zverska "elita"

332.jpg

       ВИСОКИ КАБАЛ И ОНО ШТО ОН КОНТРОЛИШЕЕлита поседује медије, банке, и војну и нафтну индустрију. У својој књизи Ко је ко у елити (Who’s Who of the Elite?) Роберт Гејлон Рос Старији (Robert Gaylon Ross Sr.) пише: ‘‘Моје мишљење је да они поседују америчку војску, НАТО, тајну службу, ЦИА, Врховни суд и бројне ниже судове. По свему судећи они контролишу, посредно или непосредно, највећи део државних, окружних и локалних полицијских и правосудних органа.’‘ 

Елита је намерна  да освоји свет користећи способности  становништва Сједињених Држава. Још  је 1774. године Амшел Мајер Ротшилд (Amschel Mayer Rotschild) на скупу дванаест најбогатијих људи Прусије у Франкфурту рекао следеће: ‘‘Ратове треба усмеравати тако да се народи на обе стране што више задужују код нас’‘. На истом скупу затим је најавио: ‘‘Панике и финансијске кризе ће на крају довести до стварања Светске владе, Новог поретка са једном владом света.’‘ 

202.jpg

Елита поседује бројне ‘‘трустове мозгова’‘ чија је сврха ширење, консолидовање и одржање њихове контроле над планетом. Између осталог, она финансира Краљевски институт за међународне послове (Тhe Royal Institute of International Affairs – RIIA), Савет за спољне послове (Council on Foreign Relations – CFR), Групу Билдерберг, Трилатералну комисију, и многе сличне организације које све раде за њу. Ти трустови мозгова издају часописе као што је Спољни послови (Foreign Affairs), у којима се завојевачке и противљудске идеје уздижу а потом, ако је потребе, шире и у облику књига којима се даје велики публицитет. 

Збигњев Бжежински, Хенри Кисинџер, и њима слични, као и неоконзервативни ‘‘мислиоци’‘, дугују свој положај и удобан живот великодушности Елите. Та важна чињеница мора се стално имати на уму. Такви мислиоци и писци су на платном списку Елите и раде за њен рачун. Ако неко сумња у ово, можда ће му помоћи неколико навода из доказима поткрепљене књиге професора Питера Дејла Скота (Peter Dale Scott) Пут ка 11. септембру – Богатство, империја и будућност Америке (Тhe Road to 9/11 – Wealth, Empire and the Future of America, издање University of California Press, 2007). 

‘‘Бандијев штићеник  на Харварду, Кисинџер, именован је за националног саветника за безбедност пошто је председавао важној ‘студијској групи’ Савета са спољне послове. Као некадашњог свог помоћника, Нелсон Рокфелер га је платио да напише књигу о ограниченом рату за потребе Савета. Њему је Кисинџер 1968. такође усрдно помагао у његовој неуспешној кампањи да постане амерички председник. Тада су Рокфелер и Савет за спољне послове можда спречени да преузму контролу над Републиканском странком, али не и над републиканском Белом кућом.’‘ (стр. 22) 

Навод са стране 38 такође открива много: 

‘‘Однос између Кисинџера и Рокфелера био је сложен и врло дубок. Истраживачки новинар Џим Хоган (Jim Hougan) је писао: ‘Кисинџер, који се оженио некадашњом Рокфелеровом помоћницом, власницом виле у Џорџтауну (отмена, стара четврт Вашингтона, прим. уред. СЛ) чију су куповину омогућили Рокфелерови поклони и позајмице, увек је био штићеник свог газде Нелсона Рокфелера, и када га овај није директно запошљавао’.’‘ 

Професор Скот додаје: 

‘‘Долазак Никсона и Кисинџера у Белу кућу 1969. подударио се са доласком Дејвида Рокфелера на положај главног директора банке Чејс Менхетен. Никсоновско-кисинџеровска спољна политика детанта била је у потпуном складу са Рокфелеровим настојањима да интернационализује банкарске операције Чејс Менхетена. Тако је 1973. Чејс Менхетен постао прва америчка банка која је отворила филијалу у Москви. Неколико месеци касније, захваљујући позиву који је уговорио Кисинџер, Рокфелер је постао први амерички банкар који је разговарао са кинеским комунистичким вођама у Пекингу.’‘

bzezinski_kisindzer_soros.jpg
703.jpg
332.jpg
119.jpg