tj. Nacionalni dug (bankama). Kraljevska povlastica za kovanje novca prenešena je odboru kojem je takođe dato ovlašćenje da pretvara osnovu državnog bogatstva u zlato, što je kontrolisala Elita. Danas nema države bez nacionalnog duga. Pošto se zna kome se duguje, jasno je ko kontroliše vlasti u državama i ko upravlja svetom u celini i ko radi na uspostavljanju fašističke Globalne unije!

            Korporatizam ne ispunjava samo težnje za profitom već zadire u svaku poru društvenog života i u svojoj suštini predstavlja psihološku kategoriju jer ljudima kroz korporativne medije nameće stav da korporativni sistem predstavlja najnaprednije društvo.

Na primer: da je normalno raditi u korporaciji svaki dan po deset sati a potom kupovati neprirodnu hranu punu veštačkih aditiva koje su proizvele korporacije u trgovačkim centrima koje pripadaju korporacijama. Naveče taj izmučeni homosapiens kod kuće gleda korporativnu televiziju s političkim vestima o potezima vlade čiji su članovi sad u vladi a pre ili posle na čelu neke korporacije. Kad uz takav život odraste, naruši zdravlje i čovek odlazi po medicinsku pomoć da bi dobio skupe i neefikasne i štetne lekove korporacija.

 

Korporativizam nije od juče. Tridesetih godina XX veka ta ekonomska strana fašizma koja se bazirala na spoju jake centralizovane nedemokratske vlade i velikih korporacija bila veoma popularna. A danas u praksi prisutnija nego ikad.

332.jpg

Korporativizam se otkriva kao psihološka kategorija koja ciljano oblikuje globalnu svest i ponašanje u skladu sa korporativnim interesima. Izazivanje ratova, neograničeni marketing korišćenja antidepresiva, televizijski programi prepuni žutih, banalnih i nepotrebnih vesti i konačno kontrola svih životno važnih resursa – sve su to lica korporativizma zamotana u svetlucavi celofan pogubniji od ergele trojanskih konja.

 

Ljudi misle da su slobodni a ustvari su im mozgovi isprani do te mere o kojoj su negdašnje komunističke vođe samo mogle sanjati.

 

Danas ljude ne treba niko prisiljavati ni na šta, oni će sami zbog silnih programa lažne stvarnosti kojima su hipnotizovani, učiniti sve da ostanu iza rešetaka. Čak i kada im je sve gore korporatisti će ih kroz svoje medije ubeđivati da im je sve bolje. Danas diktatura ima nevidljive rešetke. To je suština korporatizma.

11.jpg

            U plemenskoj društvenoj organizaciji ljudi su u svojim pravima bili jednaki i niko nije imao veće ili manje pravo na hranu ili dom. Poglavice, šamani i vračevi služili su svojim sunarodnicima. Kada su pojedinci došli na ideju ostvarivanja vlasti putem prisvajanja viška proizvoda za to im je trebala podrška šamana ili vrača koji će narodu objaviti da je ovaj poglavica «pomazanik bogova» kojem je vlast data od strane bogova. Tako nastaju vladajuće klase koje su oslonac jedna drugoj (plemstvo i svešenstvo). Tada je moguće naterati ljude da rade što god vi želite, da grade piramide, palate, i ostale «grandiozne» građevine koje predstavljaju «napredak» ljudskog društva od primitivne jednakosti ka razvijenoj podeljenosti – eksploataciji / otuđenom radu.

332.jpg

Rad koji su robovi vršili za svog gospodara u robovlasništvu, kmetovi za svog vlastelina u feudalizmu, ili radnici za svog poslodavca u kapitalizmu u načelu se ne razlikuje – to je otuđeni rad, prisilan rad u korist nekog drugog. Ljudi insistiraju na svom pravu na rad, što je i razumljivo jer u ovom robovlasničkom sistemu to je jedini način da se preživi, jer se mora raditi kako bi se platile skupe režije, porez i hrana (koja bi trebala biti besplatna). Uistinu, malo je razlike u događajima danas, od onih koji su se zbili u prošlosti, kada su robovi preklinjali svoje robovlasnike da im plate za svoj rad, skrate radno vreme, daju besplatni topli obrok, naknade za prevoz i nakon toga će oni pristati i dalje biti robovi. To su stvari koje su robovi zatražili 1. maja pre 100 i nešto godina. Isto se čini i danas, preklinju se robovlasnici da daju posao i plate, kako bi se kupio automobil ili digao kredit za stan. Stvari se nisu previše menjale, osim što sve izgleda ˝prihvatljivije˝ i ˝moralnije˝.

     STRUKTURNO PRILAGOĐAVANJE - LIBERALIZACIJA/ DEREGULACIJA/ PRIVATIZACIJA - ČAROBNA FORMULA PLJAČKANJA I POROBLJAVANJA DRŽAVA I NARODA KOJU SVESRDNO U PRAKSI SPROVODE DOMAĆI PLAĆENICI!

Реч која се често користи у вези са ММФ-ом јесте структурно прилагођавање програма. Шта је имплементација таквог пројекта?

- Пројекат је систематизовао приступ крајем седамдесетих година прошлог века на основу неолибеларизма.

Најважнији темељи ових програма су либерализација, дерегулација и приватизација.

ЛИБЕРАЛИЗАЦИЈА - укључује, између осталог, укидање увозних ограничења, чији је резултат да домаћа, углавном средња предузећа, морају да се такмиче са великим транснационалним корпорацијама. Тако су, на пример, многе афричке земље, које су раније саме себи обезбеђивале храну, постале зависне од међународних прехрамбених компанија.

ДЕРЕГУЛАЦИЈА значи да се уклањају сва ограничења за стране инвестиције, то јест домаћи инвеститори морају да се такмиче са гигантима Волстрита, која их буквално газе.

ПРИВАТИЗАЦИЈА се спроводи тако да претходно субвенционисана добра, као што су вода или енергија, након што бивају купљена од страних предузећа, постају веома скупа и делимично недоступна за грађане са нижим приходима.

332.jpg

„Кредитирање држава од стране ММФ-а, спровођење неолибералних реформи довело је до тога да са једне стране ова пракса промовише глад, сиромаштво, болести и рат, а са друге фаворизује малу групу ултрабогатих, чија се имовина протеже у недоглед – све у име стабилизације финансијског система“,

600.jpg
33524350_10215518448449962_4469998070989
355.jpg
005.jpg
93.jpg

Србија је најбољи пример да је, уколико једну државу желите економски да поробите, потребно само позвати ММФ. Од 2000. године наовамо ММФ је протагониста катастрофалне фискалне политике земље, а његов утицај је у толикој мери драстичан да он српској влади прописује колико ће струја поскупети, колико ће радника у државним установама бити отпуштено, колико ће плате и пензије бити умањене, итд. Дакле, свима се јасно ставља на знање да је ММФ инструмент доминације у служби међународног финансијског капитала. Да ли ММФ према Србији има другачији третман од осталих земаља?

- Повећањем цене струје и смањењем плата и пензија ММФ још више оптерећује народ у Србији, који и овако нема нимало угодан живот. Мере штедње ММФ-а у Србији се не разликује у односу на било којој другу земљу на свету. Никада те мере не погађају супербогаташе, али увек радничку класу и најугроженији слој друштва. ММФ помаже светску финансијску елиту да се обогати на рачун остатка човечанства. Он активно промовише најгори могући развој на планети – експлозију социјалне неједнакости. Разлика између богатих и сиромашних никада у историји човечанства није била тако велика као што је данас.

ММФ активно ради у 142 државе. Економско уништење држава ова организација не би могла извести без одобрења политичара, односно влада држава. Шта је то што тера руководиоце држава да целокупну макроекономију предају у руке ММФ-а?

- Свет неколико деценија уназад у потпуности контролише финансијска индустрија. Ниједна влада света не може дуго опстати уколико се не преда власти глобалних финансијских институција. У већини случајева политичаре на изборима финансирају одређени донатори. Због велике зависности од великог новца, у политику улазе посебно опортунисти и каријеристи, који су за ММФ идеални партнери, јер су поткупљиви и немају савест.

„Пљачкање света – историја и политика ММФ-а“ Ernst Volf - nemački novinar

653.jpg
645.jpg

         Bankarski kapital, koji danas upravlja Sjedinjenim Državama (a zahvaljujući njihovom liderstvu i većim delom sveta), zasnovan je na dužničkim kamatama. Amerikanci štampaju novac i pretvaraju ga u kredite i tako obezbeđuju i rast svojih kapitala i dužničko ropstvo onih kojima su taj novac dali.

A da bi se pozajmljeni novac vraćao sa kamatama – SAD-u je potrebno stalno širenje tržišta. Jer, ako nema širenja tržišta – nema ni rasta prodaje, a to vodi krizi proizvodnje i novac ne može da bude vraćen bankarima.

Anglosaksonci su taj problem do sada rešavali na dva načina.

Kao prvo, uvek su gledali da se dočepaju novih tržišta. Zato su bile likvidirane cele imperije tokom Prvog svetskog rata, a potom je usledio i krah Britanske imperije u Drugom svetskom ratu. Likvidacija imperija je stvarala nove države kojima su bili potrebni krediti.

Njih su imali oni kojim u ratovima nisu učestvovali jer su ratovi i direktni troškovi i fizičko uništavanje ekonomije.

Tako su postupili i sa onim što je ostalo posle SSSR koji se raspao bez „vrućeg“ rata.

A kao drugo: pomoću ratova je bila likvidirana zatvorenost tržišta. Jer, celi kontinenti su bili pretvoreni u ruine. A u vizuri bankara – to su bile gigantske teritorije za gradnju. Ljudima su posle ratova bile potrebne kuće, automobili, odeća, kućna tehnika i još mnogo toga. Novca nije bilo, pa su se pojavili krediti koji su i ekonomski i politički pokorili cele narode.

Ovaj sistem funkcioniše već više od 100 godina, a za Amerikance je bonus – dotok kapitala i stručnjaka u SAD kad god izbije rat u Evropi.

Jevgenij Jušćuk

332.jpg

                “KORPORACIJSKI KARTELI TREBA DA ZAMENE NACIONALNE DRŽAVE” 

Glavne žrtva globalnih vlastelina su nacionalne valute, nacionalne ekonomije i uopšte svaki eventualni državni suverenitet. Ukoliko nešto mrze, međunarodni bankari mrze suverene države koje su u stanju samostalno voditi svoju monetranu politiku.


Na sastanku Bilderberg Grupe u Mont Tremblanu u Kanadi 1968 , londonska Kruna  je lansirala zato novu fazu svoga rata sa nacionalnim suverenitetima kreiranjem  sistema korporacijskih kartela u nameri da oni zamene nacionalne države kao političke organizacije. Dakle, umesto država, međunariodnu državnu politiku odnosno njihovo ekonomsko povezivanje treba da se uskladi sa interesima privatnih korporacija. Tako je kartel uveo i termin “svetska kompanija”. Kao i globalni mediji.

332.jpg

Tvorac ovog termina je bio George W. Ball stari bankar Lehman Brothers banke  i stalni član Biledrberg komiteta. Po njemu ovakva kompanija bi trebala mnogo efikasnije da  koristi resurse (bilo gde u svetu) i zato lokalno stanovništvo koje živi na zemljištu koje može predstavljati neki važan resurs treba da se inkorporira u ovakvu kompaniju umesto da svoj ekonomski interes vezuju za državu.

Kao što znamo odavno smo postali vlasništvo korporacija a da toga i dalje nismo svesni...država koja bi trebala da štiti interese naroda zbog kojeg i postoji, odavno to ne čini jer je ugušena pipcima globalističke korporativne hobotnice koja ima ključnu ulogu u stvaranju Globalne totalitarne unije i učvršćivanju NWO!

            "Dajte mi kontrolu nad novcem u nekoj državi i nije me briga ko pravi zakone". - rekao jednom osnivač namoćnije bankarske dinastije danas, Majer Amšel Rotšild!

 

SVETSKI KORPORACIJSKI KARTEL – EU – privatni porodični kartel Rotšildijana

 

Korporacije su kao virovi koji pomoću novca u sebe usisavaju sve vrednosti. I taj “vir” ima vlasnika i tako sve postaje vlasništvo elite. George W. Ball stari bankar Lehman Brothers banke  i stalni član Biledrberg komiteta je zato pohvalio integraciju Evrope rečima da je to “prvi korak ka stvaranju jedne uspešne svetske kompanije” u kojoj će se preklapati državni suvereniteti evropskih ekonomija sa privatnom Kućom Rotšilda. Ovo interesno preklapanje država i privatnog porodičnog kartela kojim upravlja Kuća Rotšilda stvara od svih država ništa drugo do koloniju trgovačkog kartela iz Londona. I to je bio cilj stvaranja evra – i EU kako bi se razorile suverene državne ekonomije.

Svojevremeni primer Grčke je posebno interesantan. Glavni igrač bio je  Apostolos S. Tamvakakis izvršni direktor Nacionalne banke Grčke (koja je članica Inter Alfa Grupe – čiji je vlasnik bankarska oligarhija) i predsednik upravnog komiteta Inter Alfa Grupe. Tamvakakis je jednostavno bio član "ekspertskog" tima međunarodnih bankara na službi makropljačke Grčke. Da ponovimo ... I to je bio cilj stvaranja evra – i EU kako bi se razorile suverene državne ekonomije...

332.jpg
35.jpg
580.jpg

         Mi se nalazimo u sred globalne klasne borbe koja se igra od strane 1% stanovnika planete Zemlje koji poseduju preko 60% bogatstva  planete i ne preuzmijaju ni 1% odgovornosti (oko 10 miliona milionera i milijardera) koji zagađuju našu planetu, dozvoljavaju da 16.000 dece dnevno umire od gladi, a milioni da umru od toksičnih produkata u svojim sredinama, koje su prvobitno prodate ovim milijarderima za njihovu brzu zaradu.

 

Nama rukovodi gomila ludaka koji su su prekrili našu planetu nuklearnim bombama i “humanitarnim“ ratovima, koji nas ubedjuju da je ovakav sistem (hierarchist) bez greške, i da je masovno ropstvo i ropstvo uopšte, nešto sto je neizbežno za ljude.. Ali u stvarnosti, to ide protiv hiljada godina kolektivne istorije. Uporni pokušaji da se ide protiv 7 milijardi ljudi danas je apsolutna ludost. A ako u tome i uspeju, ovih 1% i njihova imperija će na kraju pasti u varvarstvo i feudalizam kao i svaka imperija u prošlosti. Onda će ova planeta  biti upamćena ništa više nego kao zvezda padalica, koja je pala, jer su piloti mislili da su suviše božanski da dele profit.

332.jpg
332.jpg
119.jpg